Kako ga "natjerati" da kaže DA

Mi smo na korak do toga.....ali on kao da se plasi...i hoce i nece..pricamo o tome...planiramo bebicu ali on je rekao da hoce prvo da se uzmemo jer je malo glupo prvo bebicu na sta sam se ja zacudila...
ali naravno to mi odgovara...
mislim da je glupo terati ga na bilo sta....kada on oseti da je spreman da me pita on ce to i uciniti...ja bi se jadno osecala i ne bi mi bio takav uzitak da on pod "pritiskom " udje u brak....
Sve u svoje vreme i korak po korak..

pa ako je rekao da hoce da se uzmete, ne vidim onda u cemu je problem.
jedino ako je rekao da ne zeli da to bude bas skoro ???

Da ali kod nas su problem finansije...nemamo ni za prsten...pa kad se malo sredimo
odmah cemo ozvaniciti... hoce skoro samo da malo stanemo na noge....ja sam rekla "kao da se plasi" to sam ja samo na trenutak osetila u njegovom glasu a ne da on nece to da uradi...a znam da hoce..
A i meni licno je bolje ziveti sa nekim i videti kakav je jer je drugacije zabavljati se sa nekim a drugacije ziveti sa nekim...

i kod mene su problem finansije.Slazem se sa Bojancicom sto se tice zivljenja i zabavljanja,totalno je drugacije...ali je lepse,zanimljivije....jedva cekam da danas stignem kuci i da ga zagrlim danas mi bas nedostaje,

Kod nas je sve to ispalo tako spontano,i mislim da je to prava stvar...jednostavno se nadjete nema tu neke velike nauke.

I ja živim sa momkom već godinu ipo dana,zabavljamo se 3 godine,on je stalno zaposlen,ima ekstra posao ,postao je direktor,ja imam stalan posao u dobroj firmi,nismo podstanari ,imamo svoj stan,ma super živimo u ovom ludom svetu.Ali.......kao i svaka zaljubljena žena čekam da me zaprosi,ali on nikako.Jednom smo već odložili svadbu,tj ja sam mu predložila da vidim da li će prihvatiti i prihvatio je.Mnogi će reći šta ima da te prosi kad živite zajedno.Ali ja to toliko želim,toliko želim da mi dođe sa prstenom i tad ću verovatno biti sigurna da želi da provede život samnom.Ne znam šta je,nešto ga koči ali ne znam šta.

Ne treba nikoga trjerati,sve ce doci u svoje vrijeme.
Svaki muskarac ima fobiju od braka i djece.

Mozda je odustao misleci da tebi treba jos vremena,jer si mu ti to predlozila.Pokusaj kroz razgovor da nevezano ubacis tu temu ponovo,pa popricajte.Nesto kao:``Mislim da bi trebalo sada da porazgovaramo o svadbi,imali smo dosta vremena da razmislimo``.

Pritisak ne treba vrsiti ali mozda bi pomoglo da se malo pocnete druziti sa nekim normalnim mladim bracnim parom pa da on vidi da to nije nista strasno

Ija sam za to da ne treba vrsiti pritisak,a tini ti je dala super ideju,mozda to uspe.

nemoj da vrsis pritisak,samo kroz pricu kazi da si spremna mozda on to ceka.

Zavisi na kakav se ``pritisak`` misli,zavisi i od tvoje tezine,

Nikada ne mozesh naterati nekoga na tako veliki korak...Moj dechko i ja smo zajedno 3 godine,zivimo zajedno vec godinu dana i nikako da to ozvanichimo...On je josh u pochetku hteo da se venchamo,ali ja sam odluchno rekla ne i da je potrebno vreme i da treba bolje da se upoznamo...Kao shto vidite,proshlo je dosta vremena,a njemu kao da je to postala tabu tema...Kad god ga neko pita,on pricha dogodine,pa tako onda i ja pricham drugima...Pre neki dan sam ga napala za to,i nije ispalo bash najbolje..Ja samatram da sam spremna za taj korak,a on misli da treba da se reshi dugova,da skupi vishe para,sredi stan i tako neke stvari..Mislim da je u pitanju neka vrsta straha sa njegove strane..Uverava me da me voli i da je sve u redu,da se ne tripujem bez razloga..Kaze da sve shto se vrshi veci pritisak na njega od strane mene i drugih ljudi,da ce on to odlagati,jer zeli da me iznenadi,a ovako to ne moze niti zeli...Tako da,mudro cutim i chekam...Ali ne kapiram kakve to pare treba skupiti da bi se makar verio? Ali dobro,mushki mozak totalno drugachije funkcionishe...

Citam sta se sve pisalo unazad u ovoj temi...hm... ...ja iz mog iskustva mogu da kazem sledece...bila sam sa deckom 10 godina u vezi,poznavala ga kao svoj dzep....nikada mu nije palo na pamet da me zaprosi.Imao je super posao,super platu,ja stalan posao,super platu,imali smo i gde da zivimo sami...jednostavno nikada to nije prevalio preko jezika.Pre par godina kada smo se vratili sa mora ja sam jednostavno rekla da bi bilo vreme da se pozabavimo svadbom i zajednickim zivotom,na sta je on pristao.Daklem verili smo se za moju slavu...sve je bilo bezveze(mislim veridba)...zato sto su to svi vec ocekivali.Otisli smo da zivimo sami,sve je bilo super,ali on jednostavno nikada nije spominjao da se vencamo.I tako 2 godine zajednickog zivota...da bi na kraju rekao da nije spreman da se zeni i ima decu i da ne zna sta mu je....i eto tako da ne duzim mi smo se raskantali...Mom sadasnjem muzu nikada nisam spomenula brak,sam je sve pokrenuo.Jednostavno je to zeleo samnom...niti smo ziveli pre braka zajedno,cak se nismo ni vidjali cesto...mislim da je sve stvar karaktera,a ne muskosti.Cinjenica je da muskarci malo imaju taj problem,ali mislim da je ipak karakter svakog muskarca i sredina u kojoj je odrastao presudna za takvu odluku! (ala sam se raspisalaaaaa)

Valjda ja necu biti te srece kao ti sa tim prvim verenikom
Ako je suditi po sredini,u nashoj su se svi vec poudavali,ozenili...Mozda je njega strah jer njegovi drugari vec kukaju....Mada,onda je on totalni idiot ako gleda druge!Pa svaki brak se razlikuje!