Eci peci pec...

Iako su roditelji sve vise zaposleni, moramo znati da to za nasu djecu ne vazi. Djeci je potrebno vrijeme za igru i istrazivanje. Da li je to slaganje kockica, takmicenje u igri covjece ne ljuti se, pomoc oko svakodnevnih kucanskih poslova ili setnja uz svoje roditelje, sve se broji. Koliko vremena provodite uz svoju djecu i kakvim se zajednickim aktivnostima bavite.

Deca su svuda oko mene: i na poslu i na treningu i kod kuće....I lepše mi je s njima nego s odraslima! A i podmlade te!
Sa svojim curama puno pričam i družimo se kad god je to moguće jer i one su sad već devojke i imaju puno obaveza. Ali još uvek me zagrle, poljube onako u prolazu , dok kuvam, spremam... Čim se vrate iz škole , odmah sve ostavljam i pričamo, šalimo se...uvuku se pod moje grudi i maze se dugo...kao nekad kad su bile male...

Stvari se polako okreću. Ranije me je sin pratio u stopu i non-stop tražio pažnju, a sad sam ja krenula za njim jer ga podsećam da bi se još mogao igrati sa mnom.
Puno sam se igrala sa njim, razne su to bile faze, od igranja sa igračkama (autići, figurice domaćih i divljih životinja, izuzetno duga "dinosaurus" faza, razne vojske i junaci, čitanje, gledanje crtaća, boravak u prirodi i sportski ili šetnje...). U kući se naviše zanimao za aparate, pa je uvek imao priliku da nešto usisa, umuti mikserom i sl. Važno da zvrnda:
Puno puta se vrteo i vrti još uvek sa mnom u kuhinji. Mesio je jedno vreme, ali najviše najviše voli da uključi vodu da ključa, pa da uz pomoć aspiratora kao doziva kišu i tako doprinese kruženju vode u prirodi. To ga još nije prošlo, ali srećom zna da to sme samo kad sam ja tu...
Školsko doba donelo je i drugu vrstu aktivnosti, domaće zadatke. Podstičem ga da bude što samostalniji, ali obavezno sve zajednički proverimo i pregledamo.
Ti zajednički trenuci u najranijem dobu imaju dubok uticaj na decu, tu se formira bliskost i poverenje u roditelje što vodi njihovoj kasnijoj ličnoj sigurnosti u životu.

Upravo zbog toga da bi ove hladne zimske dane ucinili sto prijatnijim, predlazem da odemo zajedno u kino ili na putu do kuce posudimo kakav film u videoteci. Dok grickamo kokice i srcemo caj, stisnimo se zajedno na kaucu i uzivajmo.

Ako imate kod kuce male umjetnike, odlucite se za zajednocku izradu cestitki. Nabavimo tvrdji papir, bojice, ljepilo i flomastere. Zasucimo rukave i napravimo unikatna iznenadjenja za nase najdraze.

Nadam se da cu uspeti u tome da sto vise vremena provodim sa svojim detetom, znam da cu dati sve od sebe. Moji roditelji su se uvek trudili da provode sto vise vremena sa mnom i bratom, otac nas je cesto vodio u setnje po prirodi, skoro svaki vikend je bio rezervisan za to. A mama je stalno bila oko nas jednostavno, bila je ukljucena u sve sto nam se desava i puno je razgovarala sa nama. Ja sam jos kao mala jako volela da spremam u kuhinji i mama me je ukljucivala u to, dajuci mi da mesam ponesto ili da joj donesem nesto, sameljem orahe ili obrisem posude... to su prelepi trenuci bliskosti koji stvarno uticu na ceo dalji odnos sa roditeljima. Najvise od svega sam volela kad ja pricam (pricam, i pricam i pricam...) a mama me pazljivo slusa

Moja djeca su isto jako voljela pomoci oko pecenja kolaca. Cim sam ja pripremila brasno i ostale potrebne sastojke, sin je donio male automobile i u brasnu napravio cestu. Dok sam ja zamjesila tijesto, on je napravio par krugova. Zatim smo zajedno modelima izrezali razlicite oblike keksa i slozili na pleh. Najdraze im je bilo viriti kroz staklo pecnice dok konacno nije zamirisalo po svjeze pecenim keksima.

Moja cerkica sve radi sa mnom. Ima sest ipo god ali je vrlo razumna. Kad se rasprema stan,prave kolaci ona mi pomaze. Nije to neka pomoc ali je vrlo interesantno gledati kako se trudi. ja sa njom gledam crtace kad god imam vremena,slazem slagalice,crtam. I bas zato,ona mi jos sada sve prica,poverava mi se,iako je mala,a to je najvaznije da shvati kako moze sa mnom da prica bez straha. To mnogo znaci,i znacice kad odraste i kad se suoci sa nekim bitnim stvarima u zivotu,jer ce znati da uvek moze da se osloni na mene.