Kakve ste bile kao deca?

Rodjena sam u Novom Sadu (najlepsem gradu na svetu) i imam starijeg brata...tako da mozete predpostaviti bila sam jedno jako razmazeno deriste ( i )
Ali kada mi se brat ozenio,imala sam samo jedanaest godina ostala sam sama sa svojom majkom koja je po ceo dan bila na poslu i na koje kakvim putovanjima (moji su razvedeni).Tako da sam morala i malo se dozvati pameti...Jos uvek umem da se ali drugacije je to...ipak sam sada starija...
Ovo je bilo skroz iskreno

Perioda prije 5. godine skoro da se i ne secam. Bila sam bucka, uvek u suknjicama, bordo ofarbane koe, govore da bih redovito vezala maramu na bok i popela se da igram na sto i da pevam...
Kasnije sam za sobom uvek vukla brata. Mladji je od mene 5 god. i ja sam se igrala sa decacima iz ulice ili razreda klikera i sve sto bih im ucarila nosila bih bratu kuci.
Sto sam vise rasla sve sam vise bila povucenija i stidljivija...

Ja sam zvanicno bila dete za primer, dok me ne uhvate u nekom poradjivanju...Organizovala sam tajne druzine i isla u arheoloska ispitivanja(po terenu, , stvarno kopala i kopala i nadala se da ce biti bar neceg)...Cista uzivancija,

A mi smo zveka iskopavali kisne gliste,ubijali ih i onda im pravili sahranu...uzas...
I to sa sve cvecem...zamisli to?

Ja ne smem dalje ni da prepricavam,

Bila sam jedinica do svoje 10-e godine, obozavala sam igre u pesku, svoju bebu-lutku i svog psa sa kojim sam se najvise igrala... Eee... To su bili dani...

Bila sam zivahna.......volela sam da istrazujem okolinu .......mama me je uvek trazila po ulici........nemirna.......moje najlepse doba.....bez brige i bez pameti

mislim da sam bila mirna,a sigurna sam da sam bila srecna i bezbrizna


e,lepa vremena

Nemirna,ali sam znala biti i strasno dobra,pre svega sam bila kulturna i bezbrizna kao i svako dete u to vreme

bila sam super mirna i poslusna,mama kaze da bi
uvijek pozelila takvo dijete!
sa 4 godine su me ostavljali samu sat dva izmedju maminog
i tatinog posla,nikad nikakvu glupost nisam napravila!
a igrala sam se s vecinom mladjim od sebe,godinu-dvije

Hehe i ja sam bila kulturna ali jaako radoznala...ali nikada nisam nisam smela da se inatim roditeljima.Njihova rec je za mene bila zakon.

Kao dete"navodno" sam bila mirna i poslusna,sa godinu dana sam slomila ruku,a sa pet sam rasekla jezik i bila na ušivanju,moji su strahovali da ce biti nekih posledica,ali sve se dobro zavrsilo....

jedna baka kaze da sam bila kao denis napast (strasno)
dok druga baka lepo vaspitana devojcica, za primer (dok ne napravim glupost)

Ja sam oduvek bila prava ona mamina i tatina princezica... bas sam bila mirno dete, i retko kada su moji dolazili u situaciju da me izgrde ili udare. Obozavala sam da se igram lutkama, najvise barbikama i mogla sam satima da se sklupcam u nekom cosku i sama sa sobom da se igram. Ali zato sad kad sam odrasla situacija se maaalo promenila

Eh kad sam ja bila mala... ...Bila sam jako dobra i poslusna devojcica.Takodje su me ostavljali samu u 4 godine,mama bi mi leti rasprostrla veliki tepih u dvoristu i ja bih se sama igrala dok ona ne dodje sa posla.Nisam imala puno igracaka,pa sam se igrala svim i svacim.Jednom sam se sa drugaricama igrala sahrana,pa smo ubijale mrave (kao Tatjana gliste) i sahranjivale svim pocastima.Sledeci dan toliko me je to bolelo,da od tada hranim mrave,i ozivljavam bubice.Bila sam jako lakoverna,bas su me varali,tako sam jednu noc kradom izasla iz kuce i sedala u mraku,gledala u nebo,jer drug Braca mi je rekao da ima tih dana vanzemaljaca,pa ja da posmatram i zapisujem sta sam uocila,naravno,mama me vratila u krevet galamivsi kako mogu dako da me varaju.Imala sam lepo detinjstvo,malo bolno jer je tata cesto voleo da popije,ali mama se trudila da nam uvek bude lepo i da se lepo obucemo...Nisam pravila probleme,bila sam dobar djak,imala sam ja i decka,to je bio orah u nasem dvoristu,medjutim tata me vidi kako se ljubim sa njim pa sam morala da raskinem tu vezu Pricala sam jako puno sa sobom,a i dan danas popricam ponekad sa mojom ludom glavom Imala sam dobar komsiluk,a i sva deca su danas dobri ljudi iz tog komsiluka.A nisam bwe ja losa osoba! Na hleb da me mazete

ha ha Tini.ti imala si dobrog decka,bar ste neku korist imali od njega

Ha ha ha,to je bilo ovako...jedno vreme sam se zarazila sa tim orahom,u pocetku smo se samo grlili,toga se secam kao da je juce bilo! I to je trajalo danima,odnesem stolicu kraj oraha,sedim pricam igram se...on me kao samo gleda,i kao mi kaze kako se zaljubio u mene...Jednog dana,leto bilo,iskoristim ja priliku dok tata spavao da se smuvam sa njim,zagrlim ga ja i pocnemo da se ljubimo,kad tata na terasi! "Sta radis to?To ti treba,sram te bilo",par puta po guzi,i puce veza! Posle tata napravio tu ljuljasku,pa sam ga zacas prebolela!

tini.ti
Sto se mene tice moje detinjstvo je zapocelo u jednom planinskom seocetu izmedju Goca i Zeljina. Mama kaze da sam kao beba bila prilicno dobra i mirna (takva su i moja deca) za razliku od srednje sestre koja je bila djavo i po. Posto je medju nama bila razlika samo 14 meseci ona me je bukvalno isterala iz krila, dugo vremena posle mi je trebalo da prebolim to. Posto je bila zahtevnija svi su jurili za njom, a ja kao siroce uvek po strani, bas sam malo mazena (mama kaze da jako zali zbog toga). To je u meni napravilo bunt koji sam izrazila svojim bubicama. Nikad necu zaboraviti kada sam nesto pomogla babi, a ona se malo kasnije hvalila komsinici kako je to Suza njena bila vredna. Danas jos nisam zaboravila taj bol. Sa tom sestrom sam cesto ginula. Treca sestra se rodila kada sam imala 7 godina i od tada je volim kao svoje oci u glavi, ne mogu je odvojiti od svoje dece(volim ja i srednju, ali ovo je posebna ljubav). Secam se kada je mamo prvi put osisala skoro na celavo i to makazama, pa je ispalo na stepenice, dosla sam iz skole i kad sam je videla onako sanjivu stegla je i plakala kao kisa...Imali smo dosta problema u porodici zbog tate i babe, ali je uvek Velika Majka gledala da nas zastiti, skloni koliko je moguce. Hvala Bogu sto se bar sestre mnogo cega ne secaju, puno puta me pitaju svi sta ce mi to da se secam nekih stvari ali ja sam jednostavno takva. Bila sam jako drustvena i sa 10 godina kada smo se preselili u blizu okolinu Vrnjacke Banje neke stvari su se promenile. Postala sam povucena, sramezljiva, tiha, verovatno zato sto su se svi oni medjusobno znali, a ja kao da sam pala sa Marsa. U srednjoj skoli u Kraljevu takodje ali samo u prvoj godini, tu mi se desio BUM,. Od ruznog paceta nastao je labud i odjednom su poceli da se stvaraju ljudi oko mene. Postala sam komunikativna, otvorena i druzeljubljiva. Kao da su se otvorili neki novi vidici. Secam se kada prodjem kroz Kraljevo, okrecu se za mnom na sve strane, ne zato sto sam bila neka lepotica,nego (mnogi kazu) sto je lako zapadala za oko moja leprsavost, ljupkost, sarm. Nekoliko godina kasnije zamislite moja mala sestra prolazi tim ulicama i par nekih ljudi je pitalo da li me zna ili je pomislilo da sam to ja...

Jooooj......ja sam bila bas nestasna...odrasla sam sa bratom od tetke koji je godinu dana mladji od mene,bukvalno se nismo razdvajali....ziveli smo u istoj kuci,zajedno provodili raspuste u selu....jednom prilikom nas je baka cuvala kod mene kuci,i ostavila nas je same na dva minuta da sidje sprat nize i promesa tetki rucak....mi smo za ta dva minuta seli na prozor,noge napolje da vise i prepirali smo se ko ce prvi da skoci........gurali smo se niz stepenice da vidimo ko se bolje kotrlja.......joj jednom smo se docepali lekova bakinih za srce...tad sam jedva ziva ostala....moj dragi bata zagrizao jednu tabletu i osetio da je gorko,pljunuo i nije vise jeo...a ja,alava,samo gutala ko guska.......posle pola sata sam samo izvrnula beonjace....uuu kaze moj tata da su me jedva spasili......ne smem vise ni da pisem kakve sam gluposti pravila....ali bila sam vaspitana i kulturna kada se negde islo ili kad smo imali goste....mama mi je stalno govorila da nikada nije sklanjala heklane stvari sa stola jer nikada nisam svlacila to kao vecina dece....ma bas mi je bilo lepo detinjstvo!!!!Bila sam djavolak skroz...