Plasite li se samoce?

Sto smo stariji nas strah od samoce se priblizava...Mislim da svako od nas s vremena na vreme oseti neprijatan strah od samoce...Ja se takodje plasim,ali se nadam da necu ostariti sama.

Ne volim da sam sama, nije da se plasim, ali vise volim kad sam s nekim u drustvu. Sto se buducnosti tice, ne znam...mislim da u sustini od nas ne zavisi da li cemo ostati sami ili ne. Ako budem sama u nekom periodu zivota mislim da ce mi biti strasno tesko, ali nadam se da bih uspela da se izborim sa tim...

Ponekad tako dok sedim pocnem da razmisljam o tako nekim nebulozama
Moj deda sa mamine strane ostao je sam i moja mama je takodje sama,baka sa tatine strane kao i svekrva.Kada se setim njih prodju me zmarci.I onda pomislim sta tek mene ceka?...Medjutim u takvim trenucima neko od dece se pojavi i sve to nestane....Ma o cemu ja to...pa imam njih tri,mozda ih bude i cetiri verovatno ce iako budu zivele svoj zivot naci malo vremena za svoju majku...a bice tu i unucica naravno...
Odmah mi je bolje...

Sad se ne plasim......ali kad budem stara i nemocna plasim se ......ustvali razmisljam vec sad kako je to tesko i ne bih volela da bas budem sasvim sama kao panj ali zato imam jos puno puno godina da si organizujem zivot da to tako ne bude.....

Ne smeta mi ako sam sama kod kuce danju.Ali noću ne volim ostati sama.Ako se to i desi onda obavezno ostavim svetlo i pustim mog Švrću ispred vrata.Onda se nekako osećam sigurnije.A ostati potpuno sama u starim danima.?O tome ne zelim da razmisljam,ali mislim da bi mi bilo strašno,ipak se nadam da se to neće desiti.

Nekada mi zatreba"intelektualna pauza",mir i tisina da mi se sve vijuge sloze u glavi-smeta mi kada ljudi pricaju svi u isto vreme,ne volim tu kakofoniju.....a ne bih volela da dugo budem vuk samotnjak.
Da,plasi me samoca.Ne zelim je nikome,pa ni sebi.

Obavezno, svaki dan odvojim dio vremena za sebe koje provedem u miru sa sobom.
Ovako postižem željenu ravnotežu, napunim baterije i sve je mnogo ljepše.

obozavam da s vremena na vreme budem sama sa sobom, ali se uzasno plasim usamljenosti

Volim odvojiti vreme samo za sebe da mogu na miru o svemu razmisljati.....ali u sustini ne volim samocu

Ponekad mi prija da budem sama i zelim da se odmorim od ostatka sveta...ali ponekad jako zelim da budem uz svoju porodicu,da izlazimo i provodimo dane zajedno...

Ni slucajno, ja bas volim da budem sama i svaki dan imam vreme samo za sebe....mnogo sam zadovoljnija i mudrija nego pre

Da da da da da da...mrzim samocu...mrzim...mrzim.......

Ja moram biti malo sama, tad punim baterije. Laptop i ja, sami samcati.

Samoca je korisna stvar, povremeno.. Ne bojim je se jer i u njoj ima cari, pogotovu za nas pesnicke dusice..

Mislim da bi bolji naslov teme bio: Plasite li se usamljenosti?

Ma kakva crna usamljenost! svaki dan je oko mene toliko ljudi i desavanja, da ponekad stvarno mislim kako bi bilo dobro da imam mir i tišinu i samo kuca i biljke dolaze u obzir I knjige i kafa...Mudrom dovoljno

Ranije sam se plašila samoće, ali više ne. Shvatila sam da mi je nekad preko potrebno da budem sama sa sobom, a što se tiče usamljenosti, mislim da je to nešto drugačije. Usamljeni možemo biti i kada smo sa nekim, to je jedna od najgorih usamljenosti, verujte mi... Sve u svemu, više se plašim usamljenosti, nego samoće