Datum unosa: Petak 29.08.2008, 21:39, Naslov: jedan bolni i nejasni raskid..
zdravo svima! pricala sa poznatima i nepoznatima, najvise sa samom sobom.. razmisljala, trazila razloge, pitala se..
da pokusam da objasnim..
pre tri godine i dva meseca sam upoznala jednog momka.. i bilo je nestvarno.. zeleo me je u svakom trenutku svog zivota.. rekao mi da me voli posle samo par dana.. pitao da zajedno provedemo zivot.. i naravno bilo je brdo problema.. sa njegovom mamom koja nikako nije mogla da me prihvati..i neki prijatelji su se mesali.. zasto on toliko vremena provodi samnom..i sam je imao probleme sa faxom.. koji poodavno stoji u mestu.. i to sam istrpela, podnela, bila tu, savetovala, razumela i prevazisla.. svaki njegov pad i uzdizanje i prvi dan na poslu i otkaz i nove posleove i price o kolegama.. i razne trzavice i slusala i pomagala.. moj dan je posto njegov.. nisam ni imala neke potrebe da se vidjam sa prijateljima cesto, tek ponekad.. postao je ceo moj svet.. i ja njegov.. tako se cinilo..svakog dana smo se vidjali i nekako poceli i da se budimo zajedno.. i to je bilo sjajno.. ali jedna jako posesivna veza.. sa svime sto posesivnost nosi.. i onda sam ja upisala doktorske i krenula da radim u laboratoriji i ucim.. i naravno bila umorna i cesto neraspolozena.. i on je zvao i zvao.. neko krace vreme.. ali ja nisam mogla glavu da dignem od obaveza.. mislila sam, razumece.. radim to da bi nam bilo bolje jednog dana.. zarad boljeg statusa i novca.. i pocela je prica o zajednickom zivotu.. ali nema se sredstava.. i polako je on jacao na svom poslu i kupio sjajan auto i rastao je ego.. a ja sam tonula u obavezama.. ipak, to je moj prvi posao, naravno da je tesko.. i onda je pozelep da ide u teretanu i sredjuje se maksimalno.. i dolazio sve kasnije.. inace, bitan detalj je da smo se upoznali na netu.. ja sam neke prijatelje tako nasla.. sjajni ljudi.. net zaista moze da donese dobre stvari.. i pojavio se facebook i ja sam krenula sve cesce da visim tu.. pronasla davno izgubljene prijatelje rasute po svetu.. ispunjavala me prica sa njima.. nekako on nije umeo da ucini da problemi sa poslom i obavezama isceznu kad se on pojavi.. i volela sam da pravim taj mali virtuelni svet u kome nema kritike i sve je sjajno.. samo da prevazidjem tezak period, nista drugo.. dug je period od tri godine.. da se vratim u nedavne dogadjaje.. pre nedelju dana me ostavio.. sa pricom da sam nesamostalna, da vrsim pritisak na njega, da sam depresivna i da je pogresio sto smo toliko bili zajedno..da me voli ali ne zeli, da raskida ali zvace..svemu je prethodilo zajednicki odmor na planini i puno izjava ljubavi tamo i price o zajednickom zivotu i planovi za zimovanje i ostatak zivota.. i jedne veceri sam samo bila tuzna i dozvolila sebi da se rasplacem pred njim.. bilo mi je tesko, trebao mi je zagrlja.. a dobila sam nadmeni pogled i distanciranje.. nikad pre nisam pokazala slabost tako ocito pred njim.. nisam smela.. voleo je da sve izgleda savrseno.. uvek me je kritikovao a navodno je mislio sve najbolje ali se to podrazumevalo i retko kad je izgovoreno.. osecala sam se cesto sama.. on my own.. sama resavala mnoge stvari.. i uvek uvek se cinio dalek i kao da izmice..nedelju dana se nismo culi ni videli.. vidim ga katkad da je online.. ne smem da pozovem, rekao je da smem, ali ne smem iako zelim.. isuvise boli i isuvise je tesko.. sada mi i skolovanje izmice zbog skolarine.. i sve pada u vodu..znam da je sve nabacano,..treba mi neko objektivan da me malo trgne.. sama ne umem.. uprkos svemu, moja najveca ljubav..
da pokusam da objasnim..
pre tri godine i dva meseca sam upoznala jednog momka.. i bilo je nestvarno.. zeleo me je u svakom trenutku svog zivota.. rekao mi da me voli posle samo par dana.. pitao da zajedno provedemo zivot.. i naravno bilo je brdo problema.. sa njegovom mamom koja nikako nije mogla da me prihvati..i neki prijatelji su se mesali.. zasto on toliko vremena provodi samnom..i sam je imao probleme sa faxom.. koji poodavno stoji u mestu.. i to sam istrpela, podnela, bila tu, savetovala, razumela i prevazisla.. svaki njegov pad i uzdizanje i prvi dan na poslu i otkaz i nove posleove i price o kolegama.. i razne trzavice i slusala i pomagala.. moj dan je posto njegov.. nisam ni imala neke potrebe da se vidjam sa prijateljima cesto, tek ponekad.. postao je ceo moj svet.. i ja njegov.. tako se cinilo..svakog dana smo se vidjali i nekako poceli i da se budimo zajedno.. i to je bilo sjajno.. ali jedna jako posesivna veza.. sa svime sto posesivnost nosi.. i onda sam ja upisala doktorske i krenula da radim u laboratoriji i ucim.. i naravno bila umorna i cesto neraspolozena.. i on je zvao i zvao.. neko krace vreme.. ali ja nisam mogla glavu da dignem od obaveza.. mislila sam, razumece.. radim to da bi nam bilo bolje jednog dana.. zarad boljeg statusa i novca.. i pocela je prica o zajednickom zivotu.. ali nema se sredstava.. i polako je on jacao na svom poslu i kupio sjajan auto i rastao je ego.. a ja sam tonula u obavezama.. ipak, to je moj prvi posao, naravno da je tesko.. i onda je pozelep da ide u teretanu i sredjuje se maksimalno.. i dolazio sve kasnije.. inace, bitan detalj je da smo se upoznali na netu.. ja sam neke prijatelje tako nasla.. sjajni ljudi.. net zaista moze da donese dobre stvari.. i pojavio se facebook i ja sam krenula sve cesce da visim tu.. pronasla davno izgubljene prijatelje rasute po svetu.. ispunjavala me prica sa njima.. nekako on nije umeo da ucini da problemi sa poslom i obavezama isceznu kad se on pojavi.. i volela sam da pravim taj mali virtuelni svet u kome nema kritike i sve je sjajno.. samo da prevazidjem tezak period, nista drugo.. dug je period od tri godine.. da se vratim u nedavne dogadjaje.. pre nedelju dana me ostavio.. sa pricom da sam nesamostalna, da vrsim pritisak na njega, da sam depresivna i da je pogresio sto smo toliko bili zajedno..da me voli ali ne zeli, da raskida ali zvace..svemu je prethodilo zajednicki odmor na planini i puno izjava ljubavi tamo i price o zajednickom zivotu i planovi za zimovanje i ostatak zivota.. i jedne veceri sam samo bila tuzna i dozvolila sebi da se rasplacem pred njim.. bilo mi je tesko, trebao mi je zagrlja.. a dobila sam nadmeni pogled i distanciranje.. nikad pre nisam pokazala slabost tako ocito pred njim.. nisam smela.. voleo je da sve izgleda savrseno.. uvek me je kritikovao a navodno je mislio sve najbolje ali se to podrazumevalo i retko kad je izgovoreno.. osecala sam se cesto sama.. on my own.. sama resavala mnoge stvari.. i uvek uvek se cinio dalek i kao da izmice..nedelju dana se nismo culi ni videli.. vidim ga katkad da je online.. ne smem da pozovem, rekao je da smem, ali ne smem iako zelim.. isuvise boli i isuvise je tesko.. sada mi i skolovanje izmice zbog skolarine.. i sve pada u vodu..znam da je sve nabacano,..treba mi neko objektivan da me malo trgne.. sama ne umem.. uprkos svemu, moja najveca ljubav..
____________________
carpe diem
carpe diem