Datum unosa: Subota 05.01.2008, 02:20, Naslov:
Kao dete sam najviše volela Badnje veče, više čak i od novogodišnje večeri, pa čak i farbanja Uskršnjih jaja. U Vojvodini postoji jedan jako lep običaj koji se zove korinđanje.
Negde u sumrak, okupljala bi se deca u male grupice i posećivala redom kuće po komšiluku. Na vratima bi nas dočekali ljubazni domaćini. Svako od nas je govorio po jednu specijalnu pesmicu baš za tu prigodu, a onda bi nam u već spremljene torbice ubacivali orahe obavezno, ali i jabuke, slatkiše... Već posle nekoliko kuća torbe bi bile preteške, bar meni je bila
, ali uvek nam je bilo žao da se rastanemo i odemo kući. Još imam tu sliku kako se smrznuti i rumeni kikoćemo, svađamo se ko će prvi pozvoniti na neka vrata, vučemo pune torbe po snegu...
Šteta je što sam zaboravila baš ono što sam najčešće korinđala, a bilo je u pitanju neko nabrajanje, možda ćeš ti Maculi znati... da ti rodi pšenica bjelica...da... vina i rakije...Božić je kod kapije... Baš bih volela ako neko zna da me podseti.
Inače, mi smo takav narod da se i najozbiljnije stvari lako okrenu na šalu, pa je u korinđanju najisplativije biti duhovit. Pa čak i bezobrazan, ali tako je.
Evo nekih kojih se sećam:
Korinđac, korinđac,
uš'o deda u svinjac,
a baba mu viče
'ajd napolje, svinjče!
Korinđe-donđe,
spale babi ponđe,
deda gleda, pa ne da,
uš'o đavo u njega.
(očigledno je da su baba i deda insistirali da ovo naučim
)
Ja sam mali Iva,
trčim preko njiva,
njive se zelene,
bež'te žene od mene!
E, posle svega bi nas čekala posebna večera za Badnje veče: posni pasulj, nasuvo (testenina) s makom, s krompirom, kompot od suvih šljiva...
Ovaj običaj još uvek traje, samo što vrlo često korinđaši budu i dežurni prosjaci. I stihovi se menjaju, opevavaju se i političari, stranke, puno je seksualnih aluzija... Ali idu i deca. Idu i deca...