Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 94
U Institutu za mentalno zdravlje otvoren je Odsek za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju čija su vrata otvorena za trudnice i novopečene mame kojima je blagosloveno stanje izazvalo turbulencije u - predelu duše. Iako je trudnoća u emotivnom dnevniku većine žena ostala sinonim za blaženo stanje, ovu mentalnu nirvanu ponekad remete burne hormonalne promene, zbog čega se raspoloženje trudnice menja - od smeha do suza.
Brojne psihološke studije govore da je period prvog tromesečja trudnoće za većinu žena obeležen burnim emocijama, strahovima i nemirom, jer su žene često okupirane strahom od gubitka bebe. Kako stomak raste, istovremeno raste i strah trudnica da li su spremne za novu životnu ulogu i da li su mentalno dorasle ulozi majke, a mnoge od njih razmišljaju i da li će njihov odnos sa partnerom dobiti ili izgubiti na kvalitetu kada dođe beba, piše "Politika".
Ove promene raspoloženja zavise od tipa ličnosti, okolnosti u kojima se trudnica nalazi, ali i emotivne podrške koju dobija od partnera. Neke od ovih promena prolaze same od sebe, neke nestaju sa dolaskom bebe na svet, ali neke od njih zahtevaju dužnu pažnju stručnjaka. Kod žena koje su imale mentalne tegobe pre trudnoće, blagosloveno stanje može biti poseban izazov.
Dr Sanja Nikolić, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, ističe da trudnoća, osim što donosi brojne promene na fizičkom planu, može biti "okidač" za burna mentalna dešavanja, jer hormonalne promene tokom drugog stanja pojačavaju osetljivost žene, zbog čega one hipersenzitivno reaguju na mnoge događaje u spoljnom, ali i unutrašnjem svetu. Mentalne probleme u trudnoći mogu prouzrokovati i nefunkcionalni partnerski odnosi, višestruku spontani pobačaji, dugogodišnje lečenje od steriliteta, ali i loše ekonomsko stanje, neplanirana ili neželjena trudnoća i strah od osude okoline.
"Nema pravila da li će se žene koje imaju psihičke probleme pre trudnoće osećati bolje ili lošije u blagoslovenom stanju, ali trudnoća za nas lekare znači povećanu odgovornost. Sve studije pokazuju da postoji visoka korelacija između postpartalne psihoze i mentalnih tegoba u toku trudnoće - zbog toga na Odseku za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju sa trudnicama radi stručni tim u čijem se sastavu nalaze četiri psihijatra, psiholog i socijalni radnik - porodični terapeut. Rad sa trudnicama je veoma zahtevan i odgovoran posao, jer mi zapravo radimo sa dva pacijenta, imajuću u vidu činjenicu da od maminog mentalnog (blago)stanja zavisi i psihočki razvoj deteta. Mama koja je anksiozna ili depresivna ne može dobro da odgovori na bebine potrebe, jer je okupirana događajima u sopstvenom psihičkom svetu", objašnjava za "Politiku" dr Sanja Nikolić.
Sagovornica "Politike" naglašava da trudnice zaziru od uzimanja lekova jer strepe za zdravlje bebe.
"Primena lekova u trudnoći jeste neispitano područje, jer se sa ženama u drugom stanju ne smeju raditi farmaceutski lekovi i testirati dejstvo lekova. Mešutim, naučnici su na osnovu istraživanja na životinjama ustanovili da određeni psihijatrijski lekovi nemaju štetno dejstvo na plod, kao i da su neka mentalna stanja potencijalno rizičnija za loš ishod trudnoće nego uzimanje leka. Primera radi, kod depresivnih i anksioznih stanja dolazi do porasta nivoa hormona pod nazivom placentarni kortizol. Ustanovljeno je da krajem šestog i početkom sedmog meseca trudnoće dolazi do intenzivnog lučenja ovog hormona i to predstavlja rizik za prevremeni porođaj. Ako se beba prevremeno rodi na kraju drugog tromesečja, velika je verovatnoća da će ona stići na svet sa nerazvijenim organima i da če određeni period života morati da provede u inkubatoru", kaže dr Nikolić.