Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 79
Nacelnik u Sektoru za brigu o deci i porodici u Ministarstvu rada i socijalne politike Dragan Vulevic kaze da, uprkos usadjenom verovanju kod naših gradjana, dete u Srbiji nije teško usvojiti i da na usvajanje mališana nije potrebno dugo cekati.
Prema njegovim recima, problem je u tome što se potencijalni usvojitelji uglavnom kasno odlucuju na usvajanje i imaju visoke kriterijume za decu koju treba da usvoje.
U razgovoru za Telegraf Vulevic navodi da u Srbiji parovi uglavnom zele što mladju decu i nisu preterano tolerantni po pitanju zdravstvenih, razvojnih i nacionalnih karakteristika maloletnog deteta koje bi zeleli da usvoje.
Pritom se vecina njih odlucuje za usvajanje jedino u slucaju kada se iscrpe sve biološke mere za dobijanje sopstvenog poroda, a kod nas postoji zakonska odredba po kojoj roditelji koji trebaju da usvoje decu moraju da budu stariji barem 18 godina od deteta. Takodje, potencijalni roditelji ne smeju da imaju više od 45 godina od deteta koje usvajaju.
Vulevic kaze da je najvece interesovanje za decom do 6 godina starosti, dok se posle tog uzrasta teze usvajaju. U ovom trenutku u registru se nalazi 759 domacih usvojitelja i oko 60 dece.
- Postoji jasno utvrdjena procedura prilikom realizacije usvojenja mališana, odnosno utvrdjivanje podobnosti, koja pomaze da se detetu izabere ona koja bi mu najviše odgovarala, odnosno koja ce na najbolji nacin zadovoljiti sve vaspitne, zdravstvene, obrazovne i druge razvojne potrebe deteta. Nema govora o dugom cekanju za usvajanje dece, vec se radi o neophodnom postupku koji ima za cilj da štiti decu, jer su strucnjaci organa starateljstva odgovorni za zaštitu najboljeg interesa maloletne dece i u tom smislu moraju da vode racuna da se sve potrebe deteta zadovolje u odgovarajucoj porodici - istice on.
Vulevic napominje da ceo proces usvojenja nije jednostavan niti treba da bude olako shvacen. U protivnom, ako bi sve sveli na minimum, imali bismo scenario kao u Rumuniji, gde je jedno vreme praksa u usvajanju dece bila na granici da predje u trgovinu ljudima.
- Tek su ulaskom u EU stvari u ovoj zemlji pocele da se popravljaju i da se vracaju u normalni okvir. Kod nas se sve jasno zna i mora da se ispoštuje procedura, kako bi na kraju bili svi zadovoljni. Nema lepše stvari u ovom poslu, nego kada vidite da dete napreduje u porodici koja ga je usvojila - navodi Vulevic.
Pogledajte kako se u poslednjih šest godina kretala statistika usvajanja dece u Srbiji:
Godina Ukupno usvojenja Domacih Inostranih
2006. 97 88 9
2007. 138 126 12
2008. 149 137 12
2009. 135 120 15
2010. 106 92 14
2011. 97 85 12
2012. 83 77 6
- Kod nas postoji postupak usvajanja dece od strane roditelja stranaca, a ta mogucnost, kao izuzetak se primenjuje iskljucivo u situacijama kada se u odredjenom razumnom roku u trajanju od jedne godine za dete ne nadju usvojitelji medju domacim drzavljanima i to uz posebnu dozvolu ministra nadleznog za porodicnu zaštitu - prica Vulevic.
On navodi da godišnje 10 do 15 dece usvoje strani drzavljani.
- Strani usvojitelji su u znacajnoj meri tolerantni i usvajaju decu sa ozbiljnijim zdravstvenim i razvojnim problemima, odnosno onu decu za koju se ne mogu naci usvojitelji medju domacim drzavljanima. To podrazumeva da oni, takodje, nemaju problem sa decom drugacijeg nacionalnog i verskog porekla - objašnjava Vulevic.
Vecina takve dece odlazi u SAD i Švedsku, dodaje on.
- Veoma smo ponosni kada uspemo za decu koja imaju znacajne zdravstvene probleme da nadjemo usvojitelje. Tako je usvojen mališan od jedne americke porodice, koji je rodjen bez ruku i nogu ili dete sa teškim zdravstvenim problemom ciji je odlazak i let avionom u SAD pratila specijalisticka medicinska sestra. Strahovali smo da li ce preziveiti. Srecom uspeo je, podvrgnut je komplikovanim operacijama i sada je veoma srecan u americkoj porodici koja ima svoju decu i još dvoje usvojenih - kaze Vulevic.
On napominje da vecina ljudi kod nas ima ustaljeno mišljenje o dugoj proceduri i o dugom cekanju na usvajanje, jer se dovoljno ne poznaje tematika i postoji pogrešna percepcija o tom problemu.
- Mora da se shvati da deca nisu roba, a da "Zvecanska" nije supermarket. Pre svake odluke mora se ispuniti kompletno cela procedura oko usvajanja kako bi dete dobilo odgovarajucu porodicu. Organ starateljstva ne bira dete za porodicu, nego porodicu za dete - kaze Vulevic.
On dodaje da kao društvo u krizi moramo raditi na sebi i "ako uspemo da promenimo sebe, više cemo napredovati u svakoj sferi, pa i u ovoj".
- Onda se ne bi sa toliko netolerancije gledalo na decu drugacijeg nacionalnog ili religijskog porekla. Ne bi se ni vodilo racuna o tome da li imate dece, kao ni o tome da li je zdravo ili bolesno. Najpotresnije price u našem poslu dolaze upravo od one dece koja su veoma bolesna, a koja su sada sa svojim usvojiteljima koji su ih prihvatili i vole ih onakvima kakvi su rodjeni. Pruzaju im ljubav, kao i toplinu doma i porodice - kaze Vulevic.