Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 57
Kompanije koje su imale izbalansiraniji broj muškaraca i žena na rukovodećim funkcijama ostvarivale su finansijske rezultate iznad proseka njihovih nacionalnih industrija, pokazalo je istraživanje multinacionalne konsultatske firme Makinsi, sprovedeno prošle godine.
Kompanije sa izbalansiranijim rukovodstvom bile su uspešnije u zapošljavanju i obuci talentovanih radnika, čime su smanjile troškove eventualnih zamena najviših direktora, ustanovio je Makinsi.
One su, takođe, bile jače povezane s klijentima jer je njihovo rukovodstvo bolje odražavalo društveni deverzitet, a donosile su i bolje poslovne odluke jer su uzimale u obzir širi dijapazon stavova.
S tim u vezi, i izvršni direktor Epla Tim Kuk rekao je američkoj javnoj televiziji Pi-Bi-Es (PBS) da je važno da zapošljavate ljude “koji su vam komplementarni, jer želite da pravite slagalicu”.
Dok mnoge velike kompanije danas imaju programe za jačanje rodnog diverziteta, mnogi rukovodioci su nezadovoljni jer ti programi ne funkcionišu u praksi.
Makinsi je ustanovio da je 63 odsto ispitanih poslodavaca imalo najmanje 20 inicijativa za unapređenje rodne jednakosti, ali da naposletku žene zauzimaju manje od četvrtine rukovodećih mesta u 92 odsto kompanija.
Sandrin Devijar koja se već 16 godina bavi tim pitanjem u Makinsiju, rekla je da su kompanije, kada je ona pre skoro dve decenije počela da radi, bile ravnodušne prema zapošljavanju žena na rukovodećim mestima, a sada žele da što pre pronađu program za rodnu jednakost koji će funkcionisati.
Zbog nekadašnje ravnodušnosti, izgledi žena za napredovanje u karijeri opali su po drugom istraživanju koje je Makinsi 2012. sproveo u 130 velikih kompanija.
Dok žene čine 37 odsto ukupne radne snage, 22 odsto je na mestu direktorki srednjeg ranga, 14 odsto su viši rukovodioci i potpredsednice, devet odsto članice izvršnih komiteta i samo dva odsto su izvršne direktorke.
U Francuskoj, Norveškoj, Španiji i odnedavno u Nemačkoj, vlade su, u nameri da poboljšaju njihov položaj, uvele kvote za žene u upravnim odborima.
Norveška je, u poređenju s drugim zemljama Zapadne Evrope, kao i Severne Amerike, prošle godine imala najveći procenat žena u upravnim odborima - 35 odsto, prema podacima magazina Katalizator koji se bavi jednakošću polova.
SAD se među 16 zemalja ta dva regiona na devetom mestu, sa 19 odsto žena u upravnim odborima.
Istraživači, međutim, smatraju da uvođenje kvota za žene u upravnim odborima neće rešiti nejednakost, jer su ta mesta samo finalni korak u poslovnoj karijeri.
Pravi izazov za poslodavce je da zaposle, obuče i promovišu talentovane žene, kako bi imali čitav niz kvalifikovanih kandidatkinja za viša rukovodeća mesta.
“Mi smo na ivici revolucije. Ako organziacije ne pokažu više fleksibilnosti, više autonomije, počeće jednostavno da gube žene”, smatra profesor na Univerzitetu Lankaster Keri Kuper.
Prosečno radno mesto i dalje je određeno poratnim fabričkim mentalitetom, sa zacrtanim brojem sati i obavezom da zaposleni dolazi u kancelariju ili, ako ne može, očekivanjem da radi od kuće, smatraju istraživači.
Korišćenje interneta olakšalo je rad na daljinu, ali za najviše rukovodioce, članove upravnih odbora, ostalo je ključno prisustvo u firmi i prisustvovanje društvenim događajima koji mogu da unaprede posao.
Kada se tome dodaju i drugi društveni faktori, poput očekivanja da majke obavljaju i kućne dužnosti, dolazi se do toga da za žene rukovodioce pritisak postaje preveliki.
Istraživanja pokazuju da se ne radi samo o tome da žene, zbog predugog vremena provedenog na poslu, ne mogu da usklade i svoje obaveze kod kuće, već i o činjenici da se često bore sa kulturom dominacije muškaraca na najvišim položajima.
Neki upravo tu kulturu optužuju za agresivno preuzimanje rizika koje je i dovelo do svetske ekonomske krize 2008.
Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard poigrala se rečima i navela da se propala investiciona banka Braća Leman (Lehman Brothers) zvala “Sestre Leman”, ekonomska kriza bi izgledala drugačije.
Jedna nedavna studija Harvardske poslovne škole u prvi plan je ponovo izbacila promišljanje zašto više žena ne dobija i ne zadržava poslove.
Studija, objavljena u decembru, ispitivala je više od 25.000 diplomiranih studenata te škole od 1963, kada su žene prvi put primljene na master program za menadžera.
Istraživači sa Harvarda, Robin Eli i Kolin Amerman, zajedno sa Pamelom Stoun sa Gradskog univerziteta u Njujorku, ustanovili su da dok muškarci i žene počinju sa sličnim karijernim ciljevima, žene sporije napreduju zbog institucionalnih prepreka i zahteva njihovih bračnih partnera da ispune i svoje porodične obaveze.
Izveštaj nagoveštava da poslodavci moraju da shvate da nije dovoljna njihova politika naklonjena porodici koja se ispoljava samo fleksibilnim radnim vremenom.
To znači i preispitivanje “prećutne, ali moćne politike” da žene teže dobijaju posao zbog uverenja da će se one verovatnije odreći karijere zbog majčinstva.
Žene, takođe, imaju i ulogu da se izbore da njihovi bračni partneri budu “pravi” za podelu poslova kod kuće i zajedničku brigu o deci, zaključuju autori studije.