I bebe govore

Kod Opre je gostovala izvesna gospodja Dunstun, poreklom iz Australije, koja je na osnovu dugogodišnjeg istraživanja plača beba od 1-3 meseca, ustanovila da plač ima jasan smisao, tj. da bebe precizno "govore" o tome šta im je. Važan je samo prvi slog kojim bebe započinju plakanje, sve ono kasnije "raspevavanje" ne govori ništa. Kada plač započne sa...
Heh - znači da je bebi neudobno, i da joj treba promeniti položaj;
Neh - znači da je gladna;
Eh - da je treba uspraviti da podrigne;
Au - da joj se spava;
Eair - da je boli stomak.
Po snimcima i zadovoljnim reakcijama i beba i majki, moglo bi se reći da je ogromna podudarnost, tj. da sve ovo ima smisla. Međutim, ovo važi za samo prva tri meseca nakon rođenja, posle su moguće promene, pogotovo ako roditelji dotle nisu imali "sluha" za tu komunikaciju. Majke uglavnom reaguju instiktivno, i najčešće ne greše mnogo, ali oslušnite baš svoje anđelčiće i proverite ovu teoriju

Gledala sam tu epizodu i bilo je jako simpaticno Prikazivali su snimke nekoliko beba i stvarno se poklopio taj njihov "govor"! Kad se budem porodila javicu vam kako sam savladala bebeci jezik

Jao,i ja sam gledala ovu epizodu,inace volim da gledam Opru i super mi je bilo kako su snimali male bebice...ukoliko moze pomoci,extra je to stvar.
Sto je najvaznije,ovo ispada jedan univerzalni jezik malih bebica . :-D

Samo da dodam da Eh, koje znači da beba treba da se uspravi da bi podrignula, više liči na stenjanje nego na plač. To su pojedinačna Eh, koja se vežu u plač tek ako se bebi ne ispuni zahtev...

Ovde nije bila reč o plaču, nego o slogovima pre nego što se plač razvije.
A to da li treba reagovati na svaki bebin plač pitanje je za svakog roditelja ponaosob. To su individualne odluke.
Mislim da bebe nikada ne plaču bez razloga. Uvek je u pitanju neka potreba: glad, neprijatnosti oko grčeva, zubića, neudobnog položaja, pune pelene... Česta pojava kod malih beba je i zapaljenje uha, a to je baš nezgodno jer im onda i sisanje postaje bolno, pa čak i zevanje. U nekim situacijama lako je otkloniti uzroke plača i beba će nastaviti da spava ili će mirno i zadovoljno posmatrati svoju okolinu. Ovo sve zajedno može se i ignorisati s opravdanjem da mališani moraju da "razvijaju pluća", ali to je izbor o kojem sam pisala na početku.
Naravno da je plač i način na koji bebe traže pažnju, blizinu tela, pa i položaj u kojem mnogo bolje može da razgleda svoju okolinu. Ne mislim da im to treba uskratiti. To iziskuje mnogo veći roditeljski napor i posvećivanje, ali ima svoja mnogostruka opravdanja. Neka od njih su da dok je beba uspravna u naručju lakše se oslobađa viška vazduha, popuštaju grčevi jer se greje o telo, intelektualno i iskustveno mnogo brže napreduje nego one bebe koje najveći deo vremena provode u krevecu gledajući u isti prizor pred sobom...
Nisu toliko problem razmažene bebe, nego i razmaženi roditelji

Važno je da bebu naučimo da može da računa na našu pažnju i prisustvo. Šta nas košta da ostanemo s njom dok ne zaspi? Malo nam je teško, želimo se osloboditi te obaveze? Može i tako, a može i drugačije...
Odojčad nakon rođenja majku i sebe doživljava kao jednu nedeljivu ličnost. Tako da dodir i blisko prisustvo nije bebin "bes" nego istinska potreba. Tek kasnije sledi učenje o svojoj sopstvenoj ličnosti, i roditeljima koji brinu o njoj. Bebe spoznaju da su jedinstvene, da je majka neko ko odlazi, ali se uvek i vraća. To se može napraviti "na rez", ali može se i učiti postepeno bez pritiska. Za to su najpreporučljivije igre "skrivalice" kada majka (ili otac, naravno), pokrije lice rukama, pa ga onda otkrije uz osmeh...