Lična higijena na prvom mestu podrazumeva higijenu ruku, koje treba temeljno prati toplom vodom i sapunom više puta u toku radnog vremena.
- Ruke treba prati nekoliko puta, u zavisnosti od posla koji osoba obavlja, a podrazumeva se da ćemo to činiti nakon upotrebe toaleta i pre jela - objašnjava dr Obrenović.
Ona preporučuje konzumiranje hrane van radnog prostora, koje često može da bude leglo bakterija.
- Ne bi trebalo jesti u toku rada za računarom, telefoniranja i sličnih aktivnosti. Udaljite se od svog stola i u miru dovršite obrok, a najbolje bi bilo da posetite restoran, ukoliko ga firma poseduje.
Tvrdnja doktorke Obrenović može se potkrepiti obeshrabrujućim naučnim dokazima - istraživanje sprovedeno na Londonskoj školi higijene i tropske medicine pokazalo je da predmeti iz radnog okruženja, kao što su mobilni telefon, tastatura, hemijske olovke i kompjuterski miš, mogu biti prenosnici mikroba, pa je tako utvrđeno da mikroorganizmi nisu zaobišli nijedan od 390 ispitanih telefona.
Alarmantan je i podatak da jedan kancelarijski računar na sebi može nositi čak pet puta više bakterija nego daska klozetske šolje.
Ovo ne treba da čudi, s obzirom na činjenicu da malo koji kancelarijski radnik ima naviku da s vremena na vreme očistiti tastaturu ili miš,
a stvar dodatno pogoršava
podatak da veliki broj radnika
ima naviku da jede iznad tastature.
Još jedan predmet koji predstavlja idealnog prenosnika bakterija jeste hemijska olovka. Često nesvesno stavljamo vrh hemijske u usta, pa tako postavljamo mikroorganizme na plastičnu podlogu, gde mogu preživeti danima.
- Zaboravite na grickanje olovke i izbegavajte bilo kakav kontakt ruku sa sluzokožom usta, nosa ili oka dok ste na radnom mestu - savetuje naša sagovornica.
U kancelarijama u kojima boravi veliki broj zaposlenih, treba voditi računa o što češćem provetravanju prostora, u skladu sa vremenskim i temperaturnim prilikama.
Najmanje jednom nedeljno treba odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom za površine prebrisati sve predmete koji se često dodiruju, posebno ako je neko od kolega sa kojima delite radni sto već bolestan - upozorava Jelena.
Prenos bolesti respiratornim putem možete sprečiti redovnim čišćenjem klima uređaja, od kojih u velikoj meri zavisi kakav vazduh ćemo svakodnevno udisati.
Ukoliko se budete pridržavali navedenih saveta, značajno ćete smanjiti mogućnost obolevanja na radnom mestu.
Međutim, ako ipak iskusite simptome kao što su jeza, drhtavica, glavobolja, curenje iz nosa, temperatura ili tegobe gastrointestinalnog trakta (dijareja, povraćanje, grčevi u stomaku), najbolje je da ostanete kod kuće.
Ako vam neodložne poslovne obaveze ne dozvoljavaju da se posvetite kućnom lečenju, izbegavajte boravak sa kolegama u istoj prostoriji. Umesto zakazivanja sastanka, dogovore obavljajte telefonom ili elektronskom poštom.