Izbor osnovne skole

Da li i u vasoj sredini postoji osnovna skola koja ima bolju reputaciju od drugih skola u vasem gradu ? Neki roditelji ne upisuju svoju djecu u osnovnu skolu koja im je u neposrednoj blizini, vec u zelji da bi im djeca osvojila cim vise znanja, upisuju ih u udaljeniju, koja ima "bolji" uspjeh. Sta mislite o tome, zar nemaju sve osnovne skole isti program i jednake kriterije kod ocjenjivanja ?

Ako dete ima podršku porodice, tj. roditelje koji su uvek puni razumevanja za njegove probleme, uopšte nije važno u koju će školu ići, to je moje mišljenje

U principu, skoro svaka škola je ista...

Skole se vjerovatno ne razlikuju po programu kojeg provode, vec samo od ucitelja i njihovog pristupa. U nekim skolama imaju liberaliniji odnos, mozda zbog mladjeg kadra ili tolerancije nadredjenih. Cini mi se da u pristupu do svakodnevnih skolskih problema socijalni radnik i skolski psiholog mogu imati veliku ulogu. Da li na skolama koje vasa djeca posjecuju imaju moderniji pristup ili su jos uvijek strogo klasicni. Da li imate predstavnike roditelja koji zastupaju vasu djecu u skolskom odboru ?

U principu bolje je da je skola manja,sa manjim brojem dece u odeljenju.I treba se malo raspitati o uciteljima.To znam iz iskustva.

Veoma je vazno da ucitelj ima sluha za dete da ume da ga razume ,posavetuje ,ohrabri ...Ono sto ga ucitelj nauci iz gradiva je kamen temeljac za buducu gradjevinu znanja ali jos je vaznije da ga on pripremi za zivot ,usadi ljubav prema knjizi i prema pravim vrednostima u zivotu....Da ga nauci sta je pravo drugarstvo i kako se stice i neguje.Da ga nauci kako da uci jer ce mu to kasnije puno vredeti za dalje skolovanje.
Da nauci dete da prepozna svoje skrivene talente i predispozicije i da mu pomogne da se razvije u normalnog, vedrog i dobrog coveka!
Tamo gde roditelji zakazu u vaspitanju-ucitelj treba da uskoci i popuni praznine.
Takav ucitelj se voli i pamti za ceo zivot.
Verujte mi...
O ovome vodite racuna jer los pedagog ,namrsten ,prestrog ,koji ne ume da svoje ,licne probleme ostavi iza vrata ucionice i ne ume da nosi onu "mrvu detinjstva " u dusi moze da ostavi detetu lose predstave za ceo zivot.
Znam!Radim u skoli i dobro sam birala ucitelje za svoju decu!!!

Sasvim tacno. Imala sam uciteljicu koja je olicenje svega sto jedan ucitelj treba da bude - dobar pedagog, poznavalac materije koju predaje, dobar psiholog, sa autoritetom, pristupacna, blaga, sa jakim autoritetom i...mlada kad smo presli u visi razred i dobili nastavnika za svaki predmet, dolazili bismo ponekad na casove nase uciteljice i razmisljali - kako su srecni ovi prvacici sto imaju casove kod nase uciteljice...blago njima
Po onome sto ja vidim, mnogo je bitnije pravilno odabrati ucitelja nego skolu. Ima dobrih skola, ali ja nisam sigurna da medju novim generacijama ucitelja ima puno onih koji odgovaraju profilu dobrog ucitelja...

Sposobnost da budes DOBAR ucitelj ili imas ili nemas.Gotovo sam 100% sigurna da se s tim rodis!
Badava dobar student i ogromno znanje ako nemas sluha i osecaja za taj posao!
Mogu da razumem mladog ucitelja kome nedostaje iskustvo ;ali i tad se dobro vidi da li mu je stalo ili nije i da li se trudi.
Ne mogu da razumem one koji otaljavaju taj posao a dobro svi znamo koliko je vazan ucitelj u decjem zivotu!
Poznajem i neke jako dobre ,ali ,na zalost i onu drugu "sortu".
Mislim da je vrlo bitno da taj ucitelj ima svoje dete ;jer onda ima mogucnost da shvati koliko ucenici mogu da "prime" novih informacija na casu i da odmeri stepen opterecenja domacim zadacima.

Po meni-sve zadatke bi trebali odraditi u skoli.Knjige i pribor bi trebao ostajati u skoli ,a kod kuce ucenici bi imali jedini zadatak da citaju po izboru i mogucnostima.
O procitanom bi sledeceg dana diskutovali u skoli i tako razvijali ljubav prema knjizi, govorne sposobnost i logicko misljenje!
To bi sve uvela od 1: do 3. razreda a tek onda postepeno povecavala obim gradiva i ucenje kod kuce!

Deca su smorena podacima ,brojkama i informacijama od kojih polovinu zaborave nakon par dana ; a cetvrtina im nikada nece trebati u zivotu!

Mislim da su ucenici do treceg razreda jos uvek mali,nezreli za ovakva opterecenja koje nudi nase skolstvo i da treba uraditi veeelike promene i uciniti skolu velikim igralistem u kojoj se i uci-ali ono sto je stvarno potrebno i sto razvija licnost u celini, kreativnost i mastu!
Informacija: Ucenik prvog razreda ima 24 casa nedeljno od kad je uvedena verska nastava/gradjansko vaspitanje i strani jezik!Skoro svakog dana po 5 casova! Zamislite sedmogodisnjaka koji treba samo da zadrzi paznju od 8 ujutru do !2.30. !
Da se razumemo-strani jez. od 1. razreda podrzavam ali ne u tom obimu-udzbenici ,gramatika...Sve bi trebalo biti kroz igru!!!

Da li se slazete????

potpuno se slazem sa maculi. mislim da je gradivo tesko i obimno za sedmogodisnjake. cerka mi je zavrsila prvi razred sad polazi u drugi i bas mi je zao sto mora da se snosi sa toliko obaveza,jer su oni jos djeca zeljna igre a toliko imaju obaveza da im malo vremena ostaje za igru. a sto se tice skole i ucitelja mislim da nije vazno u koju ce skolu ici, koliko je vazno ko ce im bit ucitelj. to su dani kada izgradjuju svoje licnosti i vrlo je vazno ko ce im bit vodic ka tome.

Hmm...To mi je uza specijalnost!!!
S obzirom da za koji dan pocinje skola-evo me na rspolaganju!
Sta vas interesuje-pitajte!!!
Rado cu pomoci!

Suada, deca su nam vršnjaci...
Kad nam se sin upisivao u prvi razred, i mi smo prvo birali učitelja. I to je bilo važnije od toga što nam je ova škola za nijansu dalja. Drago mi je da je u pitanju osoba koja decu prvo nauči da zavole školu, pa tek onda sve ostalo.
Gradivo je stvarno obimno, i tačno je da deca provode u školi i po pet časova, i to u neinvetivnim ambijentima klasičnih učionica.
Učitelji imaju vrlo malo prostora za kreativnost, jer su u obavezi da u potpunosti ispoštuju program koji im nalaže Ministarstvo prosvete. One priče o rasterećivanju dece su izgleda bile i ostale samo priče...
Maculi, svaki savet je dobrodošao...
Kako npr. da ubedim dete da tekst iz čitanke nije "glupav i dosadan", da nije "za bebe"? Priče sličnog sadržaja je već upoznao u predškolskoj ustanovi, i više ga mede i zeke jednostavno ne zanimaju... Ne na taj način. On ne želi čitati o medama, nego o medvedima, u tome je poenta!
Uzeću za primer priču koja se zove "Brodić", a počinje otprilike sa: "Pošli da šetaju žabica, pile i mišić..." E tu on uzdiše, i buni se...
Zar nema stručnjaka koji bi nekako mogli osetiti interesovanja jednog savremenog deteta i prilagoditi program tome?

Sto se tice nastave stranog jezika, ona i jeste predvidjena da se sprovodi kroz igru u 1. i 2. razredu. Oni ne treba nista da citaju i pisu, niti da uce nekakva gramaticka pravila. Imaju slike u knjigama, nastavnik bi po pravilu trebao da donosi kasete sa pesmicama koje uce svi zajedno, da organizuje igre kroz koje bi deca usvajala jezik kroz komunikaciju i zabavu i da testiranje njihovog znanja bude iskljucivo u usmenom obliku kroz proveru komunikacijskih sposobnosti.

Tako je, The Teacher, na času stranog jezika se deca igraju i uče. Međutim, udžbenici su im nalik na velike bojanke (strip varijanta popularnih crtanih filmova), koje oni moraju kod kuće bojiti i popunjavati dok im ruke ne posustanu, jer toliko toga ima. Izgleda da uvek postoji način da se dete izmaltretira... Engleski se sigurno neće bolje znati ako se ispune dve obimne bojanke, kome je to uopšte palo na pamet...

Strasno je to koliko ovi iz ministarstva prosvete nemaju sluha za potrebe deteta.Veoma je malo tekstova koji su detetu stvarno interesantni i zanimljivi za citanje!
*Da bi dete razvijalo citalacke sposobnosti treba mu stalno "podmetati" proverene slikovnice i knjige, sve zavisi od uzrasta!Preporucujem bajke a narocito Grozdanu Olujic" (2-4 razred)
* Tekst koji detetu nije zanimljiv procitajte mu prvo vi,lepo ,izrazajno-mozda ima neku skrivenu poruku koju dete nije razumelo.Jedno je citati a drugo razumeti procitano.
*Probajte da zajedno dramatizujete (odglumite) nezanimljiv tekst.Budite kreativni.Koristite lutke kao "glumce".Dete ce se oduseviti i naci novu dimenziju teksta!
*Glupo je do besvesti citati kratak tekst iz bukvara koji se brzo nauci napamet.To je memorisanje reci a ne citanje!
*Bolje citati raznovrsne tekstove nego jedam te isti bezbroj puta.Dosadno je nama a ne detetu!
*Kupovati mu od !. raz.(a moze i ranije) decju stampu.Ja licno volim "Vitez"-ima dosta lepih i raznovrsnih tekstova.Neke mu u pocetku citajte vi a neke nek cita sam.
*Kombinujte citanje na glas i citanje u sebi-tek simultano uci obe metode.
*Raspitajte se da li postoje ucitelji koji u prvom razredu rade KOMPLEKSNU METODU OBRADE SLOVA! Sva slov se uce odjednom ali prilagodjeno svakom detetu pojedinacno ,njegovom predznanju ,sposobnostima i brzini napredovanja!Sve kroz igru slovaricama ,recima koje se isecaju , kombinuju ,preoblikuju..Dete se sve vreme igra ,tu je i pantomima ,asocijacije...ni ne primeti da je naucio sva slova i citanje.Pise se u velikim sveskama bez linija koje sputavaju slobodu ruke a onda se polako sve dovodi u linije i formira lep rukopis.
U Srbiji u prvom razredu je samo opisno ocenjivanje pa nema straha od lose ocene i svako dete individualno napreduje.Do kraja god. sva deca normalne inteligencije citaju ovom metodom rada mnogo bolje nego klasicnom.Onima koju mogu vise-stalno se dajju dodatni ,zanimljivi zadaci!Za ovakav nacin rada ucitelj mora biti jako kreativan i uloziti puno truda ali ISPLATI SE!To znaju i deca a i roditelji...

Cula sam na vestima da ce osnovci i srednjoskolci dobiti besplatne udzbenike u Hrvatskoj.Ako je tacno-SVAKA CAST!
Kod nas je i dalje "besplatno skolovanje"....

Ja upravo ove godine upisujem dete u skolu i mogu vam reci s obzirom da sam se jako raspitivala da postoji itekako razlika od skole do skole. Upravo iz tog razloga smo odabrali ja i mm skolu koja je malo dalje od naseg mesta stanovanja jer je skola koja nam je najbliza u samom centru grada na jako losem glasu, a tu mislim na drogu, kriminal itd. Znam da jako puno toga potice iz porodice i vaspitanja ali se isto tako plasim ni uticaja sredine zato je moj izbor bio daleko odatle, mada nije iskljuceno da toga ima svuda ali sam sigurna u manjoj meri.

Kod mene nema izbora,teritorijalna pripadnost stanovanja odredjuje i skolu kojoj deca sa tog lokaliteta pripadaju.