Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 136
Ako već ulažete trud kako bi napunili špajz, ne dozvolite da sve bude uzalud
Da bi voće i povrće koje stavljajte u tegle, flaše ili zamrzivač, bilo jestivo i posle nekoliko meseci morate poštovati sledeća pravila:
Zimnica je, kako joj i ime kaže, zaliha hrane od drevnih vremena ostavljana za zimu kako bi se ona mogla preživeti. Danas je ponuda svežeg voća, voćnih prerađevina i drugih sličnih namirnica i obilna i pristupačna tokom cele godine, pa se postavlja pitanje zašto uopšte samostalno pripremati zimnicu.
Neki zimnicu pripremaju iz čisto ekonomskih razloga, da bi uštedeli, drugi imaju višak plodova koje su sami uzgojili, dok treći imaju kulinarske razloge jer su iz opredeljenja ili iz zdravstvenih razloga pobornici hrane s manje hemijskih ili drugih dodataka, bilo u uzgoju bilo u pripremi. Ma kakvi bili vaši motivi, potrudićemo se da vam budemo pri ruci i u pripremi zimnice, te ćemo vas podsetiti na neke dobre stare savete u vezi sa tim.
Površina voća uvek je pokrivena mnoštvom živih organizama – mikroorganizama – od kojih mnogi mogu uzrokovati bolesti. Zato voće treba vrlo pažljivo oprati.
Čvrste i tvrde plodove najpre treba potopiti pet do deset minuta u vodu, a zatim ih dobro oprati pod mlazom vode. Osetljivo i sitno voće treba staviti u sito i nekoliko puta ga uroniti u posve čistu vodu, pomerajući sito tako da voda dopre do svake bobice. Voće treba prati brzo, da se ne bi raskvasilo i počelo da pušta sok. Zatim ga treba osušiti na krpi, pa tek onda očistiti.
Voće treba razvrstati: najlepše plodove treba odvojiti za kompote, a one manje lepe za marmelade i drugo. Oštećeno voće ne dolazi u obzir za ukuvavanje. Odaberite posve zrelo voće, ali ne prezrelo. Voće za zimnicu ne sme biti vlažno – zato ne pravite zimnicu nakon kiše.
Bašta u teglama
Boja očišćenog voća na vazduhu se, pod uticajem kiseonika, menja, a i vitamini se delimično raspadaju. Zato je voće najbolje čistiti neposredno pre pripremanja zimnice.
Kiselina iz voća može se spojiti s metalom posude, pa bi zato voće trebalo da kuvate u emajliranim posudama (kojima emajl nije okrnjen!) ili u onima od nerđajućeg čelika. Ako takvo posuđe nemate, onda voće brzo skuvajte i smesta izvadite iz metalne posude. Nipošto ne upotrebljavajte bakarne posude!
Stavljajte propisane količine šećera. Ako stavite premalo šećera, moraćete duže da kuvate, a time voće gubi na kvalitetu, ukusu i boji. Voće i šećer merite na vagi, ne u posudicama za merenje.
Kada za zimnicu koristite skuvani sirup, pazite da se šećer do kraja otopi.
Voće koje nema dovoljno pektina (jagode, trešnje, dinje) teže se zgrušava, pa mu dodajte sok od ribizli, jabuka, naranadži ili limuna i kuvajte na jakoj vatri.
Ukoliko stavljate sredstvo za zgrušavanje pomoću kojeg se značajno skraćuje vreme kuvanja, a time i bolje čuva boja, ukus i sastojci zimnice, tačno se pridržavajte uputstva.
Namirnice nikada nemojte kuvati predugo, ali ni prekratko. Nemojte ih mešati prejako, ali ni preslabo.
Gotovu zimnicu stavljajte u tegle čija veličina zavisi od broja ukućana, tako da se odmah potroši cela količina. Otvoreni pekmezi, marmelada i slatko mogu stajati dve do tri nedelje ako su dobro poklopljeni, ali su mnogo bolji dok su sveži. Zimnica priređena s alkoholom može se otvoriti, pa opet zatvoriti, a da se ne pokvari.
Za spremanje zimnice najbolje su posude od stakla, ali u obzir dolaze i glinene, ako su iznutra ocakljene, drvene, pa i metalne, ako im je emajl potpuno neoštećen. Trebalo bi da imaju široko grlo (osim za sokove) kako bi se sastojci u njih lakše stavljali i vadili u toku zime.
Ako vam ostava (špajz) nije posve suva, na površinu pekmeza i marmelada stavite sloj (tri do četiri centimetra) šećera u prahu.