uspomene na bivse ljubavi

ja sam jos mlada curica al se rado secam nekih svojih bivsih ljubavi... iako se desavalo sve i svasta uvek se secam onih lepih trenutaka koje sam provela sa tim osobama...

upravo sam htela da pocnem ovu temu. zanima me da li "duhovi" bivse ljubavi ikad ostavljaju na miru??? u srecnoj sam vezi (vec dugoj), zasnovanoj na puno ljubavi, ali i posle mnogo godina se pitam sta radi i kako je bivsa ljubav, da ne pricam sto se pitam kako bi on reagovao u nekim svakodnevnim situacijama... ima li tome leka??? pitam, zato sto znam da stvarno nema veze s emocijama...

Ja sam malo starija i posto sam sada sa Pravim nema duhova, sve je iza mene.

Kad se pojavio moj suprug svi bivsi su potpuno izbledeli,toliko ih je zasenio da mi je retka pomisao na njih smesna i cudna,nekako mi deluje da su i njewmu i meni sve bivse i bivsi bili samo kratke usputne stanice do cilja...prosto receno nasla sam svoju idealnu polovinu i duhovi su nestali...

fairy..odlican odgovor...skroz je i moje misljenje takvo....

Secam se bivsih ljubavi naravno,kako ne bih, sve je to deo mene,sve sam to ja u raznim fazama zivota i sazrevanja.
Ne mogu se uspomene medjusobno ponistiti niti bi trebalo,moja poslednja,najznacajnija ljubav koja se pretvorila u brak, nije ucinila da sve pre nje nestane a i zasto bi?To je bio samo moj emotivni put i traganje za pravim,secam se kuda sam prosla i gde sam se duze ili krace zadrzala.Sve mi je to pomoglo da shvatim sta zelim i da to na kraju i dobijem.
Da nije bilo par gresaka,mozda bi ih pravila sada,da nisam volela ne bih znala koliko mogu da volim,da nije bilo jedne nesretne ljubavi ne bih znala koliko sam sada sretna.Svemu tome naucile su me bivse ljubavi - nadam se,i ja njih

Ja se secam svojih bivsih ljubavi, ali to su sve u principu bile trule veze. Pre ovog sadasnjeg decka, najduza veza mi je bila 4 meseca, a najkraca 1 dan.

Naravno da se secam bivsih ljubavi, one su deo mene i mog emotivnog sazrevanja, znaci moje bivse ljubavi - to sam ja. Uspomene treba cuvati i ne bi ih trebalo dovoditi u vezu sa nasim trenutnim zivotom ili emotivnim statusom.

Vec sam vise puta rekla da nas je svaka veza obogatila na neki nacin, bila ona dobra ili losa. Svaka je u nama ostavila neki pecat, naucila nas da smo iz svake izasli jos jaci i bolji ili makar uporniji u zelji da nadjemo onoga kojeg smo trazili.

Ne sećam ih se, jer sada u mom srcu ima samo jedno jedino mesto - za MOJU LJUBAV

Jos uvek me memorija dobro sluzi pa se secam bivsih Padne mi na pamet neki dogadjaj, zajednicki trenutak i ruzan i lep... ali daleko od toga da sanjarim o nekom tamo bivsem ili da uzdisem kako nam je samo divno bilo zajedno Setim se na momenat i to ako me nesto posebno potakne - ako vidim tog bivseg ili ako se povede razgovor o tome, ako procitam u novinama text o starim ljubavima... U svakom slucaju sam epitet BIVSI govori sve!

A sto se tice materijalnih uspomena - poklona koje sam dobijala od njih - uglavnom je sve OFF! Nakit je uredno odlozen u kutijicu jer mi je bizarno da nosim prsten ili narukvicu od bivseg a imam drugog decka. Ostalo kao sto su plisane lutkice, neke figurice i slicno cuvam.

E da.... slike sam sve pobacala! Cuvala sam ih bas dugo, stajale u albumima ali sam pre pola godine otprilike sve proterala!

Nista nisam bacala osim ako nije deformisano ili osteceno. Uspomena ako je lepa vredi da se sacuva. Slike cuvam iako nisam imala bivsih, vec mozda bivseg. Zao mi je sto ga srecem, a on me ne prepoznaje. Suprug je nedavno sreo bivsu-15 godina se nisu videli, cak su otisli i na pice da popricaju i nije mi smetalo. Svako je imao neko svoje vreme i neke svoje ljubavi i sigurno neku lepu uspomenu...

Čuvam sve što sam ikada dobila....ipak su ti pokloni imali svoje značenje kada su primljeni....ionako onima koji dođu i prođu...ne kažem od koga je šta...slike čuvam na special mjestu...ne znam...meni je svaka ljubav koju sam doživjela bitna...a emotivac kakav jesam...teško da ću se ikada riješiti duha od bilo koje ljubavi...to ne znači da onoga sa kojim sam neću voljeti na pravi način...samo...neka mi niko ne dira lijepa sjećanja :-D

Nesto mora biti i bivse. Sve nas to samo obogacuje. Ponekad cak tuzni rastanci u nasoj mladosti kroz secanja postaju lepi.
Secam se jedne Snezane iz osnovne skole. Citavo leto smo hodali zajedno na bazen. Onda je dosla jesen i njeni roditelji su selili u Svajcarsku. Posto su se nasi roditelji znali, tata me je morao voziti na Brnik onog dana. Poslednji put sam je video kada je usla u avion... a ja sam na kraju sa velikom knedlom u grlu gledao u onaj avion sve dok nije nestao u oblacima...

Al smo bili..., ha :grin:

Ja sam tu pomalo selektivna, neki bivši su mi bili važni i u životu, pa tako i sad, u sećanjima. Kada se sećam njih, sećam se i sebe, a na sebe na mogu zaboraviti, zar ne? A u životu bude i lanjskih snegova, koji se naprosto zaborave...
Prvi muškarac sa kojim sam prespavala noć bio je Slovenac! I to u Zagrebu! Bilo je to neke davne godine, u vreme bratstva i jedinstva, a ja sam bila posvećena omladinka... Na radnoj akciji "Sava" u Zagrebu igrala sam predstavu sa nekom omladinskom trupom. On je bio mladi pesnik i družio se sa mojim prijateljem. Bio je mnogo sladak, još onda je nosio iscepane farmerke i pokušavao da u razgovor ubaci mnogo nemačkih reči, valjda je to bilo onda moderno u Sloveniji... Hteo je da me zaplaši Laibachom... Ali nisam se dala. Pričali smo dugo u noć o svemu i svačemu, i pomalo se ljubili u jednom krevetu u akcijaškoj spavaoni. Onda smo zaspali obučeni. Kad je svanulo, ubila me sramota. Nisam tako zamišljala svoju prvu noć sa nekim muškim. Morala sam krenuti na put, a on je još spavao. On je prvi i poslednji od kojeg sam otišla tako što sam se izvukla iz postelje, bez pozdrava... Dugo mi je bilo žao zbog toga, ali možda bi tako čarolija ove uspomene bila narušena nekim uobičajenim rastankom. Bolje je ovako...

Citat:

Darsti, djavolice

Ma bila je obucena, vidis da su razgovarali

Jaka đavolica, zaspala kad ne treba...

Pa kad smo vec kod tih uspomena na bivse ljubavi, svaka za sebe je bila prava. Nije ni vazno koja je bila prva, sve su bile lepe i posebne.
Maja meseca smo uvek trenirali plivanje u Rimskim Toplicama, jer u Celju jos nismo imali bazen sa toplom vodom. Treninge smo imali dopodne i na vecer, a ja sam cesto ostao preko dana. Vode i bazena nikada dosta. Posto je tamo bilo vojno odmaraliste, imao sam priliku upoznati jednu Radmilu iz Beograda. Sa roditeljima je imala saobracajku, a posto joj je tata bio vojno lice, ona je posle lecenja u VMA otisla na terapiju u Rimske Toplice. Bili smo istih godina, ona doduse godinu dana starija. Niti ne znam tocno kako smo se upoznali, ali svaki dan smo sve vise plivali zajedno pa sam je naucio i pravilno plivati delfina, prsni i lednji slog i kraul. To joj je bash bilo potrebno za razgibavanje ruke. I tako smo odrzali vezu i kasnije kad se je vratila u BG. Njeni roditelji su me pozvali u goste, a nas dvoje smo se jos vise zblizili. I sta tu ima dalje da govorim
Na zalost, ljubavi na daljinu obicno ne zavrse kako bi zeleli, a i mladi smo bili. Jos dugo smo se dopisivali...

I uopce nema veze da li smo zajedno zaspali ili spavali

Bilo je super i samo to znaci!

Dark, ovo je već druga veza koju pominješ, a ima veze sa bazenom... Imam utisak da su veze potrajale, devojčice bi već učestvovale na Olimpijadi... Morale su se pošteno okupati da bi bile sa tobom...