pisete li dnevnik...zapisujete li svoje misli...?

Ne secam se kada sam prvi put zapisala svoje misli,osecanja....Secam se da sam neke svoje snove citala drugaricama u sestom razredu osnovne skole. I danas imam svescice koje sam tada brizljivo cuvala...
Kasnije, kada sam malo odrasla pisala sam kad god sam imala neki problem ili kad nisam mogla da se suocim sa sobom,svojim strahovima,bolima...
Moj "dnevnik" nije hronoloski pregled mog zivota... To sam ja....iskrena...otvorena...gola...govorim ono sto mislim...osecam...samaram recima...
Osetim nemir...tugu...sednem i otkucam,podelim sa sobom u buducnosti....i zaboravim. Osecam se lakse... A sledeci put kad dodjem u slicnu fazu krenem da iscitavam svoje reci...crtice...
Kazu da je to jedan od metoda psihoterapije...
Volim svoje crtice...

Nekad sam vodila dnevnik, i to ne uredno, hronoloski, vec bas tako kao ti - kad mi se desi nesto vazno, kad imam problema ili kad jednostavno zelim da zabelezim nesto posebno iz svog zivota. Nazalost, izgubila sam dnevnik sa komp-a prilikom reinstalacije i nisam htela vise da vodim
dnevnik.
Zapisivanje svojih misli je zaista odlicna terapija, jer kad hocemo da napisemo kako se osecamo, moramo tacno da definisemo kako se osecamo i na taj nacin otkrivamo o sebi i postajemo svesni svojih osecanja, strahova, problema...
Sada vodim dnevnik svog sincica

Imam svesku koju zovem dnevnik koju periodicno popunjavam. Medjutim pitam se da li je to dobra ideja, posto mi je dok sam bila na letovanju svekrva dosla u posed istog......Da ne pricam dalje . : (

Auuu
Kazu da se dnevnik uvek podsvesno pise nekome i u isto vreme krije od nekog

U mom slucaju je bas ta dijagnoza. Sada sam postala i zena sa dijagnozom,
Ipak mislim da je korisno pisati dnevnik bar zbog godina koje ce uslediti i zadovoljstvu citanja svojih misli (ne retko slatko smejanje ide kao propratna reakcija)

I ja vec godinama pisem dnevnik, s vremena na vreme, kad mi se nestoo posebno desi, kad sam srecna ili kad me nestoo tistii...Ranije sam imala problem sto su mi majka, sestraa i brat to citali, te sam tako uvek morala da ga nosim sa sobom ili da ga dobroo skrivaam.
Danas imam problem sto moj supruug to cita. Za punoo stvari koje tu napiseem mislim da nema potreba da pricam sa njim o tomee, njega to boli sto mu se ne poveravam u potpunosti i tako je par putaa citao moj dnevnik bbez mog znanja, a onda me me terao da pricamo o problemima koje je procitao.

ISkreno, ne znam kako je goree, da li da piseem pa da mi to citajuu, ili da trpam onako sve u sebe i cutim.

Nista, ti pisi kao da krijes, a ustvari nemoj da krijes neka znaju sta te muci, pa eto ako jos hoce da pomognu, neka

Mislim da bi bila u stanju da UBIJEM nekoga ukoliko bi ga uhvatila kako ceprka po mojim mislima i po mojoj glavi !!! Zato devojke, ukoliko pisete textove na racunaru...stavite pasvord !!!

Nije prava stvar pisati elektronski dnevnik, poenta je u rukopisu. To je ostalo onako malo staromodno i po meni bas tako treba da bude.

Mislim da poenta ne treba da bude samo u rukopisu. Mislim da je bitna i sustina, a to je sta zapravo dobijamo pisanjem dnevnika. Jeste staromodno i jeste i pomalo romaticno,ali ovde nije rec o romantici, zar ne?

Mislila sam na sam taj "staromodni" cin a ne na teme o kojima se pise.

Da pisala sam dnevnik i to dugi niz godina on mi je bio najbolji prijatelj..njemu sam se poveravala vise nego drugaricama a onda sam shvatila da je to nepotrebno da tudje oci su radoznale i da ta jadna knjigica ima bas puno neprijatelj koji bi da zavire u njene listove a moje najlepse uspomene.....tako sam resila pre moje udaje da je sakrijem i to tako da se nikad nenadje.....zakopala sam je na jedno meni sveto mesto i time se zastitila od moguceg i nemoguceg.......ono sto covek zeli da pamti pamtice dok je ziv i bez knjiga i kompjutera!
Nije u njoj bilo puno tajni ali ja sam bila sebicna ....i zelela sam nesto neobicno da uradim sa njom!!!!!

Pisem..mada ne svaki dan ali jako cesto..
Inace osoba sam koja ne vjeruje mnogo ljudima,pa tako o vecini stvari ne mogu pricati ni sa najboljom kolegicom,i onda ako me nesto muci prenesem to na papir i osjecam se kao da sam to nekome ispricala...
ja ih imam vise..jedan na kompjuteru,par svesaka..i pisem gdje stignem

Dnevnik sam pocela da pisem od cetvrtog razreda osnovne skole,i to u pocetku svaki dan.
Moja mama mi je dala tu ideju,i kupila mi prvi rukovnik sa mini.
Pisala sam redovno jedno osam godina,i onda je postalo redje....sad pisem svremene na vreme.Steta,jer to je nesto sto ti ostaje kad si u mladosti plakala da u starosti puknes od smijeha.Mada cuvam i pisma koja sam dobijala.I to je lijepo.

The Teacher upravu si,dnevnik se uvijek pise nekome i uvijek ga oslovljavas nekim imenom.
A najsladje je kad se krije.

Dnevnik pisem od 6.razreda i jos uvek ga imam. Doduse sada bas retko uzmem nesto da zapisem iz razloga sto se nista bitno ne desava,nema nekih radikalnih promena i onda bolje da nista ne pisem. A voleim da citam svoje stare dnevnike..bas mi je super.
Kada osetim potrebu ja mu se vratim.

Nekada davno sam pisala,zaboravila sam kako to izgleda

Počela sam da pišem dnevnik u petom osnovne! Češće sam pisala kad sam tužna, ali ima i jako zanimljivih i smešnih stvari. Imam ispisane pune 2 sveske. Prestala sam da pišem kad sam se udala. Sad mi je jako zanimljivo kad uzmem da čitam i nekad ne mogu da poverujem da mi se to dešavalo, a na neke delove umrem od smeha!

pisala sam ga nekad,a sad samo kad mi se nesto ruzno desi,
a nemam se kome povjerit!jednostavno mi dodje,i rijeci same izlaze!
a ljepe stvari ne znam zasto ne pisem,valjda se uvijek nadje neko da to
podijeli s tobom,....

Nekada davno sam pisala.Mada to mi je ok skroz, razmišljam u poslednje vreme da pišem malo.

Ja vodim dnevnik vec dugo i kao mala sam ga vodila..kazu da dnevnik vode usamljeni ljudi ali meni to tako ne deluje..