Prvi muskarac u zivotu svake zene

micana,pa jesi li trudna?

Ma svi su oni odprilike isti.....sad ti je pravo vreme da ga naucis na obaveze dok nemate dete jer posle ti bude jos teze ..."sve sto mozes uradi sam" to je moj moto....ali kad nestizem da uradim sve sama zaposlim ja njega pa i decu sve zavisi sta radim

Moj otac je umro pre skoro 16 godina. Pamtim ga kao svog idola, nekog ko me je obozavao i ispunjavao mi svaku zelju. Bio je nezan i pun humora. Sada verujem da je on moj Andjeo Cuvar (kao i majka) i njihove fotografije su najvrednije stvari koje imam.
Moj suprug pomalo podseca na moga oca (ne znam da li je to imalo neke veze pri izboru), ali bih najvise na svetu volela da jednoga dana i on bude isti takav otac nasoj deci.

prvi muskarac u mom zivotu je bio moj deda. toliko je bio dobar prema meni(ja sam bila prvo unuce, ),sve mi je dozvoljavao i druzio se sa mnom beskrajno..davao mi kljuceve od camca i pecaljke, pokazao mi kako se peca, vodao me na izlete(bio je sumar), davao mi veliki muski bicikl sa stanglom da teram, pustao me na tavan i napravio mi kutak na tavanu za mene, pravio mi frulice i svasta nesto od drveta i trske, davao mi pare da kupim sve stripove na kiosku i sladoleda koliko zelim,..uh, najlepse uspomene me vezuju za njega.moj otac je bio malo ustogljen , po meni, stalno smo se nesto prepirali, a ja se inatila, a sad kad ga vise nema i kad god se setim zajednicki provedenih dana, shvatam da je i mene i brata jako voleo i zbog toga sam isto

Ja sam imala srecu da rastem uz pet muskaraca.Prvi je bio moj otac a zatim moja cetiri brata.Ja sam rodjena kao peto dete,jedina devojcica.Znam da sam mnogo naucila i od svog oca i od svakog brata ponesto,ali najvise sam bila vezana za mog najmladjeg brata.On je bio moj savetnik,moj ucitelj,moj kriticar,zastitnik,a ponekad sam od njega dobila i malo batina ili me znao samo povuci za kosu.Iako on zivi u Australiji,ostali smo i dalje vrlo bliski.Saljemo e-mail jedno drugome bar tri puta nedeljno,i uvek znamo sta se kod koga desava.A najvise se radujem kada dodje a to je svake druge godine.Tada dugo pricamo i secamo se svih davnih dogadjaja pa me i onda ponekad povuce za kosu i kaze,eto to je toliko da me ne zaboravis.

Moja drugarica je izgubila oca kad je imala 1 godina,medjutim pre 2 godine je nasla starijeg od sebe 15 godina i on joj je podrska.Meni je priznala da ga je zavolela i da joj daje osecaj sigurnosti..Mislim da devojke koje su rasle bez oca uvek nadju starijeg od sebe da bi to nadoknadile..

Meni je moj otac jako vazan u mom zivotu,dok sam bila mala bio je preterano strog,nije bas puno pokazivao ljubav,često me je grdio,pa čak i bez razloga.,međutim posle dva zivotna brodoloma koje sam dozivela uvek je bio moja podrska i uvek me je stitio,to je covek koji mi je najvise pomogao u zivotu i zbog toga ću mu biti zahvalna do kraja zivota...