Predrasude

Ne znam kako bi trebalo definisati predrasude, verovatno kao skup opste prihvacenih stavova o nekome ili necemu. Rekla bih da ih svi imamo u vecoj ili manjoj meri. Neki stereotipi su usli u viceve (o plavusama, policajcima i sl), a sasvim je sigurno da su mnogi stereotipi (posebno o sistemima i nacijama) namerno podrzavani od strane medija...U svakom slucaju, okruzeni smo njima.
Ali kako se svakodnevno i nositi sa njima?...Vec sam navikla da me pitaju da li mi je maternji jezik ruski, jer je Srbija asocijacija na neku od bivsih republika Sovjetskog Saveza, ne cudi me kada Srbiju (ili Hrvatsku i Sloveniju svejedno), svrstavaju odmah uz Kirgistan ili Tadzikistan, jer zaboga svi smo Istocni Evropljani, znaci ljudi nizeg ranga a Istocna Evropa je zaduzena za liferovanje mafioza i prostitutki na svetsko trziste... . Isto tako vise me i ne cudi kada me u Srbiji pitaju da li smem da se sama vozim taksijem, da li postoji opasnost da me vec na izlasku iz zgrade otmu i odvedu u harem -, i sl. ALI... Ali kako objasniti jednoj strani da nisu svi Srbi ruzni, prljavi i zli, a drugoj strani da i Iracani (na primer) mogu biti ljudi sa velim "lj", da nisu svi kamikaze i ubice, ili da pripadnici africkog Masai plemena nisu divljaci koji tek tako sire sidu naokolo. Takva uopstavanja me vec malo pogadjaju. Zato se i pitam: da li su predrasude samo odraz neupucenosti i neinformisanosti ili i odraz povrsnosti, nespremnosti da se malo udubi u sustinu stvari, da se malo procacka i analizira i donese zakljucak da nista nije niti moze biti crno-belo. Zasto sve prihvatamo zdravo za gotovo? Predrasude su tu da bi ih razbijali a ne uporno odrzavali u zivotu...

Da li se srecete sa predrasudama u svakodnevnom zivotu? I da li ste bili u situaciji da neke sopstvene predrasude dovedete u pitanje? Ovde ne mislim samo na predrasude prema nacijama i kulturama, nego na predrasude uopste.

Za mene vecina misli da sam uobrazena, ne znam zasto.. valjda im tako delujem na prvi pogled. Ali posle kad me upoznaju svi odreda kazu da su pogresili. Prvi utisak zna da prevari.
To je prva predrasuda a druga je reakcija na to sta sam studirala i cime cu da se bavim. Odmah krecu sa komentarima koji mi idu na zivce. Zive u nekom davno proslom vremenu i ne shvataju da su se mnoge stvari promenile.

Posto sam plavusa ne sumnjam da neki smatraju da sam glupa

Izrazito sam protiv predrasuda a posebno mrzim one "ako ima dugu kosu i slusa hevi metal ,ima tetovaze i pirsing mora da je narkoman... cim je obukla minic i ima dekolte sigurno je ku*va... "

Predrasude su odlika povrsnih ljudi, slazem se baladi. Ocigledno da ih mrzi da naprezu mozak i malo se udube. Lakse im je da u medjuljudskim odnosima koriste stereotipne formule.

Živimo u svetu predrasuda i mentalne oštećenosti. Iz tog mulja i blata teško je izroniti i udahnuti zrak normalnosti! Predrasude nas vežu, i kao tegovi vuku ka dnu ljudske besmislice. Najbolje je ne obraćati pažnju i živeti svoj život, a ljudi neka pričaju šta god hoće! Psi laju a karavani prolaze.....

Ne opterecujem se time, a narocito time ne sta ostali misle o meni. Briga me da li se neko treci slaze sa mojim nacinom zivota i sta o njemu misli, pa to je moj zivot...
Bolje je ziveti bez razmisljanja u koju ladicu nas drugi svrstavaju.

Ovako usput, prije nekog poteza pomislim na to, kako ce sve skupa biti razumljeno ostalima, ali to vise zbog iskustva i mogucih posledica... Toliko da bi se znao braniti ako zatreba.

Bravo Dark-to je stav koji i ja sledim svim srcem!
Ponekad kad obučem prekratku haljinu, vidim da me neki gledaju u stilu "ima dve velike kćerke.".....ali ja to ne fermam ni dva posto! Vazno mi je da se ja u tome dobro osećam i da me moji ukućani podržavaju u svim stvarima koje radim!

Kada se neko rodi glup. Kada ima manjak normalnog menatlnog materijala, onda je rodjen sa predrasudama. I obicno ljudi koji su i sami posledica predrasuda su oni koji ih plasiraju. Dakle, predrasude nastaju kada onaj koji primeti bilo sta sto nije uobicajeno, pozitivno ili negativno i zeli da ih primeni na sebi, ako su to uposte prerdasude, a nema hrabrosti. Onda ide obrnutom psihologijom i pljuje po svim promena I ljudima koje vidi.
Primera radi. Kruzila je ‘’Severina’’. I svi su se zgrozili. A ona je samo imala kvalitetan sex I snimila ga. E, sada neko nema sex uopste, neko nema kameru, neko razvija jos uvek rucne metode, a neko nema cime, ali jedno je tacno. Ni jedno zivo bice ne moze da ostane smireno posle tog njenog snimka. 99% muskaraca se uzbudi sto je prirodno, i pozeli da bude umesto onog vlasnika jahte, jel tako? Verovatno je i dobar deo zena ostao poprilicno pod utiskom snimka. E, sada predrasuda nastaje ovako, sedim za kompom, podigao mi se ‘’elan’’ , a sexa nemam. Ili imam sex koji je uzbudljiv kao deljenje penzija u posti. A nemam ni kameru. Znaci ja sam na gubitku. Okrenes se levo, okrenes se desno, od besa ne znas sta ces sa sobom I kazes:’’Ma kurva…, ma vidi je i zavlacis se oko monitora da vidis pozu ne bi li bolje kritikovao, a u stvari balis i jedva cekas da odes u WC. A ja nisam video da je izdala fiskalni racun, ili imala vrtic oko sebe ili radila bilo sta drugo sto nije normalno. Ali je kurva.
Dolazimo do definicije da pacenici odredjuju predrasude.
Medjutim, mi smo Balkan. Biti pacenik kod nas je nacionalna sportska disciplina.
I mogu da Vam garantujem da ce barem troje ljudi da pomisli, u sebi, kako sam opterecen sexom i pisem gluposti. Jer nece imati muda da navedu ovakav primer.
I zgrozice se sto sam opsovao, jer opet nece imati herca, da tako nesto napisu.
A mene za predrasude savrseno….
I bicu nekulturan. A ne mislim za sebe da sam takav.
A generalno se gomila njih pali na bezobrazluk.

Pogodak, Nerv!

Neću mnogo objašnjavati, samo zamislite scenu:
Pritrčavam mladiću, znatno mlađem od mene. Zadižem haljinu i ležem na pod. Za par trenutaka on je na meni i... seks (bar izgleda tako). To traje, koliko traje. On se pridiže, pali cigaretu. Ja se krajem haljine brišem između nogu. Krećemo u neku priču...
Sve se to dešava pred oko 300 ljudi, par puta mesečno. Oni gledaju moje gole noge, vire mi pod suknju, i ok, platili su za to. Drugim okom gledaju po publici ne bi li uočili mog muža, moju majku, pa da im ne promaknu njihove reakcije. Usput se i međusobno gurkaju laktovima kako bi potvrdili jedno opšte razumevanje, jednu, khm, osobitu dimenziju čitanja komada, tj. mog lika i dela u njemu.
„Ma kakva umetnost, to je bre pokriće za kurvarluk...“
Zar to publiku onda ne čini vrlo očiglednim voajerima?
Ima i onih drugih.
I u publici, i na sceni.
To me hrabri. Dozvoljava mi da zadignem suknju kao umetnica, a ne kao kurva.
Razlika je ogromna, barem onima koji to umeju da shvate.

''Razlika je ogromna, barem onima koji to umeju da shvate''

Darst, moraš nas pozvati na predstavu! Nas sa foruma. Mi nemamo predrasuda, kao što vidiš! Mislim da bismo bili dobra publika !

Da li mogu ja sjediti u prvom redu, da mi vi koji ste visi ne zaklanjate pogled

Volim da znam da su mi u publici neki dragi ljudi. Predrasuda je da su glumci u tom smislu autistični i dovoljni sami sebi. Najbolje je kad energija kruži, pa i ta privatna takođe. Čak iako je možda nemoguće da se svi realno skupimo, mogu vam obećati da mogu igrati za vas, i da ću to sigurno učiniti, bili vi u sali ili ne...
Tara, makar ćemo te izdići...
Doduše, možda ne bi bilo loše da ste svi u prvim redovima, treba mene i uočiti na sceni...

Darst, nadam se da ce mi se uskoro ispuniti zelja da te gledam na sceni.-.

''Razlika je ogromna, barem onima koji to umeju da shvate'' - ovo je sjajno receno, samo sto nije svacija dusa sposobna da apsorbuje te male, fine nijanse. Otuda i predrasude...

E sad, da li ste i vi bili u sutuaciji da nekada, jednom, negde, dovedete sopstvene predubedjenja o nekome ili necemu u pitanje?

Ja sam vec imao tu cast da aplaudiram.

Desava mi se da o nekom imam neko misljenje a da ga ne poznajem dovoljno. S tom osobom kontaktiram onim poslovnim recnikom i ni ne trudim se da razvijem komunikaciju, jer me kao takav više odbija nego privlači. A onda se u nekoj situaciji iznenadim i shvatim da sam gajila potpuno pogrešnu predstavu o toj osobi i vidim da je blizak mojim stavovima o životu
Takodje i neki od prijatelja su me, dok sam bila mladja razočarali. Bili su površni , laki na rečima a teški na delu..U stvari kriva sam bila ja sama. jer sam ja stvarala sliku o njima. Oni nisu ni bili takvi kakvim sam ih zamišljala, jer je njihovo prijateljstvo bilo samo iluzija, koristoljublje i praznina...Moja tadašnja predrasuda je bila da ti je svako prijatelj s kim se družiš. Danas znam da to nije tako a da pravog, najboljeg prijatelja treba da zaslužiš!

Ja ne volim da neko utjece na moje misljenje o odredjenoj osobi. Cak mi smeta kad mi neko zeli nametnuti misljenje da je odredjena osoba takva i takva. Volim kad se sama uvjerim. Obicno sam malo rezervirana na pocetku i polako slazem slicice. Mnogo puta se je dogodilo da mi je osoba o kojoj sam cula samo lose stvari na kraju sasvim simpaticna. Uvjerena sam da svi mi imamo odredjena mjerila koja se uklapaju u nas nacin razmisljanja i ponasanja i ne smijemo dozvoliti da bilo ko sa strane utjece na njih.

Čak i za film koji drugi okarakterišu kao "baš i nije nešto" volim da imam svoje mišljenje i da ga sama pogledam i uverim se da li, ipak, za mene ima nečeg u njemu....

svi nosimo u sebi neke predrasude, ali bitno je da znamo da ih kontrolisemo.
o njima treba razgovarati...one se toga boje...

Nadam se da Darst i ostali nece zameriti, ali moram reci da sam, na srecu, skoro imala prilike da budem u publici. Darst je bas onakva kakvu sam je zamisljala- divna osoba, a i odlicna na sceni. Doduse, sedela sam u prvim redovima, pa sam je primetila

Citat:

Otrovi i parfemi se drže u malim flašicama!

Istina - nije predrasuda!