Kako ga preboleti

Kako preboleti Pomozimo nasoj clanici savetima i receptima kako da sto pre preboli sto je napustio onaj sto ga neizmerno volela To mozemo samo mi prave

Treba samo da bude jaka iprebolece uz nasu podrsku.

jeste gledale film "eternal sunshine of the spotless mind "?!
mislim da bi mi brisanje nekoga iz sjecanja bas pomoglo
eh...kad bi moglo

I te kako moze,samo se potrudi

"zaboravljeni nikad ne zaboravljaju"

lako.odes negdje na putovanje,soping,setnje,zurke........ne treba padati u ocaj i ostajati kod kuce.

Sloboda je nezavisnost, sreća je nezavisnost od hiljadu sitnih sitnica

ne kazem ni ja da treba stalno padati u ocaj....
ali sta kad te vise nista ne moze usreciti kao prije.....
kad bi se nekim stvarima mnogo vise radovala kad bi i on bio tu?!

Ali sta ces?Zivot ide dalje nazad ne treba da se okreces.Ako se budes okretala nikada ga neces zaboravit.

Ako neko koga volis zeli da ode,pusti ga.Ako se vrati tvoj je zauvek,ako se ne vrati nikada nije ni bio tvoj

vec mi je jasno da nije jer ima drugu....

zvoncice kako da ti pomognem,jedino da ti dam MOG

Po tvojim pisanjima vidim da si jedna hrabra,pametna i istrajna osoba koja se nece predati tek tako lako......mije sramota pasti vec ostati lezati i ne ustati......pozdrav

Hajde da za pocetak stavimo neki veseo avatar da prilici jednoj Zvoncici.....zvoncica je divan lik i divno ime......

Tini svaka ti je za Gorski Vijenac

da...mogla bih i malo vedije

danka dajes mi "neuclanjenog"

Sve to... shopping, izlasci, pronalazenje novih hobija, upoznavanje novih ljudi i ko zna sta jos.... Nista ne pomaze kad nocu legnem sama i kad imam vremena za razmisljanje... do jutra.
I sve se trudimo da saznamo jos neki detalj, da vidimo kako mu je sad i da li ima nekog novog i.... I samo sebe mucimo na taj nacin.
... Proslo je godinu i po dana... Nisam se puno odmakla od "naseg" kraja.
Kazem sebi "M da si pametna to ne bi za tebe bio kraj nego pocetak" Ali, izgleda da nisam pametna.
Te price "Daleko od ociju, daleko od srca"... Pa, ne znam bas... Moja nepreboljena ljubav je na 10.000 km od mene...
Ali, nesto sam shvatila.
Nisam zelela da prekinem svaki kontakt sa "svojom ljubavi". I dok smo se malo-malo culi plakala sam stalno.
Prekinuti kontakt, bar na neko vreme dok ne ojacamo. Prekinuti veze sa svima koji nam nesto mogu reci o njemu, ne pitati, ne traziti, ne kopati po ranama, ne namestati "slucajne susrete". To je jedini lek.
I osmehnuti se ponekad nekome.
Sad sve to znam kao velika, jos samo da se pocnem pridrzavati tih nacela.
Napredujem, ne pitam za njega i kad je u Bg trudim se da izbegavam sva mesta na kojima ga mogu sresti. A, ako se zaista slucajno sretnemo... E, pa bicu najlepsa sto mogu. I nasmejana, naravno.
I znam da iako me je ostavio nesto ce ga strecnuti. Ali, ja vise necu biti tu za njega.
Tako drage moje.
Sve Zvoncice GLAVU GORE.

A mozda i hoces,nikada se ne zna.Desavaju se cudne stvari.Mozda ti se vrati jednog dana.Onda ce zauvek biti tvoj.

Ne, ne...
Nasa veza je bila cudo (ako imas vremena procitaj moj post na temu "razlika u godinama".
Takva cuda se u zivotu ne desavaju cesto.
Novo cudo sa njim ne zelim. Iako uzasno patim za njim... ne zelim.
Posle godinu dana zeleo me je u svom krevetu... na kratko... i nista vise od toga.
Posle toga mesecima nije ni pitao kako sam. Isto bi bilo i da sam zavrsila tu noc sa njim.
Tako ti je to...