Evo jos jedne moje:
Nemoj da pazis,mili,
mene da ne ranis.
Ovako je,veruj,jos gore!
Vrisni!
Zalupi vratima!
Mrsti se....
Al' ne smesi se na silu,prepoznajem to!
Nek' se na tvom celu ocrtaju bore,
daj da jasno vidim koliko je mene u tebi ostalo!
Slutim mesecima vec....
Vecnost je za nama.
Dovoljno da cujem te i bez reci....
Sve znam,samo cekam da to srocis
jer glumom istinu odlazes
ali ne mozes da sprecis!
I kada legnes,mili,
okrenut licem ka zidu,
cutke srces kafu,
gledas u daljinu,
Krstis ruke da ih ne bih stegla....
Mislis to ne boli?!
Mislis tih sam noci bezbrizna i srecna legla?!
Dok zenica ti sara svuda
mimo mesta na kojem ja cucim,
ono sto si hteo reci,pa slab precutao,
mislis nisam uspela sama da dokucim?!
Ovako me najgore ubijas,mili!
Tako je najvise suza palo,znaj!
Ni sam zavrsetak ne zna tako boleti
kao kad cutke iscekujes kraj!
Zato reci sve sto imas!
Pricaj,ja samo cutacu....
I priznaj sve istine tvoje
i istine moga srca koje citas,
ja u boli lutacu....
I suza se mojih ne boji!
U ovim zenicama
neces videti zrtvu...
Nemo,pod kozom,stisnucu tugu.
A ti se samo okreni i idi
nekom novom snu,novom jutru....
Pronadji opet na tmurnom nebu ovom
samo svoju sarenu dugu!