Svako peto dete je depresivno uoči povratka u školsku klupu, ali razgovor s roditeljima i isticanje dobrih strana pohađanja školske nastave lako će oterati nervozu.
Tokom skoro tri meseca, koliko traje letnji raspust, deca zaborave dosta školskog gradiva, pokazala je američka studija. Ni nakon povratka u školu prve dve nedelje do mesec dana ne upijaju znanje. Zato dete ne treba lišiti zasluženog letnjeg odmora nego ga samo pripremiti na povratak u školu. Naročito ako nervoza pred početak školske godine preraste u depresiju.
Prema nemačkoj studiji, više od 20 odsto školaraca boji se povratka u klupe. Kod dece zbog toga mogu da se jave bolovi u stomaku, glavobolja, povraćanje, a znaju da budu i bezvoljna, agresivna ili depresivna. Ipak, ovo nije razlog za preteranu brogu, najčešće je dovoljan razgovor, šetnja do škole i isticanje dobrih strana, poput „videćeš prijatelje“. Ipak, paničan strah može da ukaže na dublje probleme, poput nasilja u školi, pa iziskuje savetovanje s razrednim starešinom ili školskim pedagogom.
Evo još nekoliko korisnih saveta koji mogu da vam pomognu:
Deca koja se ne naspavaju dovoljno teže se koncentrišu, pa su češće agresivna. Mlađu decu je potrebno barem nedelju dana pre početka privikavati na školski režim buđenja, a kod starijih pobrinuti se da ne koriste mobilni nakon što se ugase svetla.
Mladi će vežbati da čitaju ako budu gledali crtani film koji nije sinhronizovan već titlovan, a stariji „ponavljati“ strani jezik ako im prikažete original. Osim što će vežbati čitanje ili strani jezik, „bezbolno“ će navići mozak na prihvatanje novih zadataka.
Monopol, dečje stranice enigmatskih magazina, kartanje... takve igre predstavljaju matematiku na zabavan način i podstiču dete na logičko razmišljanje.
Sledeći put u kupovini dajte detetu da plati. Biće ponosno jer mu je poverena odgovornost, a videće da je matematika i te kako primenljiva.
