Stara/nova prijateljstva

Smestila sam temu o starim i novim prijateljstvima u Porodicni zivot.
A ovako cu poceti pricu:
Neka prijateljstva datiraju jos iz detinjstva, mladosti, a neka smo sticali u toku studija ili na poslu. I komsije nam mogu biti prijatelji. E sad bi govorili o tome da se neka prijateljstva iz mladih dana ili t.z. Stara prijateljstva, ponekd i prekinu. Taj prekid nije uvek rezak, ali desava se, da se vremenom menjamo, menjaju nam se navike i interesovanja, pa nam se ovi stari prijatelji nikako ne uklapaju u semu. Na primer, postali ste vegetarijanac, a oni vas pozivaju na rostilj, ili vama smeta pusenje, a oni kod kuce mnogo puse, ili vi radite u privatnoj firmi od jutra do sutra posveceni poslu a oni rade u drzavnoj ustanovi sa fiksnim radnim vremenom, ili vi bi svoje slobodno vreme potrosili u rekreaciji u prirodi(zajednicki izlet), a oni bi sedeli u kaficu/kafani jer im se ne seta itd...itd....
Pomisljate li ponekad da se neka prijateljstva koja su nekad bila cvrsta polako gase, blede i ostaju samo povremeni kontakti.
Sa druge strane, ta nasa nova interesovanja, donose nam i nove kontakte i nova prijateljstva. Imamo prijatelje koje smo upoznali na letovanjima, ili na nekom kursu/seminaru, na forumu preko interneta............
Otkrijemo da nam je u drustvu nekih novih ljudi prijatnije interesantnije, dok nam je u drustvu nekih starih prijatelja cak i tesko, ali se drzimo i odrzavamo veze verovatno zbog lepe zajednicke proslosti....
Interesuje me da li su sva vasa stara prijateljstva prezivela zivotna iskusenja, da li ste ugasili mozda i nehotice neko prijateljstvo? I sta mislite koliko mogu ova Nova , skorasnja prijateljstva biti realna, prava.?
Ovu temu bi mogli prosiriti i na Ljubav, ali evo zasad samo o prijateljstvu....

Kazu da je srecan covek koji ima bar jednog prijatelja,prijatelja u pravom smislu te reci.I kad kazem prijatelj ja mislim na mojih par prijatelj iz srednje skole.Ostali ljudi mogu da mi budu poznanici,drugarice,drugovi ...ali prijatelji su mi samo oni.Sa njima sam oodrasla u onom psihickom i emotivnom smislu,zajedno smo prosli onaj komplilkovan period adolescencije i samo oni znaju SVE o meni,pred njima se ne stidim nicega na svetu jer me znaju i jaku i slabu,i tuznu i srecnu...Sa njimanema ni najmanje lazi i foliranja ili straha da cu biti ponizena ili ismejana...A kada se desi nesto lepo oni znaju da se raduju zbog mene i sa mnom.
E sad tu je drugi deo price.Nekada smo bili nerazdvojni,onda su dosli brakovi,deca,posao...Ne vidjamo se cesto jer nam je svima tempo zivota lud.Ali kad ih vidim mi nastavimo tamo gde smo stali i stvarno mogu da kazem da je nasa veza neraskidiva.

Citat:

Neka prijateljstva naprosto traju, a neka nehotice ugase. Ovisno je opet od toga u kojem razdoblju zivota smo ih sklopili i da li jos uvijek imamo zajednicke interese koji su nas udruzili. Neka prijateljstva nastala su jos u toku skolovanja, gdje smo imali zajednicko drustvo i zajednicke stoseve, kasnije su nas zivotni putevi nekako odveli svakog na svoju stranu. Neke cak daleko od roditeljskog doma, mjesta skolovanja. Time nekako automatsko i prestaju.
A nova prijateljstva su sigurno zanimljiva jer otkrivaju neke nove teme, mozda drugacije poglede na zivot, koji su zapravo korisni.
Svako prijateljstvo traje toliko vremena dok se njeguje, dok ulazemo energiju u njega. Obicno prestaju ako su jednosmjerna, ako im druga strana ne vraca, vec je samo pasivni promatrac.

Uh. Ja sam izgleda u zivotu bas imala srece! Kod mene je tako nekako sto se ljudi tice nepromenljivo. Sve je stalno. Nekad ume i problem da mi bude. Naravno ne sto se tice prijatelja. Imam 3 prijateljice koje cesto umeju da kazu da sam ja izabrala njih a ne one mene, sto i jeste tacno. Ali ipak su mi zahvalne na tome Jedna mi je kuma i znam je jos iz srednje skole, druga takodje drugarica iz srednje, a trecu sam odabrala pre 2 godine. I ono sto sigurno znam je da su uvek tu za mene. Ne postoji novo poznanstvo koje bi nas odnos moglo da zameni ili pokvari. Mi disemo isto, i kad cutimo, citamo misli jedni drugima.

Jako mi je zao kada cujem da je nekom "puklo" prijateljstvo.
Meni se to desilo bas skoro...To nase prijateljstvo datira jos iz doba srednje skole i stvarno sam mislila da ce trajati zauvek.Medjutim ja sam se promenila,kao i ona .Jednostavno doslo je do prekida kontakta bez veze....Medjutim ostale su mi dve drugarice iz srednje skole sa kojima se i dan danas cujem,vidjam i jako sam srecna zbog toga a tu je i moja kuma koju obozavam

Ja sam takodje imala srecu sto se tice prijatelja. Nije mi se desilo da mi se prekine neko staro prijateljstvo. Zaista poznajemo i druzimo se sa jako puno ljudi, naravno nisu nam svi oni najbolji prijatelji. Svakako da imamo jedan uzak krug onih s kojima mozemo da podelimo apsolutno sve.
Posebno mi je drago, sto sam relativno skoro, da kazem obnovila prijateljstvo, sa drugaricom iz srednje skole. To je ta prica, kako nas zivo prosto odnese na drugu stranu, i nastavile smo da caskamo i poveravamo se jedna drugoj kao da smo sad izasle iz klupe!
To volim kod nekih ljudi, i uostalom tako cenim koja su prijateljstva prava, sa nekim mozete piti kafu svaki dan i nemati taj osecaj bliskosti, dok neke mozete sresti tek posle par godina i nastaviti pricu tamo gde ste stali.

Uvek treba sklopiti novo lepo prijateljstvo,ali ne zanemariti stare prijatelje.Pre neki dan mi je u poseti bila prijateljica (zivi u Bosni) sa kojom sam odrasla i druzila se dok se nisam udala,kad sam odlazila kod mojih...Iako daleko zivi dosla je da nas vidi.Moga muza i moju decu bas postuje,a trebala je postati moja snajka (za mog brata od tetke)pre nekih 10-tak godina.Ali....? A videle smo pre 17god,pa tek sadaRatovi su krivi sto se nismo vidjale.Sada kad smo se ponovo srele,mislile smo da ce nam srce iskociti...

Resila sam da sa vama podelim svoju pricu vezanu za staro prijateljstvo koje je izgubilo svoj smisao zbog cega sam ja sve vise i vise tuzna i ljuta u isto vreme.
Davne 1991.godine zapocela sam prijateljstvo sa jednom Nelom koja je mladja od mene jednu godinu i jedan dan.Bile smo u istom drustvu,stanovale jedna blizu druge (delile su nas samo dve ulice),spavale smo jedna kod druge i non-stop bile zajedno.Nakon dve godine upoznala sam svoga sadasnjeg muza i pocela sa njim da se zabavljam ali ta nasa veza se nikada nije isprecila izmedju mene i nje,uvek je bila sa nama.Medjutim kada je ona nasla malo ozbiljnijeg momka desavalo se da se po nekoliko dana niti cujemo niti vidimo.Kada je toj njenoj vezi doso kraj vratila se meni i naravno ja sam je docekala rasirenih ruku jer sam je volela takvu kakva je iako mi je moj dragi skrenuo paznju.To isto se ponovilo jos jednom ali i to je proslo.Prvo sam se ja udala,a nakon par godina i ona da bih joj pre tri godine ja krstila cerkicu koju obozavam kao svoje rodjeno dete.
Problem je poceo da se pojavljuje kada smo se mi preselili u Ledince koji su oko 15km udaljeni od Novog Sada.Dolazili su oni kod nas kao i mi kod njih ali vremenom sve redje.Od prosle godine bili su kod nas svega par puta i to na rodjendanima i na slavi dok smo mi kod njih odlazili barem jednom nedeljno...Verovatno iz nekog inata (posto znaju da sredjujemo papire za Kanadu) poceli su tajno da se druze sa nasim kumovima,a kada zapocnem razgovor na tu temu pravi se luda.Ima tu jos nekih sitnica koje su me pogodile pravo u srce ali nebih o tome jer bih mogla kucati do sutra.
Npr. ovo je najsvezije... ziveli su sa svekrom i svekrvom da bi se prosle nedelje razdvojili jer su oni kupili sebi kucu.A ja to nebih verovatno ni znala da mm nije morao da ode do njih besto da uzme.Ona je brze bolje zgrabila telefon da mi javi vest jer je znala da mi je mm sve to ispricao pa kao fol nije htela da baksuzira...
Htela bih da sednem sa njom i sve da joj kazem i da je pitam sta sam ja to uradila da se ona tako ponasa prema meni,a mm mi kaze da se nenerviram jer brzo cemo mi da odemo u nase bolje sutra,a oni neka ostanu tu gde jesu i neka se ujedu za dupe od ljubomore i zavisti.

Tatjana zasto se zamaras sa neko ko ne zasluzuje?Svesna si da je ona tebi stvarno prijateljica bila bi ti doverlivija ipak razgovaraj sa njom,mozda ima i ona neki svoj razlog?

Znam daniela ali kako da budem ravnodusna prema nekome koga volim kao rodjenu sestru,a njenu decu kao svoju?
Uzasno se osecam i jako mi je tesko...

Jao Tatjana ja neznam sta bih ti rekla,sem da probas da popricas sa njom ,mozda nije njena krivica,za to ponasanje njeno prema tebi ,neznam stvarno,probaj da popricate vas dve

Hvala sandra

nema na cemu,neznam sta bih ti drugo rekla

Nekada i sama podrska puno znaci
Nije dovoljno biti samo pricalica treba biti i slusalac...a takvih je veruj mi sve manje

Taso,predlazem ti da sednes sa njom i da dobro porazgovaras...moguce je da ima vise varijanti...kao npr.da se njen muz pravi fin pred vama a da u stvari ne voli da se druzite...ali sve u svemu,ako ne sednete i otvoreno porazgovarate,nikada neces saznati pravi razlog vaseg sve redjeg druzenja...Srecno !!!

Vidim ja da je to prica kao sa mojom kumom. Trudna je preko 2 meseca a izgovor joj je da mi nije htela reci preko telefona, htela je da me iznenadi! Ma da! Ja da sam trudna ja bi joj odmah javila pa makar i preko sms-a! Za njenu trudnocu sam cula slucajno od jedne poznanice! Osecala sam se kao g..... jer se i ona zacudila sto ja za to ne znam! Rekla sam joj sta imam i to je to, vise necu da se nerviram!

I ja sam za to da treba da razgovarate jer mozda nemas ni pojima sta se sa njom stvarno desava ali zapravo stvarno mislim da se neke stvari i neka bliskost ne govore nego osecaju ili ne osecaju

Hvala vam cure
Svesna sam i ja da bi bilo bolje da popricam sa njom ali znajuci sebe to se nece zavrsiti lepo.Suvise se toga nakupilo da bi se moglo preci preko svega...U takvim situacijama kod mene preovladjuje ovan koji me tera da idem glavom kroz zid. Cini mi se da je to jedan od razloga zbog cega cutim jer ako do kraja godine odemo za Kanadu mozda bi bilo bolje da odem uzdignute glave nego kao neko g....

E, tako se govori! Tako sam i ja resil sa mojom!

Evo vam jedan veliki jer ste ga zasluzile posto ste uvek tu kada je to potrebno