Omiljena društvena igra

Od kad su kompjuteri ušli u našu svakodnevnicu, kad želimo da se razonodimo najčešće odigramo neku kompjutersku igricu. Da li smo potpuno zaboravili društvene igre koje su se igrale kad smo bili deca ili kao odrasli kad se drušvo skupi pa bacimo karte, kockice...Sve u dobrom raspoloženju, takmičarskom duhu i uz smeh i šalu.
Mi imamo prijatelje s kojima obožavamo da igramo " Ne ljuti se čoveče". To je haos od brojanja polja, duvanja u kockicu da se dobije šestica, jurcanja po tabli da se pobegne od protivnika, lupanje po protivničkoj figurici i vriska oduševljenja kad oborimo nekog pred ulazak u kućicu. Deca dolaze da provere šta radimo koliko se smejemo i glupiramo. Opet imamo i društvo s kojim igramo jamb ili Lore, Remi, Sedmice ili običan tablić. Nekad smo ozbiljni i odigramo i koju partiju šaha. Najčešće to radimo u zimskim mesecima, vikendom.

Da li igrate društvene igre? Koje su vam najdraže?

Nismo ih zaboravili ali nekako se vise sjetimo na njih zimi, kad smo vise kod kuce. Muz i ja smo neko vrijeme uzivali u jambu. Sjecam se da su me hvatali trudovi ali posto mi je bilo naruceno da ne moram zuriti u bolnicu, igrali smo jamb. U pauzama sam ja malo kruzila oko stola i vjezbala disanje.
Nakon toga, kad smo dobili djecu, za svaku novu godinu kupili smo Unicefove puzzle i jedva cekali da izadju i da ih slazemo.
Zatim smo postali borbeniji i presli na Monopoli i osvajanje, pa tri u red...

Ima toliko tih igrica da ih je steta propustiti.

Ja sam pravi freak kada su drustvene igre u pitanju...imala sam ih sve,od Monopola,Tombole...vise verzija Covjece ne ljuti se...Riziko...i uzivam jako da se razigram...s tim da se uvijek ljutim u Covjece ne ljuti se :-D jer inace ne volim da gubim (ko prizna,pola mu se prasta :-D ) ...pa onako,kada me neko "pojede" dva polja od kucice...moze svasta da se desi :-D :-D
Svojevremeno je u Sarajevu bila odlicna pivnic (ko o cemu...) :-D e pa...pored odlicnog tocenog piva...za svakim stolom je bilo po nekoliko igara ponudjeno...ma milina...dodjes na pivce (za zivce) i lagano raspalis Covjece... ili neku drugu...jesam rekla da je i muzika bila fina,opustajuca :-D ...jedan extra izlazak...bez guranja u masi...a i odnosi se unapredjuju,kako u kojem slucaju,ako ja gubim,onda se unazadjuju... :-D
Asterix se zvala ta mini pivnica...i zatvorise je :-( :-( ...sad je kladionica grrr U Monopolu je sve bilo ok...dok sam ja bankar bila nekako nisam nikada imala povjerenja u druge kada su pare u pitanju...naravno,ja sam bila postena hihihi vec od malih nogu sam sebi banku odredila :-D

Volim te igrice jer se ljudi druze...danas je toga sve manje...ali kada je zima,kao sto Tara kaze....ili kada slucajno nestane struje...hehe...vratimo se starim dobrim igricama...
Nije lose igrati ni karte,ako je ekipa dobra...ako nema varanja ;-)

U vreme kad su bile velike restrikcije struje moja porodica je stalno igrala neku društvenu igru. Moja mladja kćerka kaže da su joj te restrikcije ostale u lepoj uspomeni jer smo se satima svakodnevno družili , smejali i igrali. Mi smo se uvek dosta bavili decom ali to je uglavnom bilo samo tako što bi bio otac sa njima ili ja. retko smo uspevali da budemo zajedno. Restrikcije su nas u početku primorale na to a onda smo svakim danom uživali i jedva čekali da nestane struja pa da izvadimo karte, Monopol, jamb ..

Mene je stid reci...ali u ratu je taaako dobro bilo (osim agonije prezivljavanja,i teskoce drzanja glave na ramenima) to sto je bilo tako sloznoo,lijepo...maratonska igranja karti...i svega... danas je bezze :-D

Žalosno je to što nas samo velike tragedije ujedinjuju...Što se samo u takvim strašnim danima porodica okupi i guši svoj strah kroz druženje, igru...
Mi smo baš čudan narod! I iz svega toga izvučemo sećanje na lepe trenutke druženja i igre! Mislim da ni jedan narod na svetu to ne može kao mi iz bivših yu prostora...

Da li ste nekad igrali Mice? Mene je toj igri učio moj deda. Koristili smo tada nacrtanu tabli i dugmiće.To mi je lepa uspomena iz detinjstva...

Ja poticem iz kockarske familije moj je praDEDA IZGUBIO IMANJE I PRABABU NA KARTAMA (ali je uspeo i ponovo da je osvoji nazad); pa posto krv nije voda i ja volim da igram karte; posebno BRIDZ. sta ces geni su u pitanju

Citat:
Mi smo tu igru zvali "žaga", a igrali smo je sa kukuruzom i grahom. Sjecam se dugmica ali iz jedne druge igre. Kroz rupice na dugmetu provukla se je vuna, a vrtenjem dolazilo je do namatanja vune, koja se je rastezanjem opet namotala i tako u nedogled.
Dok sam isla u srednju skolu, svakodnevno sam putovala vlakom. Igranje karata bio mi je jedan od osnovnih hobija, a karte dio skolske opreme
Dok su djeca bila manja cesto smo vikende provodili u planinama. Tamo su veceri bile idealne za drustvene igre uz pucketanje vatre u kaminu i mir uz, inace svakodnevne crne vijesti preko Tv i ostalih medija, koji nam samo skrecu paznju od ostalih vidova zabave.

Postoji jedna pjesma sa prigodnim naslovom na tu temu: Bog ne daj da nam crkne televizor... , jer tek tada se neke stvari vide u pravoj svjetlosti.

Odrasla sam uz tablićomaniju mojih roditelja. Uvek su večeri bile ispunjene smehom, vikom, navijanjem...
Neću pominjati sve što je već nabrojano, a mislim da sam se isprobala u svemu, nego bih se setila "zanimljive geografije", "potapanja podmornice", "vešanja", "pantomime", "kaladonta", "ćorave bake", "asocijacija na poznate ličnosti", "crvenih rukavica"...

A na slovo, na slovo, pa vjesanje. Igra asocijacija bila je isto jedna od omiljenih ili igra istine, kad smo vec malo porasli.

Da, i "masne fote"

Hehehe, fote su super, samo mogu biti i zeznute.
Mislim da sam imao oko 14 kad sam bio na jednoj zurci, krenule fote, a ja izvucem da treba da skinem majicu i da je bacim kroz prozor. Ok, ja to uradim, ali ne lezi vraze. Kuca je bila spratna, i ja nisam znao da taj prozor gleda pravo u komcinsko dvoriste. Bacim majicu, onda izadjem po nju, ali sam morao da zvonim ljudima do pola go, u ponoc, na -15. Raspale komsije po meni, a kad sam se ipak vratio sav smrznut, zaticem kako jedan dilber ispunjava fotu tako sto ljubi moju simpatiju! I danas po...ludim kad se setim!

Mi smi igrali i " Care, care koliko je sati", " Šarenih jaja" " Ko lakše ide taj brže stiže" "Čilingera" ...osim već pomenutih igara.
S decom sam volela da igram i domine. Prvo smo imali domine s likovima životinja a onda s brojevima-belim tačkicama na crnoj pločici.

Volim preferans da odigram s drugarima. To se onda protegne kroz celu noc, sve do zore.

Najvise volim da igram yamb u parovima...super je...jos smo izmislili 10 kolona...super))

Svakodnevno igram yamb sa svojim deckom.Obozavam da igram yamb.

Ja i drustvo smo vec par godina "navuceni" na riziko.Svaki slobodan trenutak koristimo da bacimo kocku i "zaratimo"...

Mi isto igramo riziko.
Skupi se drustvo......pa krenemo da igramo.
Igra je uvek propracena sa smehom i salom

remi mi je zabavan...

Definitivno yamb mada slabo imam vremena.U parovima je još zabavnije,kada sam bila mlađa igrali smo monopol i to mi je bilo baš zabavno.