Obavestenje: Komentari nisu zvanicni stavovi ovog sajta veæ subjektivna mišljenja. ZenskiSvet.com nije odgovoran za stavove koji su iznešeni u komentarima i oni su vlasništvo njihovih autora.
...i eto lepe pricice...pazljivo sam procitala ceo tekst i , da budem iskrena, nista mi tu nije jasno(i ja imam decu, cerka studira, sin zavrsava srednju skolu)....roditelj najpre misli da ne treba da se mesa, pa se onda ipak umesa, pa vodi ne znam kakve silne razgovore oko ocena, pa onda ipak ode kod predmetnog nastavnika, ali, eto, ipak nije trebalo....sva sreca, pa mi vi niste roditelj...ja sam celo svoje skolovanje obavila sama, bez da mi se iko umesa, ili pomaze, ili da mi objasnjava ili da ide da pita...a moja deca isto tako su vrlo samostalna i ja nikada nisam htela( ni muz ), da im se mesam u njihov posao...jesam posmatrala sa strane, ali mislim da je preterana briga u stvari STRASNA...pa sta ce da bude kad jos malo odrastu? hoce i onda za sve da pitaju roditelje i da se zale i da ne umeju? U zivotu nema milovanja...mozda zvuci surovo, ali ja mislim da je tako...mi smo jako bliski sa nasom decom( muz i ja), i imamo u njih poverenje....moraju da steknu samopouzdanje i da preuzimaju svoj teret na svoja ledja....naopako kad bih morala za svaku losu ocenu da sednem i razvijam razgovore...cerka mi je, inace jedan od najboljih studenata na svom fakultetu, a sin je isto dobar djak...kad je otisla da zivi sama, tek se onda pokazalo kako je sposobna da pronadje i uradi sve sto joj treba....to me najvise raduje... (zveka)
