Datum unosa: Nedelja 23.09.2007, 20:02, Naslov:
Citat:
Majka je bila kaznjena jer nije dovoljno pazila na narastaj. Kao sto sam rekao, u zivotinjskom carstvu greske se ne prastaju.
Citat:
Sad mene zanima da li pravilno razumem Andrića? Obicno podrazumevamo pod mladost zdravlje, a pod starost bolest. Nije uvek tako.
Po mom misljenju Andrić misli da produzavanjem mladosti nismo stari sve dok idemo u korak sa razvojem, narocito duhovno. A kad to vise nismo u stanju pratiti onda je sva priroda protiv nas i starimo. Godinama postajemo sve vise principijelni i sve vise ostajemo u nekom kalupu licnih vrednosti iz kojeg vise ne znamo i zelimo izaci. Umesto da bi produzavali i podupirali mladost, produzavamo neke vrste status quo u kome starimo, a nase misli i ideje su sve vise toge i prezivele, a s vremenom postanu i bolesne, nerazumljive.
Zasto, recimo, ponekad dete uspesno i odmah resi enigmu za koju su nama bili potrebni sati i sati vremena? Zato jer dete nije u misaonom ramu, dozvoljava si izaci iz kalupa... I to je mladost. Ona ne dozvoljava nikakve spone i ne prihvaca misaone okvire, ramove.
Darstellerina: Maculi, ne razumem se baš u ptičju filozofiju, ali trebalo je možda i nju da spariš sa nekim. Možda je usamljenost pokrenula tu agresiju...
Majka je bila kaznjena jer nije dovoljno pazila na narastaj. Kao sto sam rekao, u zivotinjskom carstvu greske se ne prastaju.
Citat:
baladi: Ivo Andric ima jednu zanimljivu misao: "Treba produzavati mladost, a ne starost, zdravlje a ne bolest..."
Sad mene zanima da li pravilno razumem Andrića? Obicno podrazumevamo pod mladost zdravlje, a pod starost bolest. Nije uvek tako.
Po mom misljenju Andrić misli da produzavanjem mladosti nismo stari sve dok idemo u korak sa razvojem, narocito duhovno. A kad to vise nismo u stanju pratiti onda je sva priroda protiv nas i starimo. Godinama postajemo sve vise principijelni i sve vise ostajemo u nekom kalupu licnih vrednosti iz kojeg vise ne znamo i zelimo izaci. Umesto da bi produzavali i podupirali mladost, produzavamo neke vrste status quo u kome starimo, a nase misli i ideje su sve vise toge i prezivele, a s vremenom postanu i bolesne, nerazumljive.
Zasto, recimo, ponekad dete uspesno i odmah resi enigmu za koju su nama bili potrebni sati i sati vremena? Zato jer dete nije u misaonom ramu, dozvoljava si izaci iz kalupa... I to je mladost. Ona ne dozvoljava nikakve spone i ne prihvaca misaone okvire, ramove.
____________________
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...
O Ana, o Ana, tugo mojih dana...