pisete li dnevnik...zapisujete li svoje misli...?

Jao dnevnik je super stvar, ja bas volim da zapisujem tako po neku recenicu, nikad se ne raspisem na stranu-dve.
Pisala sam i cuvala u racunaru, ali sam to izgubila, prso sistem i sve nestalo o vraga. Sad pisem u svom planeru i volim tako da preispitujem sebe...
Sto se tice cuvanja, ne krijem ga jer nemam od koga, a kad budem imala muza... Ih...

Dnevnik sam pisala kao mala,ali ne nesto redovno.Kada sam odrasla,uzivala sam ponekad da napisem ono sto osecam i mislim u vidu pesme ili proze,to je bilo namenjeno jednoj osobi koja mi je puno značila,ali sticajem okolnosti putevi su nam se razišli...Pisao je on i meni i dan danas to cuvam imam citavu zbirku,preko 100 pesama

Nekada sam pisala redovno,sve sto me obraduje ili rastuzi.
Sada pisem samo kada me nesto rastuzi.

Nesto mi je palo na pamet...kada bi vam pao ruku dnevnik neke vase bliske osobe (muza, brata, sina, cerke, mame, bake...)da li biste ga citali? Da li biste odoleli da makar ne pogledate? iskreno, ja bih najverovatnije otvorila i krenula da citam nesto i onda bih zatvorila jer mi se desilo nesto slicno i nisam mogla da tek tako upadam u tudju initmu. A jeste interesantno, nema sta

vjerovatno da nebi mogla odolit!
provirila bi makar malkice!!!

i,ja nebih , mogla odoleti,a da neprelistam ,malo,al bi sa nekom dozom ,malog straha otvorila,ko zna sta moze sve da se procita

Moj suprug uporno meni cita dnevnik. u pocetku sam se ljutila, plakala, molila. on bi prestao, ali cim se jja malo ucutim, ne smijem se, ili sam nervozna on trazi dnevnik. cini mu se da je tu resenje.
Vise se ne ljutim, znam da ga cita krijuci, ali odglumela bih da sam besna kad bi ga citao u mom prisustvu.

Ja nikad ne diram tudje stvari. imala sam prilike da vidim da mu poruka stigne od zenske osobe, prijateljice, koleginice ali nikad nisam uzela da pogledam. on mi sam kaze uvijek.

Pisala sam dnevnik od svog 4 razreda osnovne skole,
svako vece pred spavanje i tako skroz dok se nisam udala...
Sad kad odem kod mojih uzmem ponekad da citam,ima nekih stvari da
puknes od smeha ,a ima tako neznih misli...
Sad isto pisem ali malo redje i sakrivam dnevnik,mada nemam nista da
krijem al eto...
A da nadjem neciji dnevnik,sigurno nebi odolila da malo zvirnem,ali
ne ipak da sad sednem pa da procitam sve jer ipak je to necija
intima....

Pisala sam dnevnik sve dok se nisam udala a kasnije sam prestala.

Ja vodim dnevnik od 3 razreda osnovne skole (znaci, nekih 11 godina), i uvek pisem u rokovnike i sveske, nikad na kompjuter. Vise volim da pisem rukom nego da kuckam.
Pisem kada se nesto zanimljivo desi, nesto jako lepo ili jako ruzno, pisem o svojim osecanjima i razmisljanjima, iznosim svoje stavove o mnogim stvarima. Preispitujem i upoznajem sebe, nekad pokusavam da analiziram i druge.
Mama i brat mi ne citaju dnevnik, kao ni decko, i ne znam sta bih uradila kada bi ga neko procitao, jer je tu toliko osecanja, dogadjaja i razmisljanja o kojima niko nema pojma, i ne treba da ima.

Nepisem dnevnik, u torbici imam jedan notes u kome zabelezim sve sto je poucno, neku poslovicu, a kroz neki stih iskazem svoje osecanje tog dana.

Holi duso pisi jedan za njega, koji bi citao a drugi za sebe za svoju dusu to je kao da si se ispovedila olaksala dusu. Svom suprugu koga nemam a ni buducem ako ga budem imala nikad nece moci da zaviri u moju intimu , ako delimo sve to netreba.
Ja sad ni deci svojoj nedozvoljavam da otvore moju fijoku a kamo li torbu,

Takodje sam i ja draga mina pisala u tom vremenskom periodu...a zasto uglavnom prestanemo da ga pisemo kada se udamo?
Ti si svoje sacuvala,a ja sam svoje bacila...mozda sam tako htela odvojiti jedan deo zivota od drugog.

Ne znam mozda bih pogledala u tudji dnevnik a mozda i ne zavisi od situacije

pisala sam ranije i niko nije znao za tog "prijatelja" osim moje sestre.vesto sam ga krila od tudjih pogleda,jer su tu bile tajne koje nisam pricala ni najboljoj drugarici.jedino je sestra znala dosta o tome.zato sam samo nnjoj imala poverenja da ga ostavim i jos uvek je kod nje,dok ne odem prvi put u bg.kad sam se udala uzela sam i moju najdrazu svescicu.drzala sam je u mojoj fioci,ne znam da li je moj muz nekad virnuo u nju.

Pisem dnevnik od 1. razreda osnovne skole i imam ispisanih ni manje ni vise nego 10 svezaka. Sitnica. Naravno, vecina ispisa je bila vezana za neprilike i ljubavne probleme. Medjutim, pored toga, trudila sam se da mi dnevnik bude u toku sa svim vaznim dogadjajima u mom zivotu. Prvih 15-ak godina sam pisala vrlo, vrlo redovno. Glasam za pisanje dnevnika, jer pomaze da sredite svoje misli, jer su emocije cesto vrlo konfuzne, pa vam se cini da je problem mnogo veci nego sto jeste. Osim toga, pisanjem se ogradjujete od tih emocija, pa imate bolji uvid u situaciju, a i skinete teret s duse. Kao jedno dobro tusiranje nakon napornog dana. Eto. Meni je mnogo pomoglo u zivotu pisanje dnevnika. Cak sam mu se obracala kao da je moja najbolja drugarica, ali ona koja sigurno nece nikome ispricati moju tajnu!
Onako usput, vezbate i pisanje i izrazavanje - da budete jasni , precizni, reciti i direktni. Mnogostruka korist, zaista

Ranije sam pisala redovno,za svaki dan.Imam jednu posebnu svesku gde sam pisala sve u vezi bivseg decka,svaki srecan trenutak ili neku svadju.
Sada pisem sam kada sam srecna ili tuzna.

Ponovo sam pocela da pisem dnevnik,u svom telefonu..
Jednostavno volim da zapisem neke situacije u toku dana,
svoje misli i osecanja.....

Nekad sam pisala ali sad ne.........mogla bih da ga pisem samo kad sam besna ali to bi bilo posle uzasno citati