Datum unosa: Cetvrtak 03.01.2008, 00:43, Naslov: Gnezdenje
Recimo da se vecini muskaraca najvise svidjaju devojke oko dvadesete. Pri tome je svejedno da li imamo sami nesto vise od deset ili nesto manje od devedeset. Jedna od najvecih gluposti savremenog drustva je da na svaki nacin zeli izjednaciti zenu sa muskarcem ili suprotno, pa bi iz muskarca najradije napravili romanticnu, placljivo siroce, prozeto sa iracionalnim osecajima i osetljivo ko vrag dok je jos bio u teen godinama, a zenu bi voleli videti kao odlucan, beskompromisan muskobanjasti stvor, neustrasan i psihicki stabilan, kao sto je bio Humphrey Bogart u svojim najboljim ulogama. Pa razliciti smo, bre. Ne bolji, ne slabiji - razliciti. I ne samo to. Da bi bila ironija jos veca, u stvari potpuna, su vecini muskaraca jos uvek pri srcu zenstvene zene, a zenama muskarci, koji ostanu muskarci.
Covek, pa bio on muskarac ili zena, jednostavno funkcionira ovako: da sam sretan, potreban mi je fokus. Ako imam fokus, znam ko sam i sta moram raditi. Ako sam u svom fokusu uspesan, jos sretniji sam. Pored tog temeljnog fokusa mogu se opustiti, zurirati i trositi, jer taj deo zivota tako i tako nije neke ozbiljne prirode. I tu dodje do opste zavrzlame. Stvar je u tome da imamo muskarci potpuno drugaciji fokus od zena, pa cak i da imamo isti, imamo ga u potpuno drugim zivotnim razdobljima.
Zenski deciji i kasnije tinejdzerski fokus je skola. Kod najbolje odgojenih i emocionalno barem malo uskladjenih devojaka moze biti taj fokus prisutan jos u studentskim godinama i mnoge od njih zavrse fakultet. U tim godinama su stvarno najkompatibilnije sa muskarcima. Ako se skoluju, onda je njihova zelja "biti uspesna" zadovoljena, a na izvan one su zabavne, prijatne, zanimljive, potpuno neopterecene i pune smisla za humor. Ne pitaju previse, zadovoljne su sa malim stvarima i vide smisao prije svega u tome da im je fino. A onda se u kasnim dvadesetim u njima probudi hormon gnezdenja, srusi im prioritete i promeni fokus. Odjednom postanu nestrpljive, ljubomorne i posesivne. U fazi gnezdenja one su same i zbog toga manje uspesne nego u skoli. Pa cak i one koje jesu uspesne, izlozene su kontraindikacijama hormona gnezdenja...
Pitanje je: Sve devojke su prekrasne, zasto do vraga ima toliko nemogucih zena?
Covek, pa bio on muskarac ili zena, jednostavno funkcionira ovako: da sam sretan, potreban mi je fokus. Ako imam fokus, znam ko sam i sta moram raditi. Ako sam u svom fokusu uspesan, jos sretniji sam. Pored tog temeljnog fokusa mogu se opustiti, zurirati i trositi, jer taj deo zivota tako i tako nije neke ozbiljne prirode. I tu dodje do opste zavrzlame. Stvar je u tome da imamo muskarci potpuno drugaciji fokus od zena, pa cak i da imamo isti, imamo ga u potpuno drugim zivotnim razdobljima.
Zenski deciji i kasnije tinejdzerski fokus je skola. Kod najbolje odgojenih i emocionalno barem malo uskladjenih devojaka moze biti taj fokus prisutan jos u studentskim godinama i mnoge od njih zavrse fakultet. U tim godinama su stvarno najkompatibilnije sa muskarcima. Ako se skoluju, onda je njihova zelja "biti uspesna" zadovoljena, a na izvan one su zabavne, prijatne, zanimljive, potpuno neopterecene i pune smisla za humor. Ne pitaju previse, zadovoljne su sa malim stvarima i vide smisao prije svega u tome da im je fino. A onda se u kasnim dvadesetim u njima probudi hormon gnezdenja, srusi im prioritete i promeni fokus. Odjednom postanu nestrpljive, ljubomorne i posesivne. U fazi gnezdenja one su same i zbog toga manje uspesne nego u skoli. Pa cak i one koje jesu uspesne, izlozene su kontraindikacijama hormona gnezdenja...
Pitanje je: Sve devojke su prekrasne, zasto do vraga ima toliko nemogucih zena?
____________________
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...