Omiljeni pesnik

Možete ovde diskutovati o svom omiljenom pesniku/pesnikinji, njegovim/njenim delima, životu, radu...Ko je na Vas ostavio najjači poetski utisak?

Moj omiljeni pesnik je Branko Miljković, a pesnikinja - Ana Ahmatova.


Možete, umesto diskusije, ovde postaviti pesme ili stihove svojih omiljenih pesnika, dakle, sve Vam je dozvoljeno u carstvu magije Naše Poezije!

Marina Cvetajeva, jedinstvena i neponovljiva...

"Hronika" - Branko Miljković


Prvog dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna
Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde
Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana šuma je skupljala kraj reke obezglavljene leševe
Šestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevaše anđeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.



"Kraj putovanja" - Branko Miljković


O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okova.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

Ana Ahmatova

POSLEDNJA ZDRAVICA


Pijem za ugašeno ognjište moje

Za moj život pun žala

Za samovanje u dvoje

Za tebe pijem ja -

Za laž usana što izdaše

Za mrtvi pogled zena

Za to što je svet strašan

Zato što spasa nema...

Ana Ahmatova

NE GLEDAJ TAKO

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica?
Ali, kao i prije, dajem vruć zagrljaj
I strah nosim u velikim zjenicama
Pismo moje ne paraj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske

Ana Ahmatova

ZEMLJA NE MORA BITI ROĐENA

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvijek voli
Makar u moru nježno-ledena
Bila voda i to bez soli
Na dnu pijesak kao kreda
A zrak pijan kao od vina
I borova četa blijeda
O zalasku gola, nevina
Zalazak u valu etera
Takav je da ne shvatiš
Jeli kraj dana ili svijeta
Ili o novoj tajni razmišljaš

Branko Miljković

GROB NA LOVĆENU

Ali ne, to još uvijek nije
vrijeme. to je jedno mjesto
koje prepoznajem u prostoru.
Mrtve su gore odakle ta riječ dođe.
Sfingo s pticom lažljivom umjesto lica koje savlada
tajna iza slijepe maske. Rođenje je jedina nada.
Vidim smjele mostove preko kojih nema ko da prođe.
Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta
gde prohujava smrt i ljubav ne spašava.
Dan i noć si pomirio u svoj smrti što nas obasjava.
Taj san je u noći produžetak dana i puta.
Šta si ptica ili glas koji luta
pod divljim nebom gdje te pjesma ostavila samog
na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo
gde ne postoji vrijeme, gdje jedna svjetlost žuta
negdje u visini čuva otisak tvoga lica.
Čovječe tajno feniks je jedina istinska ptica.

Musa Cazim Catic
TEUBEI NESUH

Gospode, evo na sedzdu Ti padam,
pred vječnom Tvojom klanjam se dobrotom
i molitve Ti u stihove skladam,
proseć ,,Oh, daj mi smisao za ljepotom!,,
Gospode,evo na sedždu Ti padam.

Ti znaš da bijah nevin poput rose
i poput lijera u proljeću ranom,
al' ljudi,med što pod jezikom nose,
otrov mi dadoše u bokalu pjanom,
ma da sam bio nevin poput rose.

I tada s Tvoga skrenuo sam puta
i zasrtao kroz puatoš i tamu.
Ah,strast mi razum okova i sputa,
da ropski dvorinjenu crnom plamu
i s Tvoga ja sam zabasao puta.

Vjeru i nadu iz srca izgubih,
i moju ljubav pomroč'o je grijeh
postadoh sarhoš osori i grubi,
sav ideal mu što je vinski mijeh,
ah, svoju vjeru i nadu izgubih!...

I slavih Bakha kao sveto biće,
Veneri pete jezikom sam liz'o
vlastitim zubom ja sam svoje žiće
komad po komad kao zvijer griz'o,
slaveć Bakha k'o božansko biće.

Svačiji prezir pratio je mene,
od sjene moje druzi mi bježahu
i sve me čiste klonule su žene...
Vaj,teško mi je bilo siromahu,
jer ljudski prezir pratio je mene.

Ja sada bježim pod okrilje Tvoje
i Tvog Kur'ana,Tvoje vječne riječi,
Gospode,gr'jehe odriješi moje
i bolesnu mi dušu izliječi
ta ja se sklanjam pod okrilje Tvoje.

Gospode,razum prosvijetli mi sada
i daj mi snage, daj mi volju jaku,
demone sve što može da savlada...
Nek Tvoja milost sv'jetli mi u mraku,
Gospode,razum prosvijetli mi sada!

Raspiri moje stare vjere plamen,
vrati mi ljubav i sve stare dare,
da tresnem čašom o ledeni kamen
i noktom zgrebem venerine čare
o raspiri mi stare vjere plamen!...

Gospode, evo na sedždu Ti padam.
i krijem gr'jehe pred Tvojom dobrotom
i molitvu Ti u stihove skladam,
proseć':''Ah, daj mi smisao za ljepotom!''
Gospode, evo na sedždu Ti padam!...

Lepa pesma Suada-. mada mi je Cazim Catic nepoznat.

Zlatka, Miljkovica Hronika je neprevazidjena.-

Hronika je jeziva, a Kraj putovanja je vanvremenska: "I nema mene al ima ljubavi moje"...

U malo reči stane celi svet...

Musa Ćazim Ćatić rođen 12.8.1878.god.u Odžaku, a umro je 6.4.1915. god. Bez dvojbe se moze reći da je Musa bio najrođeniji pjesnik musliman do prvog svjetskog rata, pjevao je srcem i iz srca a njegove pobožne pjesme, kojih je napisao veliki broj, pune su ozarene vjere i nade ali i gorkog pokajanja za sve ono što ga je grizlo i razdiralo.

Suada, a šta znači naslov Ćatićeve pesme?

Teubei nesuh znači pokajanje s obećanjem da se neće više griješiti.

Hvala, Suada, lepa je pesma, odiše katarzičnom atmosferom, "pročišćenjem" duše.

Da zbilja je lepa i neobicna, posebno mi se dopada stih:

''Ah, daj mi smisao za ljepotom!''
Gospode, evo na sedždu Ti padam!...

mala greska

omiljeni pesnik za mene nije jedan ima ih vise:

- Branko Miljkovic:
"Evo cveta dovoljno smelog da mirise na praznom mestu i u uspomeni" ili
"Ubi me prejaka rec"

- Branko V. Radicevic:
"Tada je pevao dan u granama topola,setim se tebe i odmah gresna mi misao. Jutrom reka a ti ludo gola pa misljas da je reka musko ja bih od bola vrisko..."

- Dobrisa Cesaric:
"Jos bi nam mogla deseti se ljubav desiti velim ali ja ne znam da li da je zelim ili ne zelim....u moru zivota sto veciti kipi sto vecito hlapi sastaju se opet jedne iste kapi..."

- Milos Crnjanski:
"Secam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla kao crna svila u nedrima golim i da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slucajno se setih neveseo jer volim da sklopim oci i cutim. Kad bagrem dogodine zamirise ko zna gde cu biti, u tisini slutim da joj se ni imena ne mogu setiti nikad vise".

- Desanka Maksimovic:
"Ne , nemoj mi prici hocu izdaleka da volim i zelim tvoja oka dva, jer sreca je lepa samo dok se ceka dok od sebe samo nagovestaj da..."

- Milan Rakic:
"O, sklopi usne , ne govori, cuti, ostavi misli nek se bujno roje i rec nek tvoja nicim ne pomuti bezmerno silno osecanje moje....."

- Jovan Ducic:
"Ti si moj trenutak i mon sen, i sjajna moja rec u sumu, moj korak, i bludnja...samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si zudnja..."

- Aleksa Santic:
"Ne veruj u moje stihove i rime kad ti kazu draga da te silno volim, u trenutku svakom da se za te molim i da ti u stabla urezujem ime..."

- Laza Kostic:
"Santa Maria della salute"

- Vladislav Petkovic Dis:
"Zaboravio sam jutro pesmu jednu ja, pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao, da je cujem uzalud sam danas kusao, kao da je psema bila sreca moja sva zaboravio sam jutros pesmu jednu ja...."

- Vasko Popa:
"Ociju tvojih da nije ne bi bilo neba u slepom nasem stanu..."

- Vesna Parun:
"Krenimo mili, opijmo kocijasa sto vozi nase dane, da ne znamo kud se uspinje nas put ni pred kojom provalijom ce stati razigrani vranci ljubavi..."

- Neprevazidjeni Mika Antic:
"Ovo nije ispovest. Ovo je gore nego molitva.Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraca..."

- Matija Beckovic:
"Vera Pavladoljska:Gresile su pijane ptice u prostoru..."

- Pero Zubac:
"U Mostaru sam voleo jednu Svetlanu jedne jeseni,jao kad bih znao sa kim sad aspava ne bi joj glava, ni bi joj glava,jao kad bih znao koga sada ljubi, ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije jos nedozrele..."

TOLIKO VELIKIH I DIVNIH PESNIKA, ZABORAVLJENIH, TOLIKO DIVNIH STIHOVA DA NE MOGU IZDVOJITI SAMO JEDNOG JER BILO BI GREOTA,ZATO SU SVI OVI, A IMA IH JOS,NA MOJOJ LISTI NAJDRAZIH...

Bravo, Tasana!!!

Ovde si nam iznedrila jedne od najvažnijih i najlepših stihova srpske književnosti!!!

Strani pesnici,nista manje lepi:

- Francesko Petrarka
"Neka je blazen dan,mesec i doba,
godina, cas i tren, ono vreme
i lepi onaj kraj i mesto gde me
zgodise oka dva, sputase oba...."

- Aleksandar Puskin
"Voleo sam vas,moja ljubav stara
jos uvek, mozda, spi u srcu mome.
Al zasto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad zalostiti vas njome.

Voleo sam vas nemo,beznadezno,
pun strepnje i pun ljubomorne boli,
voleo sam vas iskreno i nezno,
nek Bog da, tako drugi da vas voli."

ILI NAJLEPSE PISMO IKAD NAPISANO,
TATJANINO PISMO ONJEGINU:
"Pisem vam i sta bih znala vise
i sta vam drugo mogu reci
sad zavisi od vase volje,
prezrenje vase dal cu steci,
al ako vas moj udes hudi,
bar malo trone il uzbudi,
vi me se necete odreci..."

- Edgar Alan Po
"U carstvu na zalu sinjega mora
pr emnogo leta to bi -
zivljase jednom devojka lepa
po imenu Anavel Li -
i samo joj jedno bese na umu:
to da se volimo mi...."

- Rabindranat Tagore
"Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci,
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmijati..."

- Rajner Marija Rilke
"Kako da dusu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari
i daljine?"

- Sergej Jesenjin
"Peva,pevaj na kletoj gitari
prsti tvoji igraju i kruze,
zagrcnuo bi se u dimu i jari
moj poslednji i jedini druze..."

NASTAVAK SLEDI

Dobro dosla draga prijateljice, nadam se da ce ti biti lepo u nasem drustvu-

''AKO''-Radjard Kipling

Ako mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!