Festival Sedam Velicanstvenih

Treći festival evropskog dugometražnog filma "Sedam veličanstvenih" održaće se od 28. januara do 1. februara u Sava centru.

Ovaj petodnevni festival, pored projekcija obuhvatiće i radionice za mlade filmske autore i studente filma.

Glavni cilj festivala "Sedam veličanstvenih" je da stvori značajan kulturni prostor za savremeni dugometražni dokumentarni film u našoj zemlji i da utiče na poboljšanje kvaliteta domaće produkcije dokumentarnih filmova.

U selekciji festivala nalazi se sedam evropskih dugometražnih dokumentarnih filmova iz prošle godine, najviše estetske i etičke vrednosti, koji su visoko ocenjeni u krugovima evropske dokumentarističke scene, tj. filmovi koji imaju značajan socijalni i umetnički uticaj. U pitanju su radovi istaknutih zrelih evropskih autora ili izuzetni prvi radovi mladih autora.

Selektor festivala je gospodin Tue Stin Miler, prvi direktor i jedan od osnivača Evropske dokumentarističke mreže (EDN). On je jedan od osnivača Baltičkog filmskog i TV festivala i Medijske kancelarije EU za kreativne dokumentarce. Radio više od dvadeset godina u Danskom filmskom odboru. Putovao je na sve evropske festivale kratkih i dokumentarnih filmova, često kao član žirija. Držao dokumentarističke kurseve i seminare širom Evrope. Nagrađen je danskom nagradom “Roos Prize” 2004. za doprinos danskoj i evropskoj dokumentarističkoj kulturi. Kao učesnik svih značajnih evropskih festivala i manifestacija vezanih za dokumentarni film, Miler ima izuzetan uvid u akutelna zbivanja na evropskoj dokumentarističkoj sceni.

Svaki film ima jednu večernju projekciju, nakon koje će se održati i razgovor autora svakog filma sa publikom.

Gosti festivala će takođe tokom trajanja festivala držati i dvočasovne radionice za mlade filmske autore i studente.

Prvi festival je održan 2005. godine. Otvoren je filmom „Dodirni zvuk“ nemačkog autora Tomasa Ridelšajmera. Festival je 2005. posetilo je oko 3500 gledalaca. Gosti su tada bili: Tomas Ridelšajmer, Kim Longinoto, Sonja Herman Dolc, Jepe Runde, Stefano Tealdi i Kersti Uibo.

Drugi festival je održan 2006. u veoma teškim okolnostima (otvaranje je otkazano i pomereno zbog velike železničke nesreće u Crnoj gori), ali sa sličnim uspehom kao i prethodni zbog izuzetnog programa, uvek punog gledališta, značajnih gostiju, a posebno zbog vrlo intenzivne radionice u kojoj je, s puno entuzijazma, učestvovalo 35 studenata i mladih filmskih autora. Gosti su bili: Ričard Ladkani, Arunas Matelis, Mervi Junkonen, Frank Piasecki Poulsen, Miroslav Janek, Mari-Klemans i Sezar Paez i Barbara Tolevska.

PROGRAM

Nedelja, 28. januar - 20:30 – velika sala
EXILE FAMILY MOVIE
Exile Family Movie
Austrija, 2006.
90 minuta
scenario i režija: Araš
Iranska porodica koja živi u političkom progonstvu u Evropi i Americi rešava da organizuje tajni skup sa ostatkom porodice koji i dalje živi u Iranu. Nisu se sreli gotovo dve decenije, ali pored toga oni su jedna obična velika porodica: prijatni deka, promućurna baka, lepe tetke, bučni rođaci. Uprkos stalno prisutnoj strepnji zbog brojnih opasnosti, ponovno okupljanje s puno suza dešava se posle dvadeset godina razdvojenog života u Saudijskoj Arabiji, u maloj hotelskoj sobi. Članovi porodice koji žive u progonstvu pretvaraju se da su muslimanski hodočasnici da bi im bilo dozvoljeno da uđu u svete gradove Medinu i Meku. Ovo je i potpuno lična priča režisera o sebi i sopstvenoj porodici: “Morao sam da napravim ovaj film, uprkos opasnostima koje su pratile snimanje i ne obazirući se na to kako bi sve prikazivanje ovog rada moglo da me ugrozi. Film je proizvod unutrašnjeg pritiska, stvoren iz potrebe da se nastavi humanistička borba, koju moji roditelji vode čitavog svog života, samo sada sredstvima koja su meni bila na raspolaganju, da bih im odao počast, kao i svima njima sličnima u tom procesu.”
„SMELI POGLED IZNUTRA NA SVET KOJI SE RETKO ILI NIKAD NIJE OTKRIVAO PRED PUBLIKOM“

Ponedeljak, 29. januar - 19:00 – mala sala
DRUGI SVETOVI
INE SVETY
Slovačka, 2006.
78 minuta
scenario i režija: Marko Škop
Šariš, u istočnoj Slovačkoj specifična je granica između istočne i zapadne Evrope, između racionalnog individualizma i emocionalnosti Istoka. Mesto u podnožju istočnih Karpata, drevne tradicije, sulude mešavine koja ga pretvara u “mali Vavilon”. Evropa je započela velike transformacije i život se menja velikom brzinom. Ovaj film pokušava da, sledeći tragove globalizacije, otkrije kakav ona uticaj ima na lične priče i situacije. Upoznajući šest izabranih junaka, različitih po poreklu i okruženju, otkrivamo bogati niz neočekivanih, dramatičnih, ali često i komičnih promena u malim zajednicama Šarišana, Rusina, Jevreja, Roma. Na mladima se brišu vidljiva obeležja tradicionalnih podela, ali ekonomsko raslojavanje pokazuje drastične razlike. Ljude iz oblasti Šariš često zovu „ludi istočnjaci“, a oni su jedinstveni proizvod s kraja globalizovanog sveta sa oznakom „made in Šariš“ Slovačkom režiseru Marku Škopu je ovaj film doneo najveće evropsko priznanje za najbolje mlade talente u dokumentarnom filmu – nagradu od deset hiljada eura na jednom od najvećih festivala u Evropi, u Lajpcigu.
“FILM KOJI TRAGA ZA LEPOTOM IZVORNOG, AUTENTIČNOG, RAZNOLIKOG I INDIVIDUALNOG“

Ponedeljak, 29. januar - 21:00 – mala sala
BAKALNICA
ALIMENTATION GENERALE
Francuska, 2005.
84 minuta
scenario i režija: Šantal Brie
U okviru socijalnog programa za Epinej na Seni, u starom tržnom centru osuđenom na rušenje, Alijeva radnja je kao raj u kome se skuplja čitav komšiluk. Ovaj dokumentarni film nas vodi u svakodnevicu te neočekivano živopisne savremene bakalnice. Kako dolaze mušterije, jedna za drugom, pod veselim pogledom Alija, harizmatičnog vlasnika, koji i zapeva s vremena na vreme, otkrivamo tragove njihovih ličnih priča, svakodnevnih problema koji često pokazuju grubost i sivilo života u predgrađu „grada svetlosti“. U susedstvu predgrađa u kojima su ovog proleća besneli protesti i goreli automobili, Epinej na Seni je toga bio pošteđen. Čitav mediteranski svet i još Afrike i prekomorskih zemalja smešteno je kroz ljude svih rasa i boja u ovaj blok sivih betonskih zgrada. Taj novi svet, s još malo Francuza, pokušava da sačuva živopisnost i radost života. Film nam pokazuje značaj male radnje na uglu, s pogledom na dve strane: mali prostor u kome je moguće naći ljudsku toplinu, smeh i bliskost uprkos teškom stanju.
„DOKUMENTARNI „DIM“ U PREDGRAĐU PARIZA”

Utorak, 30. januar - 19:00 – mala sala
NEMAČKA TAJNA
DEN TYSKE HEMMELIGHED
Danska, 2005.
88 minuta
režija: Lars Johanson
Ovo je priča o potrazi za poreklom koja se pretvara u uzbudljivi “road movie” pun neočekivanih obrta. Kirsten Blom iz Danske kreće ka mestu svog rođenja – ka američkom zatvoru u posleratnoj Nemačkoj. Ovo putovanje nas vodi u prostore pocepane i podeljene Evrope posle Drugog svetskog rata, a porodična priča neočekivano dobija šire dimenzije. Serija dramatičnih događaja s nezamislivim posledicama gradi priču koja nas ostavlja bez daha, kao najuzbudljiviji trileri. Obrti i živopisni detalji prožimaju ovo istraživanje puno crnih rupa i iznenađenja, kako prijatnih tako i neprijatnih. Inspirisan snagom ove priče, autor filma, Lars Johanson je napisao i roman “Signe” koji, za razliku od filma, umesto ćerke postavlja majku kao glavnu junakinju. Knjiga je bila jedan od nedavnih danskih bestselera.
„ROAD MOVIE KROZ SLOJEVE VREMENA“

Utorak, 30. januar - 21:00 - mala sala
SANJANJE PO BROJEVIMA
DREAMING BY NUMBERS
Holandija, 2005.
75 minuta
scenario i režija: Ana Marija Buketi
Film o napolitanskom verovanju u brojeve. Napulj je jedno od mesta na svetu gde brojevi imaju drugačije značenje, gde dobijaju identitet povezan s kulturom i prastarom tradicijom. Tamo su oni zabeleške o važnim događajima, slike koje ostavljaju duboke utiske. Brojevi dobijaju formu sećanja ili ljudi i postaju deo vašeg intimnog sveta. Iza naizgled hladnih i apstraktnih brojeva kriju se nebrojene tragedije, snovi i svakodnevna borba da se opstane u izuzetno teškim uslovima života. Brojevi su vera da stvari mogu da se promene. Kada je loto postala popularna igra u Italiji u sedamnaestom veku u Napulju svaki poseban događaj, kao grom u letnjoj oluji, smatran je božanskim znakom i prevođen je u broj. Tako je vremenom pedeset hiljada reči dobilo svoju neraskidivu vezu s brojevima u prastarom rečniku koji se pretvorio u priručnik za loto, igru koja sa svim ritualima predstavlja paradoksalni izraz potrebe za mirom i zaštitom, bekstvo od realnosti pune briga i nesigurnosti.
“MAGIJA BROJEVA, IGRE I SVAKODNEVNE REALNOSTI“

Sreda, 31. januar - 19:00 – mala sala
ZAMENA
VIKARIEN
Švedska, 2006.
85 minuta
Režija: Osa Blank i Johan Palmgren
Tinejdžeri stranog porekla nose kroz svoj život pakete bolnih uspomena iz prošlosti i nesigurnost budućnosti. U školi u kojoj ih je u velikom broju, mladi nastavnik Maks pokušava, ne s mnogo uspeha, da podučava “nove Šveđane” kojima je mobilni telefon značajniji od škole. Zato i poziva u pomoć svog znatno starijeg kolegu Folkea, pristalicu starinskih metoda, da mu pomogne. I taj starinski pristup, iznenađujuće, počinje pozitivno da utiče na đake. Film koji se bavi i problemima azilanata koji su rastrzani stalnom pretnjom da će biti vraćeni u zemlju iz koje su došli. Problemi jezičkog i kulturnog uklapanja. Problemi nepripadanja.
“INSPIRATIVNA, ZABAVNA I UZBUDLJIVA DEBATA O OBRAZOVANJU”

Sreda, 31. januar - 21:00 svečano zatvaranje - velika sala
CRNO SUNCE
BLACK SUN
Velika Britanija, 2005.
82 minuta
scenario i režija: Gari Tarn
Francuski slikar i filmski autor Ig de Montalanber nikada nije ni sreo nekog slepog, kad mu se iznenadno i nasilno dogodilo da sam postane takav. Francuski slikar, nastanjen u Njujorku, doživeo je nasilni upad provalnika u svoj stan i pošto su mu prolili razređivač u oči, ostao je gotovo trenutno slep. Crno sunce je jedinstveno filmsko iskustvo koje dugo odjekuje u nama posle gledanja. Kao film o gubitku, percepciji, sećanju i nadi koje nam otkriva s jednostavnošću, lakoćom i lepotom. Autor filma Gari Tarn se posebno bavi činjenicom da je njegov slepi junak filmski stvaralac i da svoje filmove pravi u sopstvenoj glavi. Tako Tarn te vizije pretvara u fluidni impresionistički tok slika, ponekad moćnih, ponekad namerno banalnih. Ovaj film je takođe i zvučno remek delo. S obzirom da je režiser karijeru započeo kao kompozitor u ovom filmu eksperimentiše na nivou integrisanja izgovorenih reči i orkestarskih partitura. Problem slepila je često tema filmova, ali retko kad ispričana tako poetično i tako istinito. “POEZIJA SLIKA I ZVUČANJA”

Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta već subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.