Ovisnost od interneta i porodicni zivot

Malo manje poznata i na prvi pogled neduzna opasnost je utjecaj kompjutera na nase dusevno zdravlje. Strucnjaci su ga nazvali ovisnost od kompujetera, odnosno ovisnost od interneta. Neki korisnici trose sve vise vremena na internetu i pri tome zaborave na svoj privatni zivot, na svoje partnere, porodicu, posao...

Kako cemo prepoznati ovisnika:

- surfanje po internetu i upotreba servisa koje nudi net, toliko nas zaposli da na to
mislimo i kad nismo pored kompjutera,
- surfanje po netu nas toliko zabavlja, zadovoljuje,
- vremenski ne mozemo vise kontrolirati naseg surfanja,
- surfanje nam odjednom postaje bijeg iz stvarnog svijeta,
- drugim ljudima lazemo o tome koliko vremena koristimo za internet,
- odjednom surfamo duze nego sto smo planirali,
- surfanje steti odnosima u porodici, skoli, na poslu,
- cinjemica da ne mozemo surfati, razalosti nas, odnosno razljuti,
- usred noci kontroliramo nasu elektronsku postu,
- svoj odmor koristimo s prenosnim kompjuterom u narucju.

Ako ste zadovoljili vecini tih kriterija, moze vas se smatrati ovisnikom od interneta. Na zalost, najvise ovisnika od interneta moze se naci kod odraslih ljudi, a ima je i medju ucenicima i srednjoskolcima. Vecina ima dostup do interneta, a time i mogucnost koristenja IRC-a. Neki u tom komuniciranju presjede par sati na dan. Za mnoge postaje chat prava potreba.
Pri tome ne smijemo zaboraviti da se time gasi nas drustveni zivot, a mnogo puta takve osobe postanu bez volje do posla, ucenja, tjelesne aktivnosti i postaju osvisnici kompjutera. Uz to virtuelni svijet postane mu jedini "realni" i na kraju vise nije sposoban samostalno razmisljati.

Ima nade za mene, nisam baš totalno zavisna, iako sam na samoj granici.
Znaš, šta je utešno Tara, što se na Netu razvija ipak posebna vrsta socijalnosti, tako da to nije baš samotnjačka životna opcija. Vežu nas neke osobe i volimo s njima popričati, baš kao što svi mi zajedno ovde radimo.
I mislim da smo skoro svi ovde to isto vreme koje sad provodimo uz računar, pre toga poklanjali TV-u. To prebacivanje pažnje ima svoj činjenični smisao da je izbor za naša iteresovanja ipak širi nego dok vrtimo ponuđene kanale.
Eto, bar malo sam nas izvadila , iako je ovo tema kojoj treba prići sasvim ozbiljno...

Ja sam prije par mjeseci bila freak...probudim se,ruka trazi dugme da upali racunar :-( i dok se ja rasanim,operem zube,umijem se...gricnem nesto,sve je spremno da krenem da "surfam"...
Kada covjek ogranici stvari kojima se bavi,onda je lakse,pri tome ne ubrajam trazenje informacija na net-u,nego nashe prisustvo na vise foruma,pa na kraju ne znas gdje udaras...onda ljude dovuces na msn...prica se nastavlja...jutra docekas zezajuci se,ustanes nikakav,opet ista prica i tako u krug.
I bas kako Darst kaze....vrijeme koje smo koristili za gledanje tv-a....sada se trosi na net.
Svjestan si svega,ali net je kao droga...mislis u sebi "samo jos ovo da pogledam" i dok to gledas,druga stvar ti odvuce paznju...i eto te,dupe utrnulo,gladan si,zedan,u najgorem slucaju dovlacis hranu i pice kod racunara,i eto te,tvoj mali kutak,dodir sa svijetom...gubljenje vremena.
Znas da ti treba promjena,ali sam sebi ne znas da pomognes. Gubis vrijeme,ispastaju drugi segmenti zivota....ja mislim da jednostavno treba presjeci,ako nece milom,onda silom. :-D
Ja sam sebe presjekla...i dalje me ima dosta,ali ni u pola koliko sam visila...jos ako i to smanjim,bice extra. :-(

Moj muz kaze da sam ja totalni ovisnik iako ga uvjeravam da igranje igrica isto spada u ovisnost, sto je kod njega slucaj. Ranije su djeca bila ta koja su nam na neki nacin oduzela mogucnost dostupa do neta ali, posto je to bila nekako najeftinija zabava, a pri tome smo znali gdje su i s kim su, nismo im previse branili. Njihov interes postepeno se je sveo na igrice i trazenje nekih infotmativnih gradiva koje su trebali za skolu. Tada smo nas dvoje preuzeli kormilo u svoje ruke
Moram priznati da sam velika pricalica, pa sam zbog toga putem neta "upoznala" mnogo virtuelnih prijatelja i tako mi je odjednom net postao mjesto za ispijanje prve jutranje kave i prijatna druzenja.
Obecala sam mu sto puta da cu se lijeciti od te opake bolesti, samo jos nisam pronasla lijecnika za tu bolest na netu

Pre par godina , kad je bilo bombardovanje, prva stvar koju bih učinila odmah pri ustajanju uz postelje je bila da se nakačim na net i proverim šta se dešava ....Tada sam bila totalni ovisnik....ali iz razumljivih razloga....Kasnije sam net koristila samo kao ogromnu bazu podataka koja mi je značila u svakodnevnom životu, poslu...Forume sam izbegavala jer sam mislila da je bezveze iznositi javno lične stavove i neke svoje stvari .To pravilo sam prekršila letos kad sam se prvi put ulogovala ovde i osetila dobre vibracije ljudi koje ne vidiš ali čije reči su odzvanjale prijateljskim tonom preko kuckanih slovca na ekranu monitora....I zarazila sam se potpuno...Čak sam prešla preko granice normalnog vremenskog korišćenja neta, navukla se na neku čudnu, manijačku želju postavljanja što više postova-verovatno u želji da što više približim taj virtuelni svet sebi i sebe njemu....izgubila se u osećaju prave mere koju inače uvek imam u stvarnom životu....MA, ludilo čisto...Došlo je čak do toga da je suprug otišao i kupio sebi lap top jer nije mogao sesti od mene za comp i raditi svoj posao koji inače obavlja za svoju firmu....I onda...nas četvoro u kući...svaki svoj comp i svi umreženi na net, s tom razlikom što deca koriste net za svoje školske potrebe i putem skypa komuniciraju s prijateljima , suprug radi na programiranju koje koristi u firmi pa radove šalje netom a ja....poput manijaka visim na forumu ...u pauzi kuvam, spremam, peglam, telefoniram prijateljima ...jer ne mogu da stignem do njih...Virtuelni svet je ispleo mrežu oko mog uma koji je počeo da razvija sliku neke nove stvarnosti, ...granice su postajale sve nejasnije i malo je falilo da sve podredim tome i da se potpuno upletem u paučinu imaginarnog.
Srećom, bilo je tu nekih dobronamernih saveta koje nisam u početku shvatila kao savete (ko mi je kriv) ali sam se ipak otreznila i uspostavila ponovo ravnotežu u svom životu....Ne mogu reči da sam se potpuno izlečila , ali svakim danom sve više i više napredujem... Naučila sam da doziram! Da nadjem vremena za druženje na forumu ali i da moj privatni život ponovo dobije boje koje je imao ranije...Ovako je puno bolje....

Citat:

E, ako ga nađeš, javi i meni
Ionako ste me ti i Sun pokvarile, pa sad da mi bar prosledite i terapiju

Iiiijuuu ju, sve sami zavisnici i ovisnici...
U kakvo sam drustvo upala? Jeli to zarazno?

Hmmm,paaa Divan,ne znam kako da ti kazem :-D :-D samim time sto si ovdje svaki dan :-P :-P mozda da pocnes sa nama
"Cao,ja sam Divan,i ovisnica sam od internet-a" onda mi kazemo
"Caoooo Divan" onda ide klap klap klap....

Diskutabilna tema
Dinamika je pratioc savremenog coveka, prisiljava nas u upotrebu novih tehnologija. Pocetak sirenja kompjuterske mreze bio je ARPANET, koji je siroj javnosti ponudio plodove svog razvoja, a time omogucio sirenje interneta.
Pisace masine zamenio je kompjuter, koji je na kraju postao deo nase kucne okoline. Broj korisnika, a time i kolicina informacija ekstremno brzo rastu, zbog toga su sve vise vidljivi problemi koji prate ovu novu tehnologiju.
Pojava interneta u nasem svakodnevnom zivotu kod obicnih ljudi naletela je na vrlo pozitivne reakcije. Problem nastaje kada korisnici pocinju zanemarivati svoje najblize zbog velikog broja sati provedenih na kompu, i posledicno cak gubiti kontakt sa realnoscu. U toj pojavi psiholozi i psihiatri vide veliki izazov, mada sve do danas nisu dosli do zajednickog misljenja o tome da li je to bolest, ili moramo traziti uzkroke za gubljenje vremena u drugim (licnim) razlozima.
Korisnik interneta sam vec od samog pocetka i tada nas je bilo u celom svetu nesto vise od 30.000. Prvo sam ga koristio iskljucivo za sluzbene potrebe, koje su prerasle u slanje e-poste, a kasnije i za obilazak raznih sajtova i foruma. Posto te usluge nisu skupe kao nekada, vise puta se dogodi da ostavim ukljucen komp i kada nisam prisutan. Ovisan sam od kompjutera jedino kada sam kod kuce, a dok putujem koristim samo navigator koji me uvek vrati kuci i pred komp
Posto puno putujem i stalno sam u pokretu, nemam vremena za sirenje poznanstava, zato mi je ovaj nacin komunikacije neke vrste ventil za druzenje. I to je to.

Ovisnik sam od interneta, ali u normalnim granicama. Uz pomoc kompa obavljam dosta svakodnevnih poslova, placam racune, i sl., sto ce reci da on olaksava zivot.
Cesto ga ostavljam ukljucenim i kada nisam kod kuce, a kada sam kod kuce non stop sam online, po tome se vidi da je za mene komp nesto se podrazumeva. Internet mi je i veza sa prijateljima koji su rasuti po svetu, i to mi mnogo znaci. Retko kada surfujem bez cilja, trudim se da mi vreme provedeno uz net bude sadrzajno i namenski, pa makar to bio chat sa prijateljima..

Eto Baladi, pa i ja svom muzu uporno zelim dokazati da mi je komunikacija na forumu jedini nacin da vjezbam jezik
Na taj nacin mogu istovremeno biti u Becu, Dubaju, na Islandu, sa vama u ex yu, a istovremeno u EU gdje itetako nema granica. Hocu reci da je net cudotvorna gumica kojom brisemo sve granice, pa cak i u glavama sto je za mene veliki napredak tehnologije kojeg bi trebali iskoristiti, a pri tome sacuvati nasu licnu slobodu.

Ma naravno Tara, ako smo u odredjenoj dozi zavisni od neta, to ne znaci da smo zapostavili drustveni zivot ili neke druge obaveze. Mada razumem i tvog muza jer neki put mora zvizdaljkom da te odvoji od nas.

Sta je to sada,svaku od vas muzevi zvizdaljkom odvajaju? :-D
Ja mislim da su vashi muzevi,vise nego tolerantni,narocito Tarin :-D :-D

Sun, ja se uopste nisam zalila

Dok zvizdi, dobro je, a kad ga ne cujem odem pitati da li je mozda zvizdio

Moj je otišao da kupi pištaljku....A ja stavim čepove u uši...i kuliram....

Dobro, sala je sala ali nekada im nase sjedenje pred kompom ide posteno na zivce. Uvijek kad sam na chatu sjetim se onog para iz Bosne koji je bio pred razvodom i igrom slucaja, opet su se nasli na netu. Ovaj puta kao ljubavnici. Fino im je islo tek dok nisu skuzili ko su. Tada je opet puklo.
Da li bi i nasi partneri morali nabaviti komp da bi se drugacije citali ili je komp ipak razlog za toliko razorenih brakova.

A mozda je komp samo posljedica,a uzrok lezi negdje drugo?
Ne znam,meni je vecina prijatelja,koji zive u istom gradu na internetu...dovukli su me na neki Facebook,preko kojeg mozes naci izgubljene prijatelje,jer se svi prijavljuju pod pravim imenom i prezimenom...nije lose uopste,i svaki dan razmijenimo par porukica,upuceni smo jedni drugima u zivot...sada je zima,nikome se ne ide vani,jer je prehladno...do proljeca cemo da cucimo na net-u,a onda se vracamo starim dobrim kaficama...uzivo. Ipak su bolje. ;-)

Kod mene je suprotno Sun, sad je vreme prelepo pa je greota ne biti sto vise napolju. Zato cim zavrsimo sa nekoliko rundi tekile, bezim...

Zavidim ti Baladi... ja bih voljela da je ljeto stalno...dobro,mozda samo par dana zime..ionako brzo dosadi. :-(

Net je dobar,meni treba za fakultet,neke stvari se brze saznaju,ma potreba je...ali sa sobom donosi i malo (vise) gubljenja vremena....ali,donese i nova poznanstva,pa kad se to sve stavi na vagu,i nije tako lose ;-)