Mladi kralj Artur je bio iznenadjen i uhvacen od monarha susednog
kraljevstva dok je kradom lovio u njegovim sumama. Monarh ga je mogao
ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na
monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladoscu i
simpaticnoscu, i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno
tesko pitanje.
Sta ustvari zele zene?
Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reci i najstarije mudrace i mladom
Arturu se cinilo da je prosto nemoguce odgovoriti na njega. Kako god
bilo, bolje je i pitanje nego umreti obesen, tako da se vratio u svoje
kraljevstvo i poceo ispitivati svoje podanike. Razgovarao je s
princezama, kraljicom, prostitutkama, casnim sestrama, mudracima, pa
cak i sa dvorskom ludom .jednom recju, sa svima. Ali, niko mu nije dao
zadovoljavajuci odgovor. Medjutim, svi su mu savetovali da potrazi
odgovor kod stare vestice, jer ga je ona jedina i znala. Cena bi bila
visoka, jer je stara vestica bila nadalekopoznata po svojim basnoslovno
skupim uslugama. Dosao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao
drugog resenja vec da razgovara sa vesticom. Ona je pristala dati
odgovor, ali u zamenu za sledecu cenu:
zelela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog
stola i Arturovog najboljeg prijatelja.
Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i uzasno ruzna,
imala je jedan jedini zub, sirila je oko sebe takav smrad koji ga je
terao na povracanje i ispustala je neobicne krike i zvukove. Nikad
Artur nije u svom zivotu video odvratnijeg stvorenja. Pri samoj pomisli da
zamoli svog prijatelja da ozeni ovo storenje, uplasio se i posustao.
Ali Sir Gawain je saznao sta se dogodilo i odlucno rekao da je zrtvovanje
za zivot svog prijatelja i za ocuvanje Okruglog stola vredno toga.
Najavljeno je vencanje, nakon cega je stara vestica u svojoj paklenoj
mudrosti rekla:
"Svaka zena zeli da bude vlasnica svog zivota!"
Cim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla
veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur
spasen. Tako je i bilo. Cim je cuo odgovor, monarh susednog kraljevstva
je vratio Arturu slobodu i pravo na zivot. Vencanje je obavljeno i to
gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko vise od Artura nije osecao i
olaksanje i tezinu u isto vreme. Sir Gawain je bio nasmesen sve vreme,
ljubazan i pun postovanja, po svom starom obicaju. Stara vestica je
napravila pravi skandal svojim najgorijim nacinom ponasanja:
zdrala je kao zvjer, bez koriscenja pribora za jelo-rukama i uz to
proizvodila zastrasujuce urlike i zvuke, a da ne spominjemo
nepodnosljivi smrad.
Konacno je doslo i vreme prve bracne noci i dok je cekao svoju
novovencanu mladu da mu dodje u krevet... Gawain je ugledao kako mu
prilazi najlepse zensko stvorenje koje je ikad u zivotu mogao
zamisliti.
Sav ocaran je upitao sta se dogodilo, na sta mu je mlada devojka
odgovorila da je to ona, vestica, ali da ce pola vremena provesti s
njim kao vestica, a pola kao mlada devojka i to sve zato sto je on bio dobar
prema njoj sve vreme. Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt zeli
preko dana, a koji preko noci. Koje okrutno pitanje! Gawain je pozurio
sa razmisljanjem. Da li da preko dana ima divnu devojku koju ce moci
svima pokazivati bez straha i srama, a nocu u intimnosti svog kreveta
imati monstruoznu vesticu??? Ili pokazivati prijateljima preko dana
vesticu, a trenutke bracnog sladostrasca provoditi sa divnom
devojkom???
Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pusta na volju da sama odluci. Cim
je to cula, vestica je rekla da ce uvek biti u obliku mlade devojke, i
danju i nocu, jer ju je on postovao i dozvolio joj da bude vlasnica
svog zivota.
E ovo vam je ziva istina... Zar ne devojke?!
