Deda Mraze, kako se zoveš?

-"Deda Mraze, kako se zoveš?" upitao je jednom jedan dečkić čoveka koji se krio iza čuvenog kostima...
Neke iluzije iz detinjstva traju dugo, neke se rasprše kad se kucnu o tvrdu stvarnost, neke se bajke tek napola otvore, pa ih možemo sanjati zauvek, iako znamo da su tek bajke...
Moj sin je zagazio u osmu godinu. Otvara on paketić neki dan, ugleda igricu koju je poželeo - Empire Earth 2, i ote mu se uzdah oduševljenja: "Kako je samo znao...!"
Naravno, mislio je na Deda Mraza!
Bila sam zatečena. Iskreno iznenađena da još veruje da mu deda sa severa donosi poklone. Ali nisam reagovala, bilo mi je žao da mu u tom trenutku razbijem tu slatku iluziju. Gledaću da to uradim na neki poseban način, nekom drugom prilikom...
Kako ste vi kao deca reagovali kad ste shvatili da su vas zamlaćivali s pričom da cele godine budete dobri? Meni je bilo nekako gorko kad sam videla da je Deda Mraz došao u moj vrtić s namazanim noktima...

Iskreno mislim da ne treba deci govoriti da Deda MArz ne postoji,to je jedna od lepota detinjtva i ne treba da im je krademo,shvatic vec sami.Mnogo je bolje kad se detinjstvo zavrshi nekako prirodno sa godinama,a ne nazor.Takvi ljudi su uvek pomalo ogorcheni.

Ja josh uvek verujem

Hm,od kada sam pocela da muckam svojom glavom,ja sam skuzila da Djed Mraz ne postoji ,mozda zato sto sam godinama isla kod mame u firmu,a Djed Mraz je bio moj komsija. :-D I ja sam vjecito plakala kada sam primala paketic. :-(
Televizije tada nisu davale sve ove silne filmove kao sada...da nam mazu oci.
Iskreno,meni je samo bilo bitno da dobijem ono sto zelim...i nekim cudom sam se divila Uskrsnom zeki,tj. mojoj baki koja je pazljivo pratila sta hocu...i hop,ispod oluka me cekalo to :-D
Bice da sam vec kao mala pokazivala afinitet prema materijalnim stvarima,:-D a usput prihvatala ono sto ide uz to.
U Djeda Mraza nisam vjerovala,ali u to da su mi '84 "Shvabe" ubile majku...jesam :-D

Ne secam se kad sam prestala da verujem u Deda Mraza. Slazem se sa kris da je lepo kad deca sto duze ostaju deca, pa tako i sto duze veruju u Deda mraza.

Nikad nisam bas vjerovao u tu bajku.

Kad malo bolje razmislim, vidim da moji roditelji nikad nisu ni pustili da verujem u tu bajku nisam nista posebno osecala po tom pitanju, niti sam Deda Mraza shvatala kao nesto posebno. Lepo je da deca ostanu sto duze deca, ali mislim da uvek budu makar malo povredjeni kad saznaju da nije istina nesto u sta su dugo verovali...

Hehehe, vidi ti malog, zna za Empire Earth, a veruje u Deda Mraza. Ovi danasnji klinci su fenomenalni.
Slusaj, Darst, mislim da je super sto je imao priliku da uziva u bajci. Ma lepo je kad deca imaju dobre razloge da se razmastaju. Samo mislim da mozes polako da mu otvaras oci. Sad je taman toliki da moze da neke stvari prihvati kao normalne, a bolje ti da mu sve objasnis nego da ga neki klinci ismevaju. Umeju deca da budu surova po tom pitanju. Nekako sam siguran da ces ti to njemu lepo upakovati

Tradicija je cudna stvar. Makar bila uvozena iz tudje kulture, moze brzo postati "tradicionalna".
Jos uvek verujem u Deda Mraza, jer ga licno znam. Cak imamo svoju telefonsku liniju, priznajem, ne koristimo je puno jer je problem u tome da je moj veliki zastitnik i prijatelj uvek u velikom poslu i zurci. Mislite da je on leti slobodan? Tek tada radi. Citav njegov rad se na kraju svede na onih nekoliko sati koje mi dozivljavamo kao "Shop until you drop!" pre svake nove godine. Pa ipak, velik je to cika, znate... i kad odluci biti sa vama, osecate neku cudnu toplinu pored njega, demonstrira se na razlicite nacine, nije sve u onim igrackama koje kapom i sakom deli po svetu. Mnogo lepse je biti sa njim posle svih ovih novogodisnjih ceremonijala, to mi mozete slobodno verovati. Znam to iz iskustva
Nas zadnji razgovor, bili smo na nekom lepom otocicu i ganjali mlade devojke na plazi, zavrsio je upravo tim pitanjem: Deda Mraze, pa kako se stvarno zoves???? Ne ide to uvek da sa nekom pijemo i dzuskamo i sta znam sta sve radimo, a da o njemu nista ne znamo, jelda da je tako? Ipak nisam znao da ce mi odgovoriti, na neka pitanja on jednostavno ne odgovara, znate. Jos uvek se nisam usudio pitati ga, zasto? Nije toliko problem u tome da se ne bi usudio pitati ga, vec u tome da je razgovarati sa njim u nekom smislu umetnost i dosta naporan posao. Moramo znati slediti njegovoj misli, moramo razumeti poruke izmedju redaka, osecati stupanj entuzijazma pa i istinitost strasti i zelje, a sve to je kod njega toliko isprepleteno, da mnogi ljudi odustanu, ne druze se vise sa njim.
I kako se zove? Njegovo pravo ime je The Spirit Of Christmas. Medju nas je dosao u tridesetim godinama dvadesetog stoljeca. Na Zapadu su mu uvek govorili Ded Bozicnjak, a na vizi za ulazak u komunisticki deo sveta morali su promeniti njegovo ime u Deda Mraz. Ne sekirajte se, Dedi Bozicnjaku iliti Dedi Mrazu je svejedno kako ga ko zove, on je uvek tu za sve. I da znate, nije ni uvek bio takav kakvog danas znate To je tek prica koju retko ko zna, jedino njegovi prijatelji - Al sam ponosan, ha? - Znamo ga po crvenom, belo opsivenom kaputu, crvenim pantalonama, belom bradom i crvenom, isto tako u belo opsiveno, kapicom, a obucen je uvek u crno. E, u Dickensonovom vremenu on je bio odeven u tamno zelene boje. A ovakvog crveno-belog izmislio je jedan od CocaColinih sefova za reklamu Coca-Cole. Ni to ga nije pogodilo previse, znate, zna moj Deda Mraz dobro da mnogo toga ovisi od para, da nemaju svi dovoljno i tako.... pa mnogima darove kupuje svojim novcem.
Eto, to bi bilo sve. I ne dirajte mi Dedu Mraza. Ne dam ga!

Ove godine smo pravili novogodišnju predstavu , gde se na kraju Deda Mraz pojavljuje s poklonima i dobrim željama. Jednu od predstava smo izveli u centru za decu bez roditelja a drugu u domu za stare osobe. Na mene je ostavio najveći utisak to koliko vere i sjaja je bilo u očima tih klinaca i koliko su oživele te stare, umorne oči bakica i dekica....Cela ekipa se rasplakala dok je delila paketiće i osetila tu veliku energiju ljubavi koja je lebdela i u prostoriji centra za napuštenu decu i u gerontološkom centru....I svi smo osetili kako oni veruju. Veruju u nešto dobro i lepo. U neko zrnce svetlosti i magiju toplote i ljubavi koju Deda Mraz širi oko sebe svojim osmehom....jednom u godini ispunjava snove i čini bar na trenutak život manje tužnim i usamljenim...

Prestala sam da verujem u Deda Mraza, jos kao mala, posto sam cele godine bila zlato od deteta, ali mi Deda Mraz na kraju nije ispunio jednu, jedinu, skromnu zelju. U to vreme nije bilo nikoga da mi objasni da Deda Mraz ispunjava samo materijalne zelje u vrednosti maksimalnoj 1/3 porodicnog budzeta.
Deca su mi realnija i vole filmove o Deda Mrazu, ali sami su ucestvovali u zavijanju poklona i pravljenju paketica za prijatelje. Shvatili su da je Deda Mraz u svakom od nas, kad svoje najblize i najdraze ispunimo radoscu.

Citat:

Citat:

Citat:

Dovoljno.

Da, djeca i starije osobe znaju uzivati u malim stvarima. Prvi jer ne znaju da postoje vece, a drugi zbog toga jer su osjetili zivot sa lijepih i ruznih strana. Zbog toga je dobro da djeca cim kasnije odrastu, ostavimo im da zive u masti i bajkama, jer one se brzo razdime. Ostane nam gola realnost koju opet lakse prihvatamo ako imamo neku podlogu, ako smo osjetili njeznost i toplinu roditeljskog doma.
Kod moje djece je velika razlika, zbog toga je kcerka mnogo prije otkrila ko joj donosi darove. I kad me je jednom pitala da li je istina da Djeda mraz i Sveti Nikola ne postoje, rekla sam joj da to tvrde djeca koja ne dobivaju poklone. Tako sam je jos par godina drzala u neizvjesnosti i ako je znala pravu istinu, nikada to ni mladjem sinu nije rekla.