Šta treba da znaju pre škole

Budući prvaci ovih dana idu na testiranje. Iako dete uspešno prolazi na testu, mnogim roditeljima i dalje nije jasno šta bi to sve budući prvak trebalo da zna da bi zaista bio spreman za školu.

Da li treba da zna da čita, piše, računa... E, da bismo olakšali roditeljima, objasnićemo šta svako dete treba da zna pre polaska u školu i kome da se obrate ako prepoznaju da dete ima neki problem.

Rečnik:
- U periodu od pete do sedme godine dete bogati svoj rečnik, razume i koristi reči apstraktnog značenje, bolje prepričava, donosi dobre zaključke i samostalno stupa u razgovor sa drugima - objašnjava dr sci. Nataša Čabarkapa, logoped u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, za „Blic“ i dodaje:
- Deca znaju kojim slovom počinje neka reč (oko, uvo, nos), da pravilno drže olovku i kojom rukom pišu. Znaju da napiše neka slova i umeju da prepoznaju koja slova čuju u izgovorenim rečima.
Aktivni rečnik im je 2.500-3.000 reči, opseg rečenice prosečno iznosi pet- šest reči, koristi složene rečenice i memoriše kraće pesmice.
Pored ovih, dete bi trebalo da zna da kaže šta bi uradilo kada bi padala kiša, šta se pojavljuje na nebu kada padne mrak, šta radimo kada smo pospani, koji dan u nedelji je pre ili koji je dan posle, šta radi kada je gladan ili žedan, razlikuje desnu stranu od leve. Zna da imenuje godišnja doba i da objasni razliku između njih, nabraja mesece u godini po redu i razlikuje radne od neradnih dana - objašnjava dr sci. Nataša Čabarkapa.

Brojevi:
Dete od šest do sedam godina trebalo bi da zna da broji do 20, da prepoznaje simbole brojeva i da zna da ih poveže sa količinom. Trebalo bi da zna da poređa objekte po veličini i da zna da ih uporedi, što podrazumeva odnose veći-manji. Zatim, trebalo bi i da zna da oblike razvrstaju po boji ili obliku.

Grafomotorika:
Pre polaska u školu treba dobro da se proceni razvoj same grafomotorike. Tačnije, kako dete drži olovku i da li je grafomotorički spreman za školu, da li ume da precrta zadate likove, da li ima pravilan sled crtanja linija i ima li razvijenu svest o smeru pisanja: levo-desno, gore-dole).

Pažnja:
Pre polaska u školu dete treba da ima i razvijenu pažnju. Ne treba da očekujete od budućeg prvaka da za jedan predmet bude zainteresovan 45 minuta, njihova pažnja varira od deset do petnaest minuta. I treba da znate da je pažnja rezultat vežbe u predškolskim ustanovama. Važno je da dete poznaje svoju okolinu da bi pojmovi o njoj bili tačniji i jasniji.
Problemi:
Ako vaše dete ima problem sa: podelom reči na glasove (prvi,drugi i treći glas u reči), sa spajanjem izolovano datih glasova u reči (šta znači kada kažemo: v-o-z). Da li se rimuju reči: kos i bos, da li se rimuju reči kos i pet), imenovanjem velikih i malih slova azbuke, pisanjem teksta u označenim linijama ili kockama, možete da posumnjate da ima neke od simptome disleksije i disgrafije.
Takođe, ako dete u ovom uzrastu ima problem sa pravilnim artikulisanjem glasove, ako ne zna da kaže koliko ima godina i koliko će ih imati sledeće godine, ako ne razlikuje jutro od večeri i ne zna da kaže šta se kaže kada ustanemo i kada idemo na spavanje, treba da se obratite logopedu.
Kod svih govornih poremećaja verovatno je reč o slabo razvijenoj slušnoj pažnji - objašnjava dr sci. Nataša Čabarkapa i dodaje:
- Prisutan je deficit u slušnoj percepciji, koji se sa aspekta medicinske klasifikacije tretira kao normalan sluh, ali predstavlja značajan faktor u nastanku bilo kog govorno-jezičkog poremećaja.
I još jednom, ako ste primetili da vaše dete ne ispunjava hronologiju govorno-jezičkog razvoja, potrebno je da potražite pomoć logopeda.

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.