Moderni očevi

Iako je proslo vec pet stoljeca otkako je Martin Luter napisao 25 teza, jedna od njih bila je: " Bog i andjeli smjeskaju se dok otac pere pelene ili radi nesto drugo sto je vazno za djecu" i svojim tezama promjenio povijest, tek zadnjih deset godina osjeca se promjena u odnosu muskaraca do roditeljstva.
Sve vise muskaraca sudjeluje kod njege i brige za svoju djecu. Neki cak toliko kao njihove mame. Lijepo je vidjeti sto sve vise muskaraca sudjeluje u pratnji svojih partnerki na ginekoloske preglede i pomaze kod rodjenja njihovog potomstva. Zajedno sudjeluju u opremanju sobe i kupovanju opreme, a ocevi koriste placani porodiljski dopust.

Ako je Martin Luter bio u pravu, Bog i andjeli imaju razlog za osmijeh.

Danas sam pročitala u nekom ženskom listu da je u toku akcija za izbor najsupruga. I svaka žena koja je prijavila svog supruga za takmičenje je rekla da je on baš takav, moderan otac koji vodi računa o deci ,a to ne shvata kao obavezu već kao zadovoljstvo!Bravo za takve tate!

Ne znam da li sam naj... Znam da mi nista u vezi s mojim detetom nije ni gadljivo ni strano. Ne kazem da sam najvestiji i da ne gresim, ali se trudim i hocu.
Bio bih ja i na porodjaju, al' me nisu pustili...

Dejane, drugi put budi uporniji
U Sloveniji je svaki drugi otac prisutan kod rodjenja svog djeteta, a svi ocevi imaju pravo na 15 dana placenog porodiljskog dopusta, kojeg moraju iskoristiti u prvih sest mjeseci nakon djetetovog rodjenja. Uz to mogu koristiti jos 75 dana do dopunjene 3 godine djetetovog zivota. Taj dopust nije placen, vec drzava subvencionira samo dodatke za socijalno osiguranje. Ipak se malo oceva odlucuje na taj neplacani dopust, jer malo koja porodica moze zivjeti samo od jedne place.
Zanimljiv je podatak da zene sa visom izobrazbom znaju bolje podjeliti kucne poslove od zena koje imaju manje prihode.
Danasnja obrazovana zena ne smatra da je posao oko domacinstva i briga oko djece iskljucivo njen dio posla, vec ga jednakopravno podjeli sa svojim partnerom, koji je svjestan da je ukljucenost u posao kod kuce i briga oko djece nekada mnogo ljepsa od posla kojim se inace bavi.

Postoji jedan mali uvet za prisutnost oca kod samog porodjaja.
Mora biti prisutan i aktivan na kursu Vezbe prije porodjaja, jer njegovo prisustvo sluzi kao podrska zeni i suradjivanje s njom, a ne gledanje sta i kako doktor radi. Podrazumeva se i da buduci otac mora biti zdrav, da za vreme porodjaja nema kakve kapljicno prenosive bolesti (prehlada, gripa...)

Da te malo dopunim

Grad u kome se moja zena poradjala ima samo jednu bolnicu, sto znaci jedno porodiliste. Imaju stroga pravila koja iskuljucuju prisustvo oca. Nikakvim insistiranjem to se nije moglo drugacije resiti. Cak ni dete nisam mogao da vidim kako treba, nego su mi bebu pokazivali kroz staklo. To je idiotizam, ali morao sam na to da pristanem. I pre i posle bio sam na svaki način uz nju.

Da. Pratio sam na jednom forumu temu o prisutnosti oceva na porodjaju i cuo isto. Koliko se secam, u Beogradu i Nisu je to moguce, ali ne u svim bolnicama sirom Srbije. Ne znam zbog cega je tako.
A ono sto me je iznenadilo u tim raspravama je bilo to, da su mnoge zene bile kategoricki protiv toga da bi njihov muz prisustvovao porodjaju. Jedna zena je cak rekla da se plasi, da muzu kasnije vise ne bi bila privlacna.

Hehehehe, najbolji je bio jedan moj prijatelj. Prisustvovao je porodjaju i na kraju je osoblje imalo vise posla s njim nego s njegovom zenom koja je zaista radjala

Pa ja nisam izricito protiv, ali ne bih bila ni odusevljena da on prisustvuje porodjaju. Ne radi se o strahu da mu ne bih kasnije bila privlacna, ili slicno, vec mislim da bi me njegovo prisustvo malo opterecivalo, bas zato sto verujem da mu ne bi bilo lako i da ne bi bio hladnokrvan. Kako bi mi onda mogao pomoci? Mada, mozda gresim...

Ja sam silno želela, kad sam radjala prvo dete, da moj suprug bude uz mene i da me samo drži za ruku.Bila je noć. U sali za porodjaje nekoliko kreveta.Žena koja se porodila pre mene izašla je uplakana iz sale jer je njena beba hitno odnešena za Bg. Svi doktori u panici odlaze iz sale a ja ostajem satima sama s indukcijom u veni i povremenim obilaskom babice ili spremačice. Tada mi je stisak ruke trebao kao kiseonik koji dišem. Najviše u životu. Ali propisi su drugo...

Meni je najveca zelja da sledecu trudnocu, ako do nje dodje, konacno odrzim. Onda cu razmisljati o tome da li ce on prisustvovati porodjaju, ili ne. Sada je to manje vazno.

Cak i dok citam vase postove, ljuta sam na te propise. Razumijem da je porod nekad, za vrijeme Marije Tereze, bio tabu za muskarce ali danas, u danasnje doba kad bi konacno muskarac trebao biti tretiran kao suostvaratelj tog djeteta, pravimo se kao da je to dijete doslo po svetom duhu ili da ga je donijela roda u njegovo narucje. Zar nije najnormalnija stvar da otac prisustvuje rodjenju svog djeteta i pri tome dozivi svu carobnost tog trenutka, a ne da za to vrijeme dok mu se zena pati, on casti drustvo u kafani ?
Danas sam lose nastrojena pa mi je odjednom zao muskog roda.

I pored svog gore pomenutog stava, koji je ujedno i labav, moram da primetim da nase zene vecinom nisu za to da buduci ocevi prisutvuju porodjaju, jer smatraju da je to iskljucivo zenska stvar.

Tara, ako si lose volje dodji kod mene pa da svrljamo. . Dosla bih ja kod tebe, ali ne volim hladnocu. :-|

Dodji baladi, kod nas je danas kisovito i ugodno toplo.
Voljela bi raspravljati o tome zasto zene ne vole da ih muzevi gledaju dok one radjaju. Razumjela bi da bi bilo vrlo nezgodno kad bi se otac morao spopadati sa trudovima i bez strucnog vodstva obaviti sam taj posao ali muz je tamo samo da svoju zenu drzi za ruku i da je bodri. Da joj na neki nacin, barem za trenutak skrene paznju i ublazi bol. Inace, otac sjedi uz zenino uzglavlje, a sve sto se na drugoj strani dogadja, on ni ne vidi.
Razmisljajuci o tome mogu jedino zakljuciti da se te zene stide svog tijela i iskazivanja emocija u prisustvu svog muza, sto mi je opet na neki nacin nerazumljivo.

Ma sta me zoves na kisu .

Verovatno ima istine u tome o cemu pricas. Neke zene to prihvataju po default-u, a mozda i sredina igra ulogu. Jednom sam pratila diskusiju o tome na sajtu nase dijaspore, forumasice su se podelile u dva tabora: one koje zive u dijaspori su glasale za prisustvo muzeva pri porodjaju, one koje su u matici su manje, vise bile protiv, neke su cak pominjale "truli zapad koji svasta dozvoljava"...

To je pitanje kako partneri inace funkcionisu. Ako su pravili dete s maramom na glavi, u mraku, ili su stegnuti nekim stidom, sigurno nece zeleti da se prikazu u tom izdanju. Mozda je u pitanju i to da jake zene ne zele da pokazu svoju slabost, ili muskarci nisu sigurni da bi se oni tu junacki pokazali. Zao mi je sto nisam bio, jer smo to oboje hteli.

I moj muz se je nudio kao besplatni tjesitelj ali posto sam imala tu privilegiju da sam u oba navrata imala strucnu pomoc, postedjela sam ga tih muka. Iz iskustva mogu reci da je u tim trenucima zena toliko krhka i nemocna da joj je svacija ruka ko bozji dar. Zbog toga preporucujem svima koji mogu, da tu mogucnost iskoriste.

E, vidi je sad!
Najglasnija si kad se propagira ocevo prisustvo, a svog si frknula cim se ukazao neko strucniji!

Hehe Dejane, da nije bilo strucne pomoci pristala bi opet na kucnoj radinosti Ne znam kako bi se nas dvoje tada iskoprcali iz tih muka, bili smo mladi i naivni. Bilo nam je prvi put

Kad postanem sretan otac javicu vam se.

Cekaj Tara, zar prisustvo oca za tebe podrazumeva kucni porodjaj? Pa, valjda kod vas pustaju u bolnice, vi ste bar Evropljani sa sertifikatom
Ni ja sam se na sebe ne bih oslonio kod kuce! Mislio sam da pricamo o ustanovama...