Lektira

Da li ste voleli lektire?
Sta mislite, da neke knige nisu bile obavezne za citanje kao lektira, da li bi vecina nas ikada procitala te knjige?
Da li su lektire potrebne?

Lektire sam mrzeo vise od svega, bas zato sto su bile obavezne, i sto sam morao da citam preko raspusta, eeeej.... Moje misljenje je da su mnoge dobre knjige ostale neprocitane, kod vecine, bas zato sto su bile obavezna lektira.....

Zamisli 17 godisnjaka da cita Tihi Don, Ana Karenjina, Rat i MIr.....ili mozda Jesenjina. Hemingvej bi se mozda i provukao.
Da im danas nisu te lektire, osta li bi i nepismeni. A tako je bilo i u moje vreme.

Ja sam bila prepisivacica lektira. Te knjige su mi isle na zivce zato jer su bile obavezne, a osim toga sasvim nezanimljive za nas uzrast. Tek mnogo kasnije procitala sam Zlocin i kaznu, Bracu Karamazove i otkrila njihovu velicinu.

Secam se da smo u srednjoj za lektiru imali roman "Zlocin i kazna", procitao sam trecinu, na silu, i to sto sam procitao, priznajem nista nisam razumeo, sto se poente tice, naravno.... kasnije na studijama, slucajno sam naleteo na taj roman i procitao ga u jednom dahu...

Uuuu par puta sam se fino izvukao...
Kazem "upravo citam to i to"... - "Pa dobro, onda moras jos to i to," pa je navela istog autora... A pri tome sam cesto ono drugo vec procitao prije.
U srednjoj skoli je bilo drugacije, mada sam se znao izvuci isto kao ti, Tara. Mrzim diktat. Lektira nam je bila ista, vidim

Ja sam bila štreber sve sam ih pročitala,progutala...književnost mi je išla...sa gramatikom sam štekala...

Nisam samo voljela period kada su došle na red "U registraturi"...i slične njoj...ne znam više za koji period se vežu...ali "baraka 5 b " mi je dušu izvadila,iako je samo dio knjige...

Zato sam uživala u "Madam Bovari", "Zločin i kazna" "Crveno i crno"... "Čiča Gorio"(ovo sam još kući pročitala...mama se furala na Balzaka..hehe

Ana Karenjina me se nikada nije nešto dojmila... "Don Kihot","Žerminal","Proces" i "Stranac" jesu...

ne žalim niti jedan minut koji sam provela čitajući lektire...samo sam dobro izvukla iz toga...
;-)

Zavisi sta je bilo u pitanju. Volela sam sve lektire sem ruskih klasika! E to sto mi nije islo, pa strasno... "Tihi Don", "Rat i mir", uzasno mi je bilo dosadno.
Ali sam zato Selimovica i Andrica gutala! Svidela mi se knjiga "Proljeca Ivana galeba", iako je vise od pola razreda nije procitalo

Da nisu bile obavezne sigurna sam da vecinu tih knjiga ne bi niko procitao. Ne zato sto nisu dobre nego ljude generalno mrzi da citaju.

Mene rodila prosvetni radnik.Ču da li sam čitao lektiru!

Bez obzira sto je lektira obavezno stivo i kao takva moze da odbije, citala sam uglavnom sve knjige predvidjene za lektiru, cast izuzecima, ne zato sto sam bila poslusna-, vec zato sto me je svet pisane reci uvek zanimao. Ne kaze jedna ruska poslovica uzalud da knjiga prodre gde voda ne moze. Kasnije sam se vracala knjigama koje u to vreme nisu bas najbolje dopirale do mene. Ne mislim da ima ljudi koje mrzi da citaju, vec samo ljudi koji ne vole svet knjiga...

Meni je starija sestra bila motiv. Uvek sam htela da radim što i ona, naročito zato što su me ubeđivali da je sve to za mene još rano. Ok, ona je uvek bila velika, a ja mala, pa sam se trpala svuda, čak i u njenu lektiru. Joj, kako sam samo bila uporna, kada sam četiri godine ranije čitala sve te knjige... Ostajali bi mi ipak nekakvi efekti tog čitanja, pa kada su me u školi dočekivale, znala sam već o čemu se radi, čitala ih ponovo i tako bi mi utisci bivali i jasniji i bolji.
He, zanimljivo je da dok je čitala "Lelejsku goru" Mihajla Lalića, moja sestra imala napad slepog creva. Odvezli su je hitno u bolnicu, a meni je ta ostavljena otvorena knjiga delovala kao strašan prizor. Nikad nisam uspela da je pročitam do kraja...

Dok sam išla u školu čitala sam lektire, ali uglavnom zbog toga što sam bila odličan učenik pa se to podrazumjevalo.
Danas moja djeca rijetko čitaju, čak većina današnjih školaraca rijetko čita. Uglavnom pogledaju na internet i prepišu ono što ih interesuje. Ok možda bi i mi to radili da je u naše vrijeme postojao internet.
Mada u principu mislim da su današnje generacije uslovno rečeno mnogo manje načitane nego neke ranije generacije.

Slazem se sa tobom,danas se mnogo manje cita !

Primedila sam kod dosta dece da uopste ne citaju lektire. Samo sednu za kom, na google-u otkucaju sta ima treba, i uglavnom nadju fabulu trazene knjige. Uzas!!!
Isto tako kad sam bila na praksi, nastavnici to primaju tek onako, normalno...Cak je jedna rekla u smislu, nikakve koristi od citanja knjiga nije videla.
Ja se rado secam Hajduka, Orlovi rano lete, Decaci pavlove ulice,... a i onih iz kasnijeg perioda:
Crveno i crno, Zlocin i kazna, Dervis i smrt, Prokleta avlija...

Uvek rado i opet,opet,opet ih citam..

i ja sam obozavala lektire,bas sam uzivala u citanju i spremanju
lektira a danasnje generacije haos..pola nisu citali sto smo mi citali
u skoli...steta...sto kaze holadjanka rado i sad procitam neku knjigu iz
skole...

Lektire su nesto sto ti se duboko ureze u pamcenje i dusu

Zavisi šta smo dobijali za čitanje.U suštini volim da čitam i uvek sam volela,ali lektire baš nisam,jer uvek sam volela da odem u biblioteku i da uzmem nešto što ja želim a ne da mi neko nameće tj nastavnik.On sad smatra da to treba da se pročita.Ma važi.Al ajd.

Misljenja su razlicita, naravno, svako ima pravo na svoje misljenje.
Dok sam bila djak smatrala sam velikom gluposcu da citam Antigonu, Ilijadu, odiseju..milion bogova i mitova...
Ali, zaista, to nije bilo gubljenje vremena, jer su to dela od izuzetne vaznosti. Zavrsiti srednju skolu a praviti grimase "zbunjen" kad se prica o antigoni, zaista je blam.

Mada, ne smatram ni gubljenjem vremena ni "bestselere" druge strane...

E da, zaboravih da dodam. Veliikuuuuuu ulogu u dozivljavanju lektire, i uopste u razvoju ljubavi prema knjizi ima nastavnik. Ako on lektiru predstavi na dosadan nacin, onda je ta lektira stvarno dosadna, a ako na pravi nacin zainteresuje djake, onda i "Cekajuci Godoa" ima draz.

Nikada nesto nisam obozavala "Cekajuci Godoa"