Mudre izreke

Sve što se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali sve što se desi dva puta, desiće se sigurno i treći put.

"Dvoje koje se volelo a sada su razdvojeni, vezani sponama ljubavi zajedno su u srcu." Walofred Strabo

"Prava ljubav lako prašta i zaboravlja." Ivo Andrić

"Kad ljubav govori, razum ćuti." Baruch Spinoza

"Ljubav nikad ništa ne zahteva, već samo daje. Ljubav samo pati, nikada se ne kaje i nikada se ne sveti." Mahatma Ghandi

"Oduvek je bilo da ljubav ne zna dubine svoje dok ne dođe čas rastanka." Kahlil Gibran

"Ne plači za onim što je završeno. Smej se zato što se dogodilo." Gabriel Garciá Márquez

Niko nije nesrećan bez svoje krivice..

Ako na stazi života potrčiš i padneš, podigni se, očisti prašinu, jer ne gubi onaj što pada već onaj što ostaje ležati.

Šta najviše boli?
Usamljenost. Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga iščupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi.
Čega se najviše treba čuvati?
Ljudi. Biće puno onih koji će te opipavati dok ne vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane. Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se čuvaj.

Shvatila sam da često ne postoji druga prilika. Ko je makar jednom izgubio nešto što je imao a smatrao svojim neotuđivim posedom (što se meni već desilo), shvati da mu zapravo ništa ne pripada.

...Ali ostaje istina da nikada u potpunosti ne prežalimo gubitak naših najdražih, samo naučimo da živimo s tim i da živimo uprokos tome...

Neki se čovek zaustavio ispred cvećare kako bi naručio i poslao cveće za svoju majku, udaljenu 320 kilometara. Kada je izašao iz automobila primetio je uplakanu devojčicu koja je sedela na ivici trotoara.Upitao ju je u čemu je problem, a ona je odgovorila:“Htela sam da kupim crvenu ružu za mamu, ali nemam dovoljno novca.”Čovek se nasmešio i rekao: “Dođi, kupićemo ružu za tvoju mamu.”Naručio je cveće za svoju majku i kupio ružu devojčici.Na izlazu iz cvećare ponudio joj je da je odveze majci.Devojčica je rekla: “Važi, ako možete. Povezite me.”Zatim ga je vodila do groblja gde je položila ružu na svež grob.Čovek se vratio u cvećaru, opozvao isporuku,uzeo cveće koje je platio i odvezao se 320 kilometara do kuće svoje majke..

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu, lepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo, ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe....Uvuče se među njegove divlje isprepletene grane i pevajući nabode svoje telo na najduži i najoštriji trn.Dok umire, njena bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe. Cena te predivne pesme je ŽIVOT, ali čitav svet zastaje da sluša, a BOG na nebu se osmehuje…
jer ono najbolje što postoji može se dobiti samo po cenu velike BOLI…ili bar tako kaže legenda.

Postoje dva dana u svakoj sedmici zbog kojih se nikada ne trebamo brinuti, dva dana koja bi trebala biti oslobođena od svih strahova i slutnji.
...Jedan od ovih dana je JUČE: dan sa svim svojim greškama i brigama, sa svojim slabostima i zabludama, sa svojim bolom i patnjom.
JUČE je zauvek prošlo bez naše kontrole.
Ni sav novac sveta ne može vratiti natrag ono naše JUČE.
Ne možemo vratiti ni jedno delo koje smo počinili:
ne možemo izbrisati ni jednu reč koju smo rekli.
JUČE je zauvek otišlo u nepovrat.
Drugi dan zbog kojeg se nikada ne trebamo brinuti je SUTRA: dan sa svim svojim mogućim nesrećama, problemima, sa svojim grandioznim obećanjima i razočaravajućim rezultatima.
SUTRA je isto kao i JUČE, van naše kontrole.Sutrašnje sunce će ponovo izaći,ili u sjaju ili iza maske oblaka, ali će izaći.No sve dok ne izađe, mi nemamo udela u nadolazećem SUTRA, jer ono tek treba da se rodi.To nam ostavlja još samo jedan dan, DANAS.Svaki čovek može izaći na kraj sa svojim danom.Ali ono što nas lomi su ustvari te dve užasne večnosti: JUČE i SUTRA.Jer nije današnje iskustvo ono što nas brine,već kajanje i gorčina zbog nečega što se desilo JUČE i strepnja pred onim što se može desiti SUTRA.I zato - ŽIVIMO PUNIM PLUĆIMA, ali neka to bude DAN PO DAN.

Nema je više..

...Možete da plačete zbog toga što je otišla...
a možete i da se smejete zbog toga što ste je imali!
Možete da zatvorite oči i da se molite da vam se vrati...
A možete i da otvorite oči i vidite sve što vam je ostavila!
Srce vam može biti prazno, zato što niste u stanju da je vidite
A možete i da ga ispunite ljubavlju koju ste uvek delili.
Možete okrenuti leđa svome sutra i živeti u svome juče...
a možete biti i srećni što vam dolazi vaše sutra,zato što ste imali to juče!
Možete se stalno podsećati da je više nema...
a možete i negovati uspomenu na nju i pustiti da sve ide svojim tokom.
Možete da plačete i da zatvorite um za sve...
a možete i da učinite ono što je ona oduvek od vas tražila:
“SMEŠITE SE, OTVORITE OČI, VOLITE I PRODUŽITE NAPRED.”
Ljubav vas neće učiniti jakim.
Treba prvo da budete jaki da bi uopšte i započeli da volite !!

Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može.
Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno.U tome je lek.Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.
To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.

Da bi shvatio značaj jedne godine, pitaj učenika koji ponavlja godinu.
Da bi shvatio značaj jednog meseca, pitaj majku koja se prevremeno porodila.
Da bi shvatio značaj jedne sedmice, pitaj urednika nekog sedmičnog magazina.
Da bi shvatio značaj jednog sata, pitaj zaljubljeni par koji sa nestrpljenjem čekaju da se vide jedno sa drugim.
Da bi shvatio značaj jedne minute, pitaj nekoga ko je zakasnio na voz, autobus ili avion.
Da bi shvatio značaj jedne sekunde, pitaj nekoga ko je preževio katastrofu.
Da bi shvatio značaj jedne stotinke, pitaj nekoga ko je osvojio srebrnu medalju na olimpijskim igrama.
VREME NIKOGA NE ČEKA.
Iskoristi svaki tren, jer on nema cenu.
Podeli ga sa svakom osobom do koje ti je stalo…i taj tren će postati još više neprocenjiv.

Sveštenik G. Mahel sedeo je tog dana u vagonu podzemne železnice. Vožnja je bila uobičajena. Nekolicina putnika je čitala ili dremala. Sveštenik priča kako se udubio u knjigu, i nastavlja:Na sledećoj stanici ušao je jedan čovek s više male dece. Nije prošao ni minut i vagon je postao dečije igralište. Deca su trčala kroz prolaze, vikala i vrištala. Nastao je opšti metež. Od čitanja ništa, jer sam morao da pazim da se neko dete ne zajuri u mene. Otac za to vreme nije pokazivao nikakvu volju da se umeša. Sedeo je ne mičući se. Takvo ponašanje je počelo da smeta i drugim putnicima. Čekao sam da se čovek prene, da uspostavi red i mir. I meni je već bilo dosta. Obratio sam se ocu:“Ne biste li mogli da kažete deci da budu malo tiša i da sednu?”“Znam da bih to trebalo da učinim”, odgovorio je, “ali upravo dolazimo iz bolnice. Pre sat vremena umrla im je majka. Jednostavno ne znam šta da radim.”
Ostao sam bez reči. Odednom mi više nije smetala jurnjava dece. Na njihovo ponašanje počeo sam da gledam iz sasvim drugog ugla. Shvatio sam oca i upitao se:
Šta bih ja učinio da sam na njegovom mestu?
Zapitajmo se: ko smo mi da drugog osuđujemo?

U Bibliji stoji napisano:
"Kazna za greh je smrt" Na smrt je osuđen svaki čovek jer je grešnik i često je grešio. Bog je apsolutno pravedan i zato nas mora osuditi na smrt - baš svakoga.
On je pun ljubavi i zato je dao da za nas umre njegov voljeni i nedužni Sin Isus Hrist,da bi svako ko u Njega veruje mogao biti oslobođen.
To je dobra vest za loše ljude.
To je najbolja vest.
Upućena je svakome ko je svestan svojih grehova...
Uzmi taj dar, uzmi ga još danas.

Kako da voliš ženu..

Možda joj nećeš biti prvi muškarac, ni poslednji ili jedini. Volela je pre tebe i možda će voleti posle. Ali ako te sada voli, zar je bilo šta drugo bitno? Ona nije savršena – ali nisi ni ti. I vas dvoje možda nikad nećete biti savršeni zajedno, ali ako te ona može nasmejati, naterati te da se dvaput zamisliš, priznati da je ljudsko biće i da greši, drži se nje i daj joj najviše što možeš. Možda neće misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali će ti dati deo sebe za koje zna da ga možeš slomiti – njeno srce. Zato nemoj da je povrediš, nemoj da je menjaš, nemoj je analizirati i ne očekuj više nego što ona može dati. Smej se kad te čini srećnim, daj joj do znanja kad te izluđuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini.

Sreća postoji za one koji plaču, one koji su povređeni, one koji traže i one koji se trude, jer samo oni znaju ceniti ljude koji dotaknu njihov život...

Nasmejala sam se pa rekoše: – zašto si neozbiljna?
Zaplakala sam, pa rekoše: – zašto se ne smeješ?
Osmehnula sam se, pa rekoše: - zašto se pretvaraš pred ljudima?
Ćutala sam, pa rekoše: - zar ne znaš da govoriš?
Progovorila sam, pa rekoše: - puno pričaš.
Oprostila sam, pa rekoše: - kukavice, da možeš osvetila bi se.
Uzvratila sam nepravdu, pa rekoše: - da si pravedna ne bi se tako ponela.
A onda sam shvatila da se ljudima ne može ugoditi.
Jedni će te namerno sputavati, drugi će prećutati kad ne treba, treći će reći i više nego što treba…Možda ne postoji recept za uspeh, ali za neuspeh je definitivno ovo: TRUDI SE DA UGODIŠ SVAKOM.

Nikad nisam bio siromašan, ali sam bio bez novca. Biti bez novaca je prolazno stanje: biti siromašan je stanje duha.

Ljubav je uvek strpljiva I ljubazna, nikad nije ljubomorna, ljubav nikada nije razmetljiva ili uobražena, nikada nije neprijatna ili sebična, ne prima uvrede i nije uvredljiva...

Ljubav je staklo koje se lomi ako ga čovek primi suviše nesigurno ili suviše čvrsto.

Čuvaj se malih pukotina; mala će pukotina potopiti i veliki brod.

Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo za vreme života vec brojem trenutaka koji nas ostavljaju bez daha.

Ima stvari koje ne možeš da uradiš sve dok ih ne naučiš,
ali ima i onih koje ne možeš da naučiš sve dok ih ne uradiš.