Kako uskladiti sve obaveze

Uspevate li da se organizujete, da postignete sve sto bi trebalo: da spremite rucak, da brinete o deci ako ih imate, da idete na posao, i da mislite o svom izgledu?
Kako i na koji nacin, meni nikako ne uspeva

Poenta je u glavi razraditi raspored ili još bolje..baciti ga na papir...ali ako su u pitanju svakodnevne aktivnosti...onda to nekako ide mehanički... ja priznajem da sam freak kada je u pitanju organizovanje... imam uvijek razrađen plan unaprijed...moguće posljedice u slučaju njegovog izvršenja...i plan B :-D

Ja tako lakše funkcionišem...kada samoj sebi jasno odredim obaveze koje me čekaju...vrijeme potrebno za njihovo izvršenje...a preostalo da iskoristim za pretakanje iz šupljeg u prazno :-D

Problem nastupi samo onda kada svjesno odlučim da ne poštujem plan i program....:-D

Kuhati volim...fakultet ispoštujem :-D ... za sebe uvijek imam vremena... još samo da djecu nabavim ...ovaj rodim :-D

Oni sto tvrde da su mala djeca mala briga, imaju sasvim pravo. Dok su djeca mala vise spavaju i ne zahtjevaju toliko paznje kao kasnije. Vec majka priroda pobrinula je za to da su mame mlade i pune energije, zbog toga je i organizacija posla mnogo laksa, narocito ako partner pri tome pomaze. Dok se tata igra sa bebom ili odvede dijete u park, mama ce imati dovoljno vremena za sebe i kucne poslove ili obratno. Doduse i kucni poslovi ce pricekati ako svi zajedno otidjemo u setnju i uzivamo u svakom trenutku dana.

Vazno je da svakog jutra imas plan u glavi sta je to sto tog dana moras da uradis. Zatim sve ono sto nije tako vazno precrtas i krenes jedno po jedno i na vreme.
Ako ne osecas zadovoljstvo u radu-stani! Uvek se nadje alternativa ili ces to uraditi sutra! Ako si u frci-ne radi nista vazno, jer ces sigurno zeznuti celu stvar!
Za kucne poslove: vazno je sve ravnomerno i prema uzrastu podeliti poslove na ukucane pa se neces smoriti i biti nesrecna celog zivota!
Zadovoljstvo je raditi s partnerom a i deca, cim malo porastu treba da imaju svoje obaveze.
Kad dovoljno porastu i ako ih spremimo za zivot onako kako treba,draga Tara, velika deca su veliko uzivanje, sreca i najbolji drugovi svojim roditeljima!

Svako vece ja i suprug sednemo i napravimo plan za sutra,a imamo i nedeljni plan.Dobra organizacija je pola posla,ali mora postojati i podrska i u kuci od supruga i dece.

Trenutno nemam bas toliko obaveza, na bolovanju sam i brinem se samo o bebi. Opet, imam obaveza u kuci i uglavnom stizem da ih sve odradim, a naravno, kad je neka guzva ili kad se nagomila obaveza muz mi prisakce u pomoc, najvise oko bebe. Kao sto rece tini, bitna je podrska u kuci, narocito od muza, onda nista nije tesko.

Ko je zurio vrat je slomio,ko nije zurio nije ni stigao,a ja sam u svemu skromna volim zlatnu sredinu.Sve stalozeno,uz dogovor ipodrsku Podrzi ti njega pa ce i on tebe.

Upravo tako. Strasno me nervira pritisak i ne volim preterano fiksno odredjeno kad se sta radi u kuci. Kad stignem da ocistim - ocistim, nebitno je li u 8 ili 10, rucak je obicno izmedju 3 ili 4, kad stignem peglam i ostalo. Kada medjutim znam da ce biti nekih obaveza, unapred se pripremim tako da ne dodje do 'zagusenja' i to ispada nekako najbolje resenje.

Sve lagano i spontano.

Posto imam privatni biznis,uvek pocetkom nedelje napravim spisak poslova koje treba uraditi te nedelje.Startujemo vredno prvi radni dan tako da vec sredinom nedelje mozemo malo i da usporimo.Sto se tice kucnih obaveza zna se sta kada radim,ali nista i niko ne trpi zbog posla.ne volim kada sam vezana za vreme,jer onda nisam u stanju da posao uradim brzo i dobro.Mislim da je uvek vazno isplanirati unapred i po potrebi staviti na papir a vazna je i pomoc ukucana i uvek sam tog misljenja da i deci treba odrediti neke manje obaveze kao napr. hranjenje macke ili psa i nagraditi ih kada to rade kako treba da imaju motivaciju da i kasnije urade svoje obaveze.

Naravno da i deci treba nametnuti po neku obavezu.

ja mogu da se uskladim, prilicno mogu dobro da se organizujem, ali kad dodje vreme godisnjih odmora, onda iskljucim i mobilne telefone i nikoga, ali nikoga u vezi sa poslom tada necu ni da vidim, ni da cujem...racunam, valjda je dosta onaj veci deo godine kada bas ispunim skoro svaki dan raznoraznim aktivnostima....

imam dosta obaveza,ali uglavnom sve postizem...mada ima dana
kada je bas turbo,ali nadoknadim ja sebi sve to...
a obaveze ispunjavam redovno i nema problema....

Posto neradim,sve to mi polazi za rukom.Evo vam moj recept : sveko vece kada legnem u glavi smislim sta cu raditi sutra.Posto imam od skoro godinu dana morala sam napraviti prioritete.Ujutru uz napravim raspored poslova pa ono sto mi je teze uradim odmah nakon dorucka,a kada ode na spavanje sledi kuvanje rucka. Peglanje i sredjivanje moje malenkosti sledi uvece kada se svi uvuku u krevete pored tv-a uz neki dobar film...e onda nastupam ja .

i ja uvece kad legnem smisljam sta cu kuvati i raditi sutra,
kad decu odvedem u skolu obicno spremam po stanu i pravim rucak,posle ih pokupim,rucamo i spavaju,a ja uvek nesto nadjem sta cu da radim....a bude dana i kad mi se bas nista neda....

To jeste...Veruj mi da mi nije zao da takav jedan dan potrosim na igru sa klincima i na kuliranje...

Ima li neko savet za mene? Ukazala mi se prilika za posao gde big za 6 meseci mogla zaraditi veliki novac, koji inače nikada ne bih mogla da zaradim. Morala bih da ostavim dete na 6 meseci i posao je rizičan po zdravlje(radi se u tropskim uslovima...)
Očajna sam. Šta da radim

Ja licno uvek namravim spisak stvari koje treba da uradim i drzim se toga.Organizujem sebe na taj nacin.

ja sam totalni dibidus...