Krsne slave-porodično okupljanje

Boga i Njegove Svete slavili hrišćani još od samog početka;zato su mnogi od njih i sami Sveci postali. To nam pokazuju i svedoče već prvi hrišćanski Mučenici, koji su za slavu Božju i same svoje živote položili. Tako, na primer, Sveti Mučenik Karp , pred neznabošcima i bezbožnicima onoga doba, nije hteo da slavi lažne bogove, nego samo Hrista - jedinog Istinitog Boga.
Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove Svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Mučenike, Svete Oce i Pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i Svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavljali, i mi zadobijamo večnu slavu Božju i nasleđujemo život večni. Ovo drevno hrišćansko sveto predanje o slavljenju Boga i slave Božje u Svetima, primili smo i mi Pravoslavni Srbi od Svetog Ćirila i Metodija i od Svetog Save.
Naša Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako se nismo odrekli vere Xpristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga slavimo oživljava u nama i dušama našim svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada smo se svi porodično krstili i hristijanizo-vali, kada smo se i naši preci i mi za njima verom i krštenjem u Hrista uhristovili i ohristovili, kada smo se ucrkvili i ocrkvili, da bismo se obožili i obesmrtili, kako to lepo veli naš novi ugodnik Božji Otac Justin.
Slaveći našu domaću Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu, hramovnu Slavu zajedno sa svojom braćom parohijanima; i to je naša zajednička sveta Preslava. A kada slavimo svoju domaću i porodičnu Slavu, ne slavimo je opet sami u kući, niti samo u kući, nego najpre sa ostal-im pravoslavnim hrišćanima u Crkvi, na zajedničkoj svetoj Službi, svetoj Liturgiji, gde su prisutni i svi Božji Anđeli i svi Sveti, i gde se spominju svi naši živi i upokojeni, pa tek onda i u domu svome. I opet u domu ne slavimo je sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom porodicom, sa svojim bližnjima i srodnicima, sa susedima i prijateljima, i sa svakim namernikom Božjim koji nam tog dana dođe u dom, makar bio i prosjak i ubožjak, pogotovu sa njim. Jer je i on, kao i svaki čovek, slika Božja i brat Hristov i naš.
I prvi hrišćani su na sličan način slavili Slavu kao što i mi danas slavimo, i kao što naši sveti Manastiri i Crkve danas slave: posle završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, zatim se blagoslovi sveto Žito i prelomi i prelije vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje. i molitvene želje i čestitanja, svi zajedno uteše za opštom trpezom onim što je Bog dao i domaćin spremio. A sve to se čini u slavu Božju i u čast Svetoga čiji se sveti spomen toga dana slavi.

Za svoje zaštitnike i molitvenike pred Bogom naši stari uzimali su Presvetu Bogorodicu, ili hrišćanskog svetitelja na čiji su se dan krstili -tj. primili hrišćanstvo (i njihovu uspomenu proslavljali su oni dan rođenja ili telesne smrti svetitelja, ili na dan prenosa svetiteljevih moštiju. zato je krsna slava!
Proslavljanje slave u njenom prvobitnom obliku je (za razliku od današnjeg oblika kod Srba) bilo u običaju ne samo u srpskom narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda. Ali, kod ovih naroda tokom vremena proslavljanje krsnog imena zamenjeno je praznovanjem dana rođenja pojedinih članova porodice, ili dana onih svetitelja čija imena oni nose. od slave nastalo proslavljanje rođendana i imendana (slavu slavi još izvestan deo Bugara, Rumuna i Arbanasa, mada ne onako kako slavu proslavljaju Srbi). Slavu su stalno slavili jedino Srbi ma gde se oni nalazili, i to ne samo pravoslavni Srbi. Slava se nalazi i kod Srba rimokatolika (u Boki, Konavlima, Hercegovini, Dalmaciji, Sloveniji) pa i kod onih rimokatoličkih porodica čiji su preci bili Srbi. Otuda je i nastala ona narodna izreka: "Gde je slava tu je i Srbin".

Zabluda je da slavu preuzima od oca najstariji.

Međutim, ima nekih novih "vernika" koji od krsne slave prave trodnevnu feštu, dovlače svirače, trubače i tako dalje... Za tim stvarno nema potrebe, pomalo je ružno i preterano jer to nije dan gde se razmećemo već dan kada uživamo u svojim bližnjima.