Ko je kriv...

... mama ili tata - da ste naucile citati?

Secam se da mi je mama uvek citala dok sam bio mali. Obicno je to bilo u vece prije spavanja, a kasnije mi je citala pripovetke i po danu, jer sam obicno hteo cuti nastavak prije spavanja... Ali kada sam trazio da mi cita preko dana uvek sam se morao na neki nacin otkupiti, zasluziti to. Pa sam tako morao znati kako se napise slovo A, pa B pa... i na kraju sam znao napisati citavu azbuku. Kasnije su je tu i tamo zabolele oci pa sam joj morao pomoci kod citanja, obicno je bilo dovoljno procitati samo koju rec ili dve pa je bilo sa njenim ocima vec sve ok. I tako je ona meni citala, sve dok nije imala vise vremena pa je morala ili oprati ves, ili napraviti rucak, ili... pa je ostavila knjigu meni, recima: "citaj glasno da i ja cujem, moram nesto napraviti, nemam vremena, joj daj reci mi sta je bilo dalje...". -- Ponekad sam morao koju rec ili recenicu procitati ponovo jer me nije razumela... "sta, sta - ne cujem, reci jos jednom..." i tako me je fino na svoj nacin uvukla u Svet knjige.

Na koji nacin ste Vi naucile citati i pisati?

Moji roditelji i starija sestra imali su običaj da popodne kad sve poslove pozavršavaju, ili nedeljom posle ručka, uzmu knjige i čitaju. Mama bi pred mene stavila gomilu slikovnica. Sećam se da sam bila ljubomorna na to njihovo udubljivanje kada bi me svi opominjali da im ne smetam, i da ih ne prekidam. I ja sam želela da čitam knjigu bez slika kao odrasli. Onda bih uzimala najobimniju knjigu sa police (neku Kardeljevu o samoupravljanju ) i bojila slovo o. Uskoro je mnogo knjiga bilo u kojima je o bilo obojeno. Počela sam ih zapitkivati koje je koje slovo, i oni su mi, na smenu poklanjali pažnju. Sestra je već išla u školu, i ja sam uporedo sa njom učila slovo po slovo, tako da sam sa pet godina naučila da čitam. Kako sam samo bila ponosna što sam najzad mogla i ja čitati sestrinu omiljenu knjigu "Hajdi".
U mom opismenjavanju učestvovala je cela moja porodica, i stvarno su te večeri bile nezaboravne i tople. I kasnije, kada sam već naučila čitati, mama i tata su imali običaj da me na taj način uspavljuju, zapravo sam uživala i u toj pažnji i nežnosti. Bila sam ljuta kada bih ujutro shvatila da sam zaspala na pola neke priče...
Sećam se kako sam se osećala važnom i korisnom što sam mojoj ujni, koja me je ubedila da slabo vidi , čitala "Politiku"...

Najviše sam naučila tako što sam pozorno pratila,slušala,kada je mama objašnjavala sestri (koja je starija 2,5 god od mene) ,pomagala joj u pripremama za školu... niko me nikada nije tjerao..već sa 3,4 godine sam znala skoro sva slova... a imala sam brdo slikovnica,jeste da sam ih prešarala sve,ali sam ih i pročitala...
hehe,mama kaže da sam prvo naučila sva slova kako se pišu naopako...jer sam sjedila prekoputa nje i sestre... :-D ali sam ubrzo naučila pravilno... već sa 5 godina sam znala i čitati i pisati... a Boga mi i računati (talenat za matematiku sam od tate naslijedila) ... kad sam krenula u pačiju školu meni je bilo dosadno... i u prvom razredu mi je bilo dosadno... i sva sreća pa smo sestra i ja išle u različite smjene...jer ja sam išla i na njene časove matematike,likovnog i tada S-H jezika... i dobijala veeeeelike petice od njenog učitelja Nikole... hvala Bogu pa su mi dopuštali da prisustvujem časovima...
A sjećam se i da je tada bio popularan onaj pregled programa, mislim da se VEN zvao...to sam redovno čitala...
Dakle,mama,sestra...moja upornost...su zaslužni za moje rano opismenjavanje...hehe

Ne znam kako sam naucila da citam,ali znam da je to bilo vrlo rano,u 4. godini.Sad je moja mama,njihova baka naucila moju decu da citaju,polako uz igru i salu,slovo po slovo.Slovo m je mama,t tata,b baba pa pocetna slova njihovih imena...to su znali sa 2,5 godine.I tako su i oni brzo znali slova.A citanje je posle zavisilo od inspiracije.Najstarija cerka je dugo znala sva slova,ali je pocela da cita tek kad niko vise nije hteo da joj cita titlove spanskih serija...

Naučio sam da čitam u petoj godini.Kada rasteš u prosvetarskoj kući, dobro nisam stigao ni Njutnove zakone da proučavam do desete.

Mene su stariji brat i sestra ucili citati, pisati, razlikovati boje...
Nije bilo tesko. Sa pet godina sam znala citati i pisati.
Sjecam se jednom kad me je brat pitao sta pise ovde, i pokazao listic na kome je pisalo:OTORINORALINGOLOGIJA. Ja sam se mucila i mucila, sve dok se on nije ismijao i poljubio me. Onda mi je bilo jasno da me on samo zeza!
Jer, koji pocetnik u citanju bi ovo znao procitati?!

:-P

Citat:
Slicnim lukavstvom su i mene navukli na citanje. Na danasnjoj deci to je malo teze primeniti, jer se "danas deca radaju sa fakultetom", a i puno knjiga je filmovano.
Deca imitiraju roditelje, pa ako tata na trosedu lezeci cita novine dok mama usisava, ne brinite i vas ce sin citati

Deda mi je kupovao "Politikin zabavnik" od najranijeg detinjstva pa smo ga čitali zajedno.Desilo se spontano i znam da sam znala da čitam kad sam krenula u školu ali ne znam u kojoj godini.Na žalost , moj dobri deda je umro ali bi sigurno sad mogao da mi to kaže.....Mojim roditeljima je to bila sekundarna stvar jer su puno radili a ja sam imala sreću da sam rasla uz bake i dede i naučila da budem samostalna od najranijih dana.Ne sećam se da su me roditelji ikada nešto i proveravali od onog što smo učili u školi.To je bila moja stvar i sama sam odradjivala sve bez problema!