Mama-hvala ti....

....i sta da napisem posle svega ovoga....da cutim i da se pokrijem usima i da nikada ne zaplacem sto je daleko...

Znam da je i vama tesko jer ste daleko od svojih mama ali se barem nadate nekom vidjenju,cujete ih telefonom i znate da ce doci a ja nemam cemu vise da se nadam....ostaje samo bol i praznina u dusi a moras ziveti dalje sa tim......ali svakome je njegov problem najveci.....

Svaki put kada pročitam Jekin post saosećam sa njom, rastužim se..

I nećeš čuti, mama, ne možeš, jer si daleko u snovima koje deliš s ostalima koji su pronašli svoj dom, reklo bi se, ‘tamo gore’. Previše žalim jer ti nisam nikad rekla koliko te volim. Nedostaješ mi, mama. Uvek si mi nedostajala, i čini mi se, da i nakon ovih nekoliko godina, odzvanja onaj moj gorki plač kad sam saznala da te više nema...