Kada su cvetale budale...

Dosta sam razmišljao o trenutku da malo sistematizujem, sva moja pisanja na jedno mesto.
Nešto kao neki blog.Danas me je Kalina dosta inspirisala o tome, a ja smatram da je ovaj forum bolji za to čak i od mog rođenog foruma koji imam.
I pozitivan i negativan, daću sve od sebe da bude zanimljiv, lagan.
Unapred se izvinjavam na eventualnim psovkama, unapred na eventualnim negativnim raspoloženjima, unapred na svim greškama...
Neka ovo bude moj dar ovom forumu.

Jovan Janjić

07.08.2007.
9548 dan mog života
Beograd
Dan prvi...

Nisam nigde išao, u neka doba probudio me je Rade Čučulović, ex Direktor ''Genexa'', moj veliki prijatelj i pozvao me je da srknemo kaficu i da se upoznam sa Miletom, njegovim prijateljem iz sela, čuvenog Jabukovca kod Negotina.Rade je iz tih krajeva.
Mile je 57-godišnji šef mesare u penziji.U Beograd je došao da bi završio vizu za Švabiju.Ima tamo decu i hoće da ode na desetak dana da ih vidi.
Jako simpatičan čovek srednje visine, vidi se da jako drži do sebe.Nažalost, ako ima Boga, on nas je sve dao znatiželjne u duši, svesni smo činjenice da je velika nesreća napravljena tom kraju i tim porodicama, a ipak želimo da znamo sve u detalje.
Naizgled običan razgovor kreće u tu temu.
U jednom dahu taj smireni čovek kazuje da je ubica 18 godina živeo na Salašu, da je nejgov rođeni otac potpisao da ga puste iz ludnice, a da mu je SUP oduzeo samo vozačku dozvolu ( da ne pukne bruka u selu ).Ubio je devetoro, ranio je dvoje, a svi u selu su složni da je on lud i da mu niko nije bacio magiju, bez obzira što je Vlaško selo i što su svi oni Vlasi.Potom je opisao ono što je on video svojim očima.Do detalja.Svoju priču završava da veruje da će se njemu ''zatrti seme'', jer je takav običaj u njihovom kraju.
Šta čoveka natera da napravi tako nešto?Zašto potpisuje smrtnu kaznu ne sebi, već svojoj porodici, zašto i zašto na kraju ostaje tema kafanskih razgovora i polemika... i zašto?Nisam mogao da dam odgovor sam sebi na to pitanje.
.............................................................................................................................

Ostao sam posle toga na Keju.I sam pokušavam da saberem svoj život u preteklih sedam meseci.Ako je suđeno da se sve ovo izdešava..., neka bude..., Pokušavam da se skupim, da se saberem, da sam sebi dokažem da nisam kreten.Sam sebi.Sebi je najteže sve dokazati.
Čika Velja me zove da dođem sutra ujutru da se dogovrim, oko angažmana u Rusiji.Ne ide mi se, ne vidim sebe tamo ni sa jednog aspekta.Nisam iz te priče.Otići ću da ih ispoštujem.
Već je pola jedanest, ode dan a nemam rezultat.
Ali, mi je glava gore.Što reče Duško Radović, kada ti se golub dok hodaš ulicom pokaki na glavu, stani, obriši i nastavi da hodaš kao i uvek kada su ti se u životu posrali na glavu.




Nedostaje mi ona.
Puno.

09.08.2007.
9549 dan mog života
Dan drugi
Beograd


Vrativši se danas sa pijace, noseći bakaluk u jednoj ruci, a u drugoj ''Blic'', ''Politiku'' i pola štamparije ''24 sata'', moj ćale je rekao da su ga sa posla zvali da ga obaveste da mu je zahtev za penziju prihvaćen.Nismo pojma imali da je čika Mile tražio penziju..., ali ju je dobio.
Zvanično, krajem godine, kada ispuca odmore, taj student čuvenog proleća 1968, roker, čovek koji je bio na ''Stonsima'', čovek koji me je pravdao po školi, čuveni Mića ma... moj tata bre, prelazi u poslovnu legendu i kako on kaže seli se među ''dede''.Ja znam da on neće sedeti kod kuće skrštenih ruku, odmah će naći neku gažu sa strane, ali taj osećaj koji sam, celo popodne imao i imam u sebi ne može da se opiše.
Pili smo kafu danas, pre nego je otišao da radi i kaže on meni ''Da mi je neko rekao da ću da idem u penziju, ja mu ne bih verovao''.
Ja mu ogovorim:'' Mile, hajde ti, što ideš u dede, nego što se ka osećam starije, ali onako kako ne treba''.
Nemam nikakve zamerke na čika Mileta.Svoju dužnost ćalca obavlja kako treba.Jeste ponekad pogrešno nasađen, ali svi smo....
Sve što bih sada dodao u pisanju ne bi imalo smisla.
Danas neka budem kratak.Ipak ne ide čovek stalno u penziju.

09.08.2007.
9550 dan mog života
Dan treći
Beograd

Nisam bio danas društvu u celini od neke koristi.Nadao sam se da će mi mobilni češće zvoniti i da ću na kraju napraviti neki prokleti dogovro oko posla, onako kako bih ja voleo i kako se nadam.I više je štete naneo mom srcu, od zračenja, ali niko živ nije ni zvao.
A dobar sam.I imam normalne namere.Posle ovog uspelog saniranja moje trošne srčke, bio bi red da postanem koristan nekom preduzeću i da uzimam platu, jer se svi resursi lagano približavaju negativnoj nuli.
Čudno je to, kada si na vrhu onda ti ništa ne fali.Svega imaš, niko ti ne treba, i pametan si i lep si , ma sav si fenomenalan.
Kaže Andrić :'' Cudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i jos cudnije: kako cesto nam bas to malo nedostaje!''
Ode današnji dan.Ne bih voleo da se sutra u ovo doba osećam moralno-govnjivo kao sada.

10.08.2007.
9551 dan mog života
Beograd
Dan četvrti...

Samo u našem poslu, poslovni sastanci se zakazuju u deset i kasnije uveče.I da ljudi ne znaju kojim se poslom bavim, rekli bi mi kao moja baba mom dedi:''Samo zakazuj ti sastanke u noću u kafani, i Rade zakazivao, eno ga još tuca kamen na ostrvu ( Goli otok )''.
Tako da ovo moju literarnu zajebanciju pišem sada na pola puta od ručka do večere i popodnevne kafe.
A dan mi je počeo jako rano.Negde u cik zore, oko osam sati tresnuo me je takav grč u cevanici da sam za par momenata prebrojao sve zvezde ovoga sveta.U želji da ustanem, sklizunuo sam sa kreveta na parket i sa sve grčem u nozi, dupetom tresnuo od sve snage jedno pet-šest rihtera.
Mašala. ....

______________________________________________________________


Volim da sedim u ''Grinetu''.Ovaj drugi deo ima velike staklene šibere i ako se uvalim za prvi sto, mogu da bez problema šacujem građane koji idu kroz Nušićevu i da se bavim omiljenim srspkim soprtom, tračarenejm.
A evo šta sam danas zapazio, za manje od dvadeset minuta, pojavilie su se tri vrste najboljeg poslovnog brenda sa ovih prostora.Prosjaci.
Prvo se pojavila jedna ''bela'' baba od nekih 202 godine jedva hodajući pružene ruke, molila za pare.
Pitate se što pišem ovako cinično.Zato što je ta grupa prosjaka najveća profitna organizacija na ovim prostorima.Malo za njom pojavio se ''gluvonemi'' čovek od detinjstva, a par minuta za njime na moje zaprepašćenje tako uređena gospođa sa čikovim kolicima i bebom u njima.I ona je prosila.
Nije to fenomen, to je biznis.
I njega treba iskoreniti.
Odvratno je to što rade....

_______________________________________________________________

Kod ''Londona '' sam naleteo na GSP-ovu ''23''-ojku, garažni broj 1044 i za njenim volanom ONA.Tako lepa i zgodna cura koji vozi autobus.Slika dana.Divim joj se, mora da ima m..a od čelika za ostalih 1000 napaljenih drajvera, kada može da ratuje sa njima.

________________________________________________________________

Akonto prosjaka.U ''74'' su ušli ''harmonikaš i brat''.Njegova harmonika ima dugmiće kao zubi komšija Rajka.Em su pestupni, em su crni.A on peva..., kao gavran u pubertetu.
Dao sam mu 50 kinti.Da ućuti.
Bilo mi je žao deteta zaista.
Toliko o meni i mom mišljenju o prosjacima.

11.08.2007.
9552 dan mog života
Beograd
Dan peti...

Nisam verovao da se ovakve stvari događaju ali stvarnost me je uverila. Juče stiže mi očitavanje i neko pismo iz EDBa, za struju, umalo da dobijem sledeći infarkt, račun za struju preko 15 000 din. Inače do tad račun mi je bio oko 1 500 din. Naterali su nas da živimo ko vampiri i zombiji, noću se kupamo, peremo veš, kuvanje na plin i sve to u smanjenom obimu. Krenuo sam u enigmu raspetljavanja velikog računa za struju, telefoni koji daju ničemu ne služe, neljubazan odgovor iz info centra, telefon za kontak moje područne jedinice niko ne diže slušalicu. Raspitam se kod komšija ko ima ključ od razvodnih ormara u ulazu i na kraju sam očitah brojilo. Neverovatno, po distribuciji predhodno stanje VT 37096, novo stanje VT 39096, obratite pažnju stanje se razlikuje za 2000KWh okruglo, moje očitavanje pokazuje 37133KWh. Očitavač brojila ladno mi je nakalemio 2000KWh skupe struje. Niža tarifa se slaže prethodno stanje MT 84754KWh, novo stanje MT 85592KWh, moje čitanje MT 86250KWh. Trošim daleko više jeftine struje jer živim kao vampir i zombi i prisiljen sam da vodim računa o svakom potrošenom kilovatu tj. dinaru. Ne bežim od mogućnosti da nešto nije u redu sa brojilom i da je moja potrošnja VT nerealna ali ja nisam stručnjak za baždarenje brojila, niti sam dosad uopšte imao potrebu da jurim ključeve od razvodnog ormara i gledam brojila, ako nešto treba onda to treba distribucija da uradi, znam da je davnih godina menjala jednom brojilo.
Baciću im bombu.

Naizgled će vam se učiniti da je ovo još jedan isječak iz života našeg dragog Nerv-a...našeg dragog Joce...ali nije...ovo je tužna priča koju neko drugi mora da ispriča :-D a taj neko sam JA.... :-D ta-daaaa
Ukazana mi je velika čast da pišem umjesto njega...da se nastavi pisana riječ....da Nerv ne ispadne papak....i da ne mislite da ganja sojke po budžacima :-D :-D

Ne zna se tačno kako je počelo...ne zna se ni ko je počeo...ali naš dragi kolega forumaš je ostao bez konekcije zlobnici bi u njegovom slučaju pomislili da je riječ o nekoj zavjeri... da su njegove grube riječi upućene višim nivoima konačno "popile" vode...i da ga je augustovski sumrak progutao....ali on je još uvijek sa nama..cvrkuće u nekom kutku....još uvijek se raduje novom danu,pun optimizma i želje za novim sutra ...ne misli na juče....zaboravlja danas....

Želim da vas obavijestim da ćemo možda dan-dva biti u nemogućnosti da čitamo doživljaje Mačora Joce... ne znam kako ćemo to svariti...držimo mu samo fige da se kablovi opet spoje i da nam njegovo veselo optimistično biće ponovo prozuji forumom...

Nervova loša,blijeda kopija....

Vaša Sunshi

14.08.2007.
9556 dan mog života
Beograd
Dan osmi...


Pre neki dan, ova silna nevremena, poplavila su poštu u Pohorskoj.To je zvanično.Nezvanično je da je neki klipan ostavio otvoren pendžer, taman iznad particija za adsl i to za telefonske brojeve 26....
Ja budala, prilikom reinstaliranja windowsa nisam izvršio instalaciju modema za dial up, te sam poveren činjenicom da sa adsl-om ulazimo u 22 vek batalio telefonski net.Tako da sam umesto dial upa imao dial ćorak.
Te sam zamolio sunčanu Nelu, da napiše koji redak za ovo vreme koliko me nije bilo.Ne mislim ja da sam jeko važan i da imam fanove, već je red da objasnim što me nema.
Neko bi pomislio da su hvala Bogu ućutkali Nervnog.Hehehe.On se ne da ućutkati!
Onda neko može da pomisli da je Nerv popio bukagije i da lega bajbok, zbog verbalnog delikta ili zbog izazivanja s...a na javnom mestu.
Ali i da je poučen onom starom narodnom izrekom ''Nadrndao se čobanin na selo pa sebi odsekao k....., gusle ''..., a kako ume da se naljuti kao pubertetlija, diga nos i počeo da bojkotuje.hehehehe.Nije ni to.
A moguće je da je Nerva dok je na pijaci pazario luk, paprike, krompir, parradajz i bakaluk iz kasapnice roknuo frenetični član( ica )m ’’onoga’’ sajta.Čisto da se zna.
Nije,
Niti je jurio sojke, niti se sexao ( e da jeste ), niti se opijao ( e da jeste, ne da lekar ).
Nije imao pristup modernim tehnologijama.
Čitao je knjige.
Prave.Kao kada je bilo mali.
A Nela mi je odradila posao, svaka čast.Za sve medalje i pohvale.
Da ne dužim dosta je za danas.
Sutra ću da vam ispišem uz dnevni update, kako moj komšija Rile Baltik doživljava i preživljava onaj stih ’’Neki novi klinci’’!

15.08.2007.
9557 dan mog života
Beograd
Dan deveti... .

Imao sam danas, odnosno juče pitanje, da li su ovi likovi o kojima ja pišem, realni i da li su možda plod mog SF-a.
Da pojasnim, ja živim soliteru koji ima 20 spratova.U kraju ima još dva takva i pet od 10 spratova.Znači da je naš kraj kao obližnje mesno mesto, jer nas ima cirka 7500 duša.
I svi ti likovi žive kod nas i imaju svoje životne priče.Ja sam jedan od njih, gledam ih, družim i pričam sa njima...
Baš akonto toga, danas naetim na juče pomenutog Rileta.Kažem da sam ga turio na internet da ga čita svet, a on meni:’’Nemoj Loki, dužan sam infostan da me ne nađu’’, ’’ Ne brini se, pišem o tebi pod psd-om’’
Rile Baltik, dakle spada u ekipu koju ja popularno zovem ’’Gudači SV. Đorđa’’ ( da se ne uvrede članovi tog poznatog društva, ovi naši članovi, gude ’’Đoki’’, kako ne bih rekao da sviraju na nečem drugom’’
Svi su bili u svim ratovima.Svi su radili u svim firmama, svi su izgrađivali sve..., a sada, sada sede pred dragstorom i cevče pivo iz flaše.I to im je život.
Rile je bio bravar u ’’IMT’’-u, odakle su ga šutnuli jer je klepao delove traktora, još u vreme dok su odatle izlazili pravi traktori.
Dakle, ceo taj uvod ima za cilj da pojasnim onaj stih ’’Neki novi klinci’’, koji je njega zaintrigirao.
Njega boli što mu ’’vreme’’ prolazi, a klinci piju više od njega...
A mene...
Mene činjenica da se kao društvo nalazimo na mestu gde zaista mnogo mladih, nemajući šta drugo, ..sede pred dragstorom i loču...pred dragstorom... i lagano se pretvaraju u njihove očeve....vode svoje ratove, ne rade ništa....žive od danas do sutra.
Eto gde smo.

16.08.2007.
9558 dan mog života
Beograd
Dan deseti... .

Danas smo davali 40 dana mom velikom prijatelju Vladeti Jovanoviću, o čemu sam jednom prilikom na ovom forumu pisao.Tada sam napisao da su ove muške suze najteže i da se veličina jednog čoveka i trag koji je on ostavio u nama meri jačinom bola koju mi imamo kada ga izgubimo.Čovek nikada u podsvesti ne žali umrlog, već svoj gubitak koji mu je tada nanešen.I danas, i sada i juče imam veliku želju da pozovem.Pokušavam, ali je nedostupan.Pre neki dan sam mu poslao sms.
Neka danas bude los momenat.
Neka se danas osecam lose.

........................................................................................................

Prokleto sam usamljen i mnogo mi nedostaje.I ne ne mogu da slusam nikoga.Neka bude da sam tvrdoglav.Znam, i ostali imaju dusu i emocije ali ne mogu da se osecam bolje.
Udati, ozenjeni, sa deckom, sa svojom ljubavlju, u ovom trenutku mi jednostavno ne mogu pomoci.
Jer oni nisu sami i imaju nekoga.

17.08.2007.
9559 dan mog života
Beograd
Dan jedanaesti......

NBS je uveo nove mere na potrosacke kredite.
Tako je! Treba doneti i propis po kome ujutru kad ustane "obican mali gradjanin" mora drzavi da plati - recimo 1 evro - jer dise njen vazduh. Odluka se ne odnosi na kapitalce, zato sto oni rade za narod i i zato sto su "sve zivotinje su jednake, samo su neke jednakije".Samo ne znam zasto tolika halabuka oko ogranicavanja kesh kredita? Naravno da kesh krediti ne sluze za frizidere i sporete. Za to postoje namenski krediti koji su mnogo jeftiniji ali izgleda da niko o njima ne razmislja jer se kesjh krediti reklamiraju na svakom cosku.Nisam ekonomista, ali mislim da su ovakve odluke NBS totalno van pameti.
Sve mere koje donose direktno štete građanima i samo njima. Logično je da ne smeju dirnuti u poslovnu politiku tih banaka, jer su im ti isti davali dozvolu za rad. Pa zašto ne propišu kolika sme maksimalno biti kamata na kredit? Kako ja kao jedinka utičem na monetarnu stabilnost zemlje ako sam uzeo keš kredit na 5 godina?I kako ću ja poboljšati monetarnu stabilnost zemlje ako taj isti kredit uzmem na 2 godine? Voleo bih da mi to neko objasni, ali stvarno. Šta znače sve te mere? Jel to znači ako imam platu 20.000 din da će mi po novom rata biti 10.000 din a po starom 4.000 din, gledajući na broj rata kroz smanjenje godina otplate? I još nešto: pričaju stalno da smo potrošačko društvo i da previše trošimo te da se taj trend mora prekinuti. Pa zar ako stalno nešto kupujemo zar se tako ne diže proizvodnja u celoj zemlji? Stvarno ne razumem tu nauku.Kada država uzima skupe kredite u inostranstvu niko ne pita obične građane da li pristaju da im se zaduže praunuci za neke projekte koji možda trebaju običnom čoveku, a možda i ne, ali ako običan čovek želi da kupi novi frižder, šporet i sl. (stari je crko) onda će država velikodušno da ga zaštiti od njega samog. Hvala, niste trebali.

18.08.2007.
9560 dan mog života
Beograd
Dan dvanaesti......


Dakle signal da matorim, je vidljiv.Malopre, vraćajući se iz ’’Maxija’’, počeo sam da primećujem da mi dečije zezanje u ulazu ( u kome se sedam generacija zeza na isti način ), dok čekam lift, više ne sviđa.
Počeo sam da im govorim da će da se slomiju, da je dole prljavo, beton hladan.
Bože, kao moji roditelji meni, a baba i deda njima...
Ni to što igraju 10:9 u ulazu, ni ’’dembosa’’ ( novobeogradsko jurcanje po gelenderima u svakom bloku drugačije ) ni urlanje ( a urlao sam kao divljak ), ni prozivanje penzosa ( a to sam, strašno voleo da radim )..., ma sve mi to počinje smetati...
Da li sam namćor?
Ne!
Da li sam smor?
Sumnjam?
Da li sam budala?
Ponekada.
Pa koji mi je onda andrak?
Ni jedan.
Samo neke stvari oko sebe počinjem da sagledavam valjda normalnije.
Ili nenormalnije.
Da me ubije čovek, ako znam.

http://www.zenskisvet.com/index.php?akcija=dnevnik&do=prikazi&kat=15&dnevnik_id=1

A gde su ovde bile zene,valjda su budale previse procvetale pa nisu dosle do reci.

jaaoo Serafina, svaka cast
gde nadje ovo... sjajno