Plakanje

Umete li plakati? Kada ili zasto placete? Sta za vas znace suze?
Verujete li u onu deciju-da ako places, manje ces piskiti?
Koliko cesto placete? Placu li samo zene i slabici, ili i pravi muskarci umeju istinski da placu?
Ja placem, jer ako ne zaplacem, osecam bol. Boli me u grudima, tako jako, kao da mi neko probada noz, pa sve do ledja osecam bol. Placem i na neki film i na tekst iz knjige. Placem, jer mi je tako lakse. Nekad sam plakala na glas, sad placem u sebi, da se ne cuje. Samo kad placem u sebi, ne osetim olaksanje.........

Ja placem i na tuzne i na sretne momente. :-( Volim ponekad da "pustim cesmu"....bude mi lakse...ne valja trpati u sebe,neki ventil mora da postoji....
Nikada ne placem da bih dobila nesto...ne koristim suze u takve svrhe...:-D

Negdje sam procitala da vecina ljudi place samo da bi skrenula paznju na sebe, da bi se ljudi smilovali i poceli nas tjesiti. Da li u placu trazimo samilost, utjehu ili zaplacemo tek toliko da nam bude lakse i samo kad nas niko ne vidi.
Ja najvise placem kad se smijem, a nekada sam zaplakala na svaku djecju recitaciju, na svaku novu, izgovorenu rijec. Zaplakala sam od miline, rijetko od tuge.
Suze nisu sramotne, narocito ako olaksaju dusu. Posto su oci ogledalo duse, dobro je da ih svako toliko razbistrimo, barem kojom suzom. Ipak je bolje kad su to radosnice.

Ja ne volim da me vide kada placem.
Samo sam jednom prilikom..ne znam,spucalo me nesto,odlucila da placem...onako tempirala se:-D i taman da krenem,znam,zvuci smijesno,ali ponekad mogu lako da zaplacem...kad ono telefon,prijateljica...ja joj kazem "Taman sam krenula da placem,prekidas me...pozuri:-D" ...ona se toliko pocela smijati...i ja sa njom....da sam zaboravila na tuzne suze...krenule radosnice...ali mi je osjecaj poslije toga bio extra... :-D

Rasplačem se uvek kad sam jako srećna.Kad je neko meni drag srećan ili mu se nešto lepo desi...
Kad sam jako tužna zavučem se u neki ugao gde me niko neće naći , sve se stisne u meni ali teško zaplačem.

Zasto neke zene placu posle prvog vodjenja ljubavi?
Niste znale da vecina place?
Naucno objasnjenje molim

Mogući polunaučni odgovori:

a)Devojka je saznala šta rade mama i tata iza zatvorenih vrata spavaće sobe!
b)Sad, ili je jako razočarana saznanjem, ili iznenadjena, frapirana, ....
c)Žal za izgubljenim osećajem kad se samo pitas kakav je to osećaj ....jer sad znaš i nikada to vise nećes zaboraviti!
d) Pitaš se da li je on trebao biti taj prvi i shvataš da nije(plačeš ).
e) Pitaš se da li je on trebao biti taj prvi i shvataš da jeste (opet plačeš...)

Nisam opet razumela, koje od ovih odgovora srecno plakanje, koje kao toboz nesrecno

Sve je Kall, individualno i teško razumljivo i nama ženama.Ipak je to velika stvar u životu i osećanja su nova i neobjašnjiva...Ne razumem ni ja a ni oni mnogo pametniji od mene.Ali me nerviraju muška tumačenja naših osećanja.Oni imaju sasvim drugi ugao gledanja.
U jednom afričkom plemenu se davojčicama odmah pri rodjenju odstranjuje himen.To sam davno pročitala pa se ne sećam o kom plemenu je reč ni kako to rade.Čini mi se da im je onda život mnogo jednostavniji.Uprkos emancipaciji , himen je još uvek balast ženama i nešto što znači muškarcima! Na žalost to je tako iako će oni tvrditi suprotno.Ali žene uvek lako mogu reći : "Dragi, ti si mi drugi"...Bar za početak dok ne steknu medjusobno poverenje da ispričaju sve.Neke kažu odmah. Neke zauvek ćute.Nikada ne pričaju o prošlosti.Sad je pitanje koliko smo radoznali , koliko želimo da znamo o njegovom, njenom ranijem iskustvu....I koliko verujemo da mu to nije ništa značilo...ili sasvim malo....ili da je imao već ljubav svog života...Ponekad je teško prihvatiti istinu pa pojedinci više vole da žive tako što ne žele ništa da saznaju o prošlosti partnera.Zato smo i ljudi što volimo sve da komplikujemo.
Malo sam se zanela i skrećem s teme...Vraćam se na plakanje!

Da li znate da hemijski sastav suza koje teku dok ljuštite vrlo ljut crni luk nije isti kao kod suza koje poteku zbog emocija?

Kada mi je jako tesko, tada patim ali se skamenim. Ne kaze se uzalud da su veliki bolovi nemi. Nasuprot tome, ponekad se zbog sitnice rasplacem.

Najgore je ljudima koji ne mogu plakati. Ja srecom mogu ali moj tata ne moze. U najtezem trenutku naseg zivot vidjela sam kako je taj covijek trpio. Ipak je bolje pustiti koju suzu vise, olaksati si dusu.

Placljivci duze zive, sam fakat, jer ljudi preko suza manifestuju i ispoljavaju emocije, olaksavaju tako bol i duze zive.
Placimo, koliko god mozemo, a dobro je i za oci. Dezinfekcija oka povremeno, nije na odmet. Inace ja sam placljivica i na ljubavne scene i na lepo i na ruzno.
Mislim da imam neki poremecaj senzora za suze, pa mi ponekad teku suze i od hladnoce. Ja malo da se nasalim, jer je smeh opet zdraviji i od plakanja, ajd sad ko ce ljudski organizam da razume?

Često mi oči zasuze zbog raznih emocija... ali vrlo retko plačem.Ne pamtim kad sam se poslednji put dobro isplakala.

Mislim da kako vise sazrevamo kao ljudi, manje i placemo, zato sto smo sposobniji da se uzdrzimo od plakanja, ali nije bas korisno suzdrzavati plac.
I ja se jos nisam isplakala posteno, zbog moje zagube, ali ce me stici nenajavljeno osecam.

Ponakad mi se čini da se razna osećanja nagomilavaju i da je potrebno da prodje neko vreme pa da nas na plač natera samo još jedan sloj na nagomilanu količinu neisplakanih emocija ....i da onda suze poteku i teško ih je zaustaviti. I isteče sve ono što smo dugo zadržavali u sebi...... :-(

Tacno tako, zato i postoji izraz " i dusu sam isplakala."

Plakala sam u nedelju i bilo mi je lakse, jedino sto se stvari i posle plakanja nisu promenile.................

Kod nas kazu da se mora dobar konj svake toliko izdivljati da bi bio u kondiciji.

Neki to naprave na nacin da se opiju, drugima je lek plakanje. I jedno i drugo je dobro ako je nastavak nekih promena...

plachem,ne chesto,ali da.uvek sa razlogom,meni velikim,mada ponekad mozda preterujem jer sam donekle osetljiva..ali nikad suze radosnice..ako sam toliko srecna necu plakati,pre cu skakati unaokolo i ne mislim da su suze znak slabosti,generalno gledano.

Plačem, ne krijem.
Kada mi je teško, kada su u pitanju meni drage osobe, kad u tom momentu ne vidim izlaz...