Stara/nova prijateljstva

Ja mislim da je ona ipak malo ljubomorna i sebicna.Ipak treba da pricas s njom da te to ne bi kasnije kopkalo,a i da joj kazes to sto imas.

Stara prijeteljstva sam skoro napustila potpuno od kako sam presla da zivim u inostranstvu. Nekad-nekad se cujem sa 2-3 drugarice ali to vise nije ono od ranije
Ovamo jos nisam stekle neke prisne prijatelje. Vise su to neki poznanici, kolege i sl.

Moj suprug mi je najbolji prijatelj.

Oduvek je bila takva ali ja je volim bas takvu kakva je...i uvek sam.

Nikada nisam imala puno bliskih prijateljica, osim moje pokojne kume koja je umrla od raka kože.Sada ponekad sa nekim popijem kafu , mada u glavnom nemam vremena.Ni ne želim da se družim. Muž mi kaže da ću i dete naučiti da bude "samo kao pustinjak", ali ja jednostavno ne mogu.Više volim da se ovako družim sa vama.Teško uspostavljam bliske kontakte

Sve zavisi koliko neko hoce da prihvati prijateljstvo.
Ja sam jedinica i strasno tesko se zblizim sa nekim,neznam zasto?
Tesko nekoga prihvatim za prijatelja ili tesko mi sa nekim koga sam upoznala da budem nom-stop na telefonu ili kafi.

Nema niceg lepseg od iskrenog prijatelja. Neko je napisao izreku ovde u smislu da dobar prijatelj moze da bude verniji nego brat i to je apsolutno tacno. Ja imam prijateljicu s kojim sam sasvim bliska i sa kojom mogu o svemu da pricam i ne bih volela da se nesto ispreci izmedju nas. Jednom se desilo zbog veoma komplikovanog spleta okolnosti (da ne objasnjavam sad, mnogo duga prica) da je moj decko trazio od mene da je vise ne vidjam, da se ne druzim sa njom, da ne idem kod nje... i kako ja to njoj da kazem??? Morala sam da biram i izabrala sam njega, iako mi nije bilo pravo. Nisam znala kako da joj to kazem jer je to bilo isuvise bolno i neprijatno. Resila sam da se jednostavno udaljim od nje, da 'ohladim' odnose i da to bude to... Medjutim ona je mene stalno zvala, dolazila kod mene, zvala me da se vidimo, ja izbegavala..dok nije skontala da nesto nije u redu. Ja sam joj onda otvoreno rekla o cemu se radi i ona je rekla da me sasvim razume i da ce da se udalji. I jedno dva-tri meseca nismo pricale, dok sve troje nismo shvatili koliko je to glupo i besmisleno. Moj decko je shvatio da je napravio gresku a i ja sam. Bilo mi je jako zao sto sam ugrozila nase prijateljstvo i od tad sam se jos vise vezala za nju i ne bih dozvolila da se ikad nesto ispreci izmedju nas.
Tatjana,mozda je ipak najbolje da otvoreno popricas sa njom, ko zna sta se tu desava...

Tatjana danas treba dosta vremena da uvidimo i prepoznamo sta je pravo prijateljstvo od laznog ili od prijateljstva iz interesa,ali bolje je to saznati ikada nego nikada iako znam da boli.....u pravom prijateljstvu nema mesta za zavist i ljubomoru....cesto ljudi kada im ne ide dobro traze razgovore i prijateljstva a kada krene na bolje onda im ne treba niko i zaborave na sve....mozes razgovarati sa njom ali ako je ovo sto sam pisala u pitanju nikada ti ona to nece reci i priznati....

Veoma mi je tesko to da priznam ali tini,na zalsot si u pravu
Nema snage da razgovaram sa njom jer cemo se posvadjati (znajuci sebe),a to nezelim.Mislim da cu jednostavno pustiti da vreme ucini svoje
Hvala vam puno svima

Bas me nesto rastuzi ova tema,a u isto vreme i podseti na nesto....i nekoga....
Ja sam jedinica i uvek mi je falio brat ili sestra,tako da sam jako lako sklapala prijateljstva i celu sebe davala....i naravno hiljadu puta se razocarala...elem....odrastajuci naucila sam neke stvari,ali eto i dalje dajem celu sebe kada mi neko priraste za srce....Tako sam pre 16 godina upoznala jednu devojku koja se doselila u moj kraj,a koja se svidela mom bratu od tetke....i malo po malo ja se upoznam sa njom da bi olaksala mom stidljivom bratu upoznavanje....nisam ocekivala nista od tog poznanstva,ali eto zivot je cudan,nastavismo nas dve da se druzimo....mladja je od mene 2 godine,ali se uopste ne primete.Satima sam sedela i slusala o problemima u njenoj porodici,o roditeljima koji su pred razvodom...bukvalno sam ucestvovala u svemu tome kao clan porodice...kada je nasla decka(ozbiljnog) krila sam je od njenih kao da spava kod mene......stvarno sam je gledala kao sestru najrodjeniju....spavala sam sa njom i njenim deckom u istom krevetu,eto dotle smo stigle....kada je trebala da se krsti mene je htela za kumu i naravno bez pogovora sam prihvatila i jos vise osecala tu bliskost sa njom....elem....posto je vec bila u duuuugoj vezi sve vise je vreme provodila kod decka i nije mi bilo tesko da idem kod njega da bi se videla sa njom...kada je raskinula sa njim na mom ramenu je plakala,a ja sam htela njega da ubijem zbog nje,iako je ona bila kriva za sve....trpela sam njeno histerisanje i plakanje u tom periodu....samo kad se setim...uh....pomirili su se oni i sve je teklo ok,e onda sam se ja verila i otisla da zivim sa deckom....ona se izgubila,pocela sve redje da se javlja...te nema vremena,te ovo te ono......resila je da pravi svadbu,naravno ja kuma....trcim sa njom svuda da bi sve stigli da organizujemo,prodje svadba...opet isto....onda se meni desi sa deckom sta se desilo(da se ne ponavljam)....nigde je nije bilo iako je znala svaki detalj i koliko sam patila....pet meseci nije okrenula telefon da me pita jesam dobro,kako mi je...nista,a dolazila je milion puta kod sestre tog mog bivseg koja zivi dve kuce od mene,prolazila je pored moje kuce kao pored groblja....toliko me je to bolelo...i opet sam je ja pozvala da porazgovaramo...kaze nije htela da me smara...hm....ja progutam tu pricu,oprostim pa ispocetka....kad su pocele lepe stvari da mi se desavaju prva je znala...ali nije to vise bila moja kuma....kao da sam pricala zidu koji ne ume da se obraduje...samo "super" je bilo sve sto sam cula....evo ja sam godinu dana u Grckoj....od nje sam dobila poruku za rodjendan samo i to onu "Srecan rodjendan"...prvi put kad sam bila kuca dosla je da me vidi pre nego sto sam krenula,zadnji put kad sam bila izasle smo na pice na sat vremena.....trudna sam evo sesti mesec,ni jednom me nije pozvala da me pita kako sam,da podeli samnom tu radost...a prva je saznala da sam u drugom stanju....i eto slag na tortu saznam skoro da je bila na svadbi kod tog mog bivseg...da su se bar druzili bilo bi mi ok,ali nisu...ne znam zasto....i dalje se ne javlja....i ja sam sad prestala da zovem....tesko mi je ali ne znam zasto da se trudim...nemam vise snage,samo mi tako nekad ti dani iz detinjstva nateraju suze na oci.
Izvinjavam se sto sam ovako bila opsirna,ali imala sam potrebu da to isteram iz sebe....
I da zaboravih reci....skoro sam upoznala dve osobe koje su mi eto bas legle na dusu sto se kaze...samo se nadam da se necu ponovo razocarati,ali mislim da necu....verujem u to!!!

Mislim da je svako od nas prošao ovaku neku sličnu priču...

Uvijek se postavlja pitanje: zašto se desilo da se prijateljstvo ugasilo....?

Razloga može biti koliko god hoćete . Mislim da je osnovni razlog to što se svako od nas mijenja.

S tugom sam posmatrala kako gubim meni vrlo bliske osobe a činilo mi se da nema razloga. Bez svađe, bez vrijeđanja... jednostavno smo se udaljavali. Pričali smo i dalje, družili se, smijali, išli na kafu, koncert... ali ... osjećali smo da to nije više isto.

Istovremeno na putu su mi se pojavljivale neke nove osobe. Činilo mi se kao da se poznajemo cijeli život. Bili smo začuđeni kako to da se ranije nismo upoznali, imali smo hiljadu priča za ispričati, na pogled sam znala šta misle, nisu morali ni izgovoriti...razumjeli smo se i kad ćutimo.

To je tako. I idemo dalje...

Prijateljstva prestaju najčešće jer se mijenjaju životni putevi, pogledi na stvari, interesi..to prijateljstvo ne mora da prestane ali može da izblijedi, da to jednostavno nije više to...I prijateljstvo se kao i veza moja njegovati, i to je veza sa usponima i padovima.

Na zalost mnoga prijateljstva se ugase kada ljudi u jednom momentu skinu maske i pokazu svoje pravo lice a taj momenat je neminovan kad tad i onda se iznenadimo koliko ljudi mogu glumiti ne znajuci da je u pitanju neki interes.....samo jednom ako ne mozes pomoci zaboravljaju sve sto si uradio do sada.....prava i iskrena prijateljstva uvek traju.....

Slažem se u potpunosti, ja sam imala slučaj da sam pomagala, pomagala i uvijek bila tu za drugaricu i samo kad sam jednom rekla ne ne mogu nego nisam mogla taj dan, nego bih mogla sutradan odmah se promijenio odnos i onda se pitaš vrijedi li se truditi oko neke osobe i biti tu za nju uvijek ako će ta osoba nakon jednog hajde da kažem kiksa da se promijeni. A ja kako sam naopaka još se pravdam i pokušavam ispraviti krive Drine, to mi definitivno ne treba.

Citat:

Ovse se vise nema sta dodati ili oduzeti sve je na svom mestu......cestitam

Pravo prijateljstvo traje citav zivot...

Za mnoga prijateljsta mislimo da su prava... sve do jednom...
I ja imam bolno iskustvo... Moja najbolja drugarica, moja krstena kuma... Jednostavno vise nije zelela nase prijateljstvo... 3 godine sam se trudila da sacuvam to sto smo imale... Nije joj je dopadao moj decko, to je prvi razlog. A, drugi - rekla je da je nju decko ostavio zbog mene. Ustvari, nikada to nije rekla meni. Ovaj drugi razlog rekla je mojoj mami.
Misljenja sam da ako mi se ne dopada drugaricin decko, to ne znaci da mi je ona manje prijatelj. A, drugi razlog... da ne pomislite da ima neke veze sa musko-zenskim odnosima, jer sam tog njenog decka videla samo 3 puta, bukvalno, u zivotu (ziveo je u drugom gradu), bio je nizi za glavu od mene i imao je 20 kg manje... Navodno razlog je da sam ja nesto njemu o njoj pricala. Sta to nikada nikome nije rekla. Tog decka sam slucajno srela proslog leta. Pitao me je za nju, prenerazio se kada je cuo da vise nismo drugarice. Bilo mi je tesko, zaplakala sam i ispricala mu sve sto sam znala. Decko me je ubedjivao da to sto je on nju ostavio nije imalo apsolutno nikakve veze samnom. Znala sam vec to, ali mi je ipak pao neki teret sa srca. I rekao mi je da zna neke vrlo intimne stvari o meni, nesto sto sam samo njoj rekla i sto sam smatrala da treba da ostane medju nama.
Za svaki rodjendan je nazovem, ona mene ne. I kad joj cestitam samo kaze Hvala i to je sav nas razgovor, ne pita ni kako sam. A, ja sebe smatram covekom. Udala se pre mesec dana. Poslala sam veliku korpu cveca i cestitku od mene i moje porodice. Nista. Ni hvala.
I znate sta? Ne patim vise. Shvatila sam da ne treba uzaludno gubiti energiju i emocije na ljude koji to ne zasluzuju. To sto sam joj cestitala svadbu, pa to sam uradila zbog sebe. Iskreno. Tako sam vaspitana i mislim da je tako ispravno. Osecala sam da to treba da uradim.
Zato bih i tebi Sanjuska moja predlozila da okrenes novi list i da one iz proslosti koji nisu vredeli dovoljno da bi bili i u sadasnjosti ostavis tamo gde im je i mesto. U proslosti.

Ja iskreno imam dosta "prijatelja",ali samo je troje ljudi za kojih bih ucinio sve u bilo koje doba dana-noci jer su se pokazali kao prijatelji u dosta teskih i meni bitnih situacija i meni je to dosta dobar pokazatelj..