Istraživanje, sprovedeno u Velikoj Britaniji, pokazuje da je više od polovine Britanaca nezadovoljno svojim izgledom. Problem počinje od malih nogu. Čak polovina devojčica i trećina dečaka je bila na nekoj dijeti. Jedan od glavnih krivaca je pritisak roditelja, ali veći problem predstavlja ruganje dece u školi. Istraživači ukazuju da problem negativne slike o sebi može da izazove brojne zdravstvene i socijalne probleme koji doprinose slabijem učinku na poslu i u školi. Istraživanje je pokazalo da je svaka peta osoba maltretirana zbog viška kilograma i da je većina ljudi nezadovoljna svojim izgledom.
Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" kaže za Danas da psihosocijalni problemi udruženi sa gojaznošću mogu da budu posledica diskriminacije počev od najranijih dana.
„Gojazne osobe su od najranijeg detinjstva nezadovoljne svojim izgledom sa velikim brojem psiholoških problema, koji nastaju kao posledica neprihvatanja od strane društva. Gojaznost u dečijem uzrastu često je povezana sa pojavom emotivnih problema. Deca sa viškom kilograma imaju manje samopouzdanja od svojih normalno uhranjenih vršnjaka i manje su omiljena u društvu. Dečije samopouzdanje bazira se na tome i kako ih doživljaju roditelji. Oni im mogu pomoći tako što će ih ohrabrivati, isticati njihove pozitivne osobine, popraviti njihovo samopouzdanje, a ne stalno insistirati na njihovom višku kilograma", ukazuje Kašanin.
Ona smatra da jačanje samopouzdanja ima veliku ulogu u prevenciji nastanka ovih problema i da u taj proces treba da budu uključeni roditelji i škola.
„Treba organizovati časove za decu i njihove roditelje na kojima će se govoriti o problemu gojaznosti, uzrocima njenog nastanka i prevenciji. Od velikog značaja je da svi nauče da prihvate gojaznu osobu sa svim njenim kvalitetima i da joj pomognu da svoj problem prevaziđe. Trebalo bi raditi i na formiranju svesti o tome da je stvaranje pravilnih navika u ishrani najvažnije u prevenciji gojaznosti i samim tim i svih zdravstvenih i psihosocijalnih problema koji posledično nastaju", kaže Kašanin.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović smatra da su zdravlje dece, vaspitanje za sport i sticanje zdravih navika teme kojima škola treba da se bavi, ali da je, umesto uvođenja posebnih časova ili predmeta, mnogo delotvorniji interdisciplinarni pristup i saradnja različitih nastavnika. Ona podseća da je Društvo pedagoga fizičke kulture na jednoj od prethodnih sednica NPS-a upozorilo na lošu statistiku kada je reč o zdravstvenim navikama učenika. Radunovićeva ističe da će to društvo, u saradnji sa predstavnicima učitelja, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, ministarstava prosvete, zdravlja i omladine i sporta pripremiti predlog mera za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja, kroz postojeće časove ovog predmeta, vannastavne aktivnosti, ali i dodatnu i dopunsku nastavu.