Letnje ljubavi...

Citat:

Ovaj komentar me je podstakao da otvorim temu o "morskim" ljubavnim pričama. Izvula sam ga iz teme "Dalmacija", da bi mogli pisati o ljubavima začetim na obalama i Crne Gore, Slovenije...
Bilo bi sjajno da tu knjigu započnemo baš mi, zar ne?
Sigurno u svim nama još uvek trepere zvuci gitare, kada smo u nečijem zagrljaju pevušili pesmu Divljih Jagoda "Krivo je more..."
"Ti, ti si ga upoznala jedne ljetne veceri
On, on te poljubio dok more se pjenilo
I ti si se zaljubila mada nisi htjela to
Krivo je more...
Znaj ljeto je varljivo, a srce ti zavodljivo
Kuci kad si dosla ti, znala si da si u zabludi
A to vece uz mora sum, od srece sva si blistala
Krivo je more...", ili kakav drugi romantični pesmuljak... Ma, sigurna sam da među nama ne postoji niko ko se na moru nije bar jednom zaljubio...

Ja nisam

Dobro, ja ću probiti led…
Zapravo, otopiću ga vrelim letnjim suncem jednog davnog juna. Sunčala sam se na plaži jenog malog crnogorskog mesta. U stvari i nije bila plaža, nego betoniran prilaz moru. (To mi se nikad nije dopadalo). Čitala sam nešto. Kada sam podigla pogled videla sam da se jedna barka potpuno primakla obali. Tačno podno mojih nogu. U njoj su bila dva mladića. Jedan me je netremice gledao. Pogledala sam ga upitno, a on je rekao:” Ili ćeš biti moja, ili da se utopim!” Rekla sam “Skači.”, i nastavila da čitam. I on je skočio u vodu. Posle izvesnog vremena pridigla da vidim gde je, a on je počeo da vapi: “Milost, milost…”, i da se bacaka po vodi. I to mi je bilo toliko simpatično da sam se nasmejala, i kao spasla sam ga, šta ću… Bilo je to nekoliko uzavrelih dana, i još toliko dugih noći zagledanosti u zvezde i beskrajnih poljubaca. “Krivo je more” otpevano samo zbog mene… Onda rastanak, ganutljiv, i čemeran, baš kako to devojčica od 17 godina očekuje i želi…
Znala sam ja još tada da ta priča nema nekih izgleda, ali uživala sam da slušam njegove priče i obećanja. Bio je zanimljiv, neuporedivo više nego drugi mladići koje sam tada poznavala.. Vratila sam se kući puna utisaka, spremna da se eto sa zadovoljstvom sećam krasnog letovanja. Ali, avaj. Eto ti njega kroz mesec dana na pragu moje kuće. Noć. Nema gde. Mal’ nisam pala u nesvest kad sam ga videla. Šta ću sad s njim?! Ništa, uvedem ga unutra, predstavim ga roditeljima. Oni su ga jedno vreme razrogačeno gledali, ali su oboje u stvari bili oduševljeni njegovom hrabrošću. Primili smo ga na konačište.
Ubrzo posle toga je otišao na brod. Tek to mi je bilo romantično. Imala sam dečka mornara, iju, čuda! Slao mi je telegrame iz svih krajeva sveta. Posle pola godine, opet je došao i poklonio mi svoj brodski dnevnik, izrađen fantastično, kao strip. Posle se više nikad nismo videli. Pričali smo jedno vreme, a onda je i to prestalo. Ne znam da li sam ga volela. Tada sam mislila da je tako. Volela sam zapravo tu priču. Morsku i romantičnu...

Nisam ni ja !

Moj brat je imao veliku ljubav iz okoline Splita.Na jesen je došla kod nas u posetu.Dopisivali se ali vreme i daljina čine svoje.....On se oženio, ona se udala..
Lepa devojka ,pametna, zgodna.Dominika.

Ponekad se ne razumemo i u tome je problem

Ali kad smo vec kod mora ne mogu zaboraviti na jedan dogadjaj. Imao sam tada 14 godina i desilo se je da sam bio nekim sticajem okolnosti na pragu toga da iz mladica postanem muskarac... Hehehe, ajme meni...
Ovako je bilo:
Nas nekoliko mladica koji smo odlucili postati pravi zureri odlucimo da provedemo nekoliko dana u Portorozu... Na put smo isli kao sto je bio tada obicaj, autostopom. Kad smo dosli do Portoroza otisli smo do autokampa Lucija i tamo otvorili nase ranceve, izvukli satore, napravili sve kao pravi kamperi i otisli u istrazivanje okoline i svega sto se nudi... Svedjanke su tada bile pojam za pravu devojku... no ja, tu i tamo je bilo i malo drugacije...
Blizu nasih satora je kampirao jedan decko iz Maribora. Brzo smo se upoznali i u onih sedam dana smo postali nerazdruzljivi. Imao je vec 18 godina, ali po drugoj strani (ma da sam bio puno mladji) i moj izgled je bio kao da sam njegovih godina, pa smo se nekako nasli i skoro nije bilo veceri da ne bi zajedno bili spremni posvetiti se svakoj devojki koja nas je mimoisla. Kao njegov privesak naucio sam mnogo loshih stvari bi rekao pop
Nekoliko dana prije kraja naseg druzenja na moru i posle nebroj zurki, na povratku iz Dalmacije je tog mog prijatelja iz Maribora posetila njegova rodjaka i pridruzila nam se u zuriranju...
Za moje oci je bila nesto nedostizno (skoro sedam godina starija od mene), i bilo mi je neugodno kad mi ju je pretstavio. Jos uvek sam bio u onoj sceni da sam sve radio ocima, a iz nosa mi je procurilo... I tako mi taj kolega Mariborcan kaze (i to dan prije njenog odlaska), da se njegovoj rodjaki jako svidjam, da je luda na mene i neka je pozovem u setnju obalom... Hmmm, ovako posteno, kao "muskarac" muskarcu sam mu obrazlozio svoj problem, da mi devojke jos nisu poznate sa svih strana, da sam do sada imao samo nekoliko ovako rucnih kontakata, poljubaca... - i da su mi neke stvari totalno nepoznate... Pa je on potrosio citavo poslepodne i obrazlozio mi nedoumice i dodao da pice pomaze i da neka ne popijem previse... Ma nisam ga potpuno shvatio ali sam mu svejedno verovao... Pao je mrak i bio sam spreman... S litrom vina u ruci i u ocekivanju da konacno postanem musko, krenuo sam prema plazi... A sta sad? I ona je imala kod sebe litru vina ?!?
Prvo smo popili njeno vino i uz to sam kao "iskusan" izvukao iz nje citavu seriju ahhhh, ohhhh i drugih reci i kad sam bio na samom pragu pobede, barem mislio sam tako, ona kaze: Daj, ofni! ---- Pogledao sam prema svom kerneru, a istovremeno sam se setio da mi je prijatelj rekao da ne pijem previse... i rekao: Dovoljno mi je, vec to je bilo previse... (i pri tome mislio na popijeno vino). --- Mala me je samo cudno pogledala i nasa romantika je bila zavrsena...
Sledeci dan sam bio na saslusanju... Prijatelj mi je uz smeh obrazlozio da taj "Daj, ofni!" kod njih znaci da ne zeli pice nego nesto drugo. I to ono do cega me je sprecavalo samo malo tkanine...

Pihhhh, morao sam jos malo pricekati da postanem pravi muskarac....

A da li u Dalmaciji jos uvek ima cuvenih "galebova" ili ni oni mozda vise nisu ono sto su nekad bili!?

Mislim da si pogresila temu, baladi... Dalmacija je druga tema

Ali kad vec pitas galebovi ili gigoli ili ako vec hoces neke vrste muske sponzoruse, nisu vise ono sto su nekad bili. Sve skupa nije vise ni toliko romanticno kao nekad, promenila su se vremena. Tu i tamo jos postoji koji "macho," pise uspomene i blogove po netu, otvara mastu... a sta mu to vredi kad ima 60 godina Pise memoare isto kao Cassanova sa svojima 72 godina i uz napomenu da "Nista ne sazaljuje...".
Presla su ih vremena, sta ces... Danas sve skupa ide mnogo brze, ljudi biraju sto im pase i ne pitaju se mnogo, pa bili oni/mi na Copacabani, Sant Moritzu, u Kopenhagenu, Amsterdamu, Sank Petersburgu ili ne znam gde... u Dubaju, recimo.
Svi smo mi u nekoj burzi i trazimo... Razlika je u tome da danas mozemo birati sta hocemo i to nije potrebno kriti, dok nekada to nije bilo tako. I to je sve.
A svi koji zele doziveti to, ma dobro - ne treba ici bash tamo - ali svejedno u Riu De Janeiru je jako uocljivo za vreme njihovog karnevala.
Inace, trgovina je jos uvek otvorena... Dok smo mladi prodajemo se, a kad malo ostarimo sve vise kupujemo

Hm, mozda sam promasila temu jer izgleda da su galebovi (bili) sastavni deo letovanja u Dalmaciji, ali....krivo je more-.
I naravno, pretpostavila sam da vise nista nije isto, pa ni to sa galebovima....

Ma baladi, videla sam galebove, oni jos uvek lete.
Samo mislim da se vise ne odusevljavamo toliko na njihovo saletanje, pojavile su se i druge ptice, egzoticnije.........

Hm...
Ja sam se zaljubila na moru...
I to bas ove godine...I jos me drzi to...
P.S. Nikada necu ovo leto zaboraviti...

To je za mene jos uvek neverovatno, verujem da se dogadja ali se meni nije dogodila neka morska ljubav ( zbrzio me ovaj moj zulukafer).

Moj decko obozava ovu pjesmu,valjda njemu nesto znaci.
Jedino on da pise

Ja sam se zaljubila u vozu,imam besplatnu kartu,a vozim se samo autom.

Ja obozavam ovu pjesmu.
Ali nije mi se nista desilo.

Nisam imala.

Ha! Moja zivotna prica-sa sadasnjim suprugom sam bas na moru i pocela da se zabavljam. Bila sam ubedjena da je rec o `letnjoj semici` jer smo iz razlicitih sredina(nemam bas vere u veze na daljinu),ali-ispostavilo se da sam pogresila!! Od tada se prakticno nismo razdvajali i vec dve godine plivamo vrlo uspesno po bracnim vodama. I tako..krivo je more..

Na te dve dodaj jos nulu i videces sta znaci brzi voz,hahaha...........

Zar ti je moj brak toliko smesan,dodji da nas vidis,sto smo stariji sve vise licimo jedno na drugo,u svemu se poklapamo,