Datum unosa: Petak 23.07.2010, 11:51, Naslov:
Eh sad Jekalina, potrebu si imala, da li se je iskoristila necu da komentarisem.
Ja jako retko psujem, jednostavno moji roditelji su me tako vaspitali, tj iako znam da oni psuju ispred mene nikada nisu...bar dok nisam napunila odredjeni br godina, a i tada im se desilo da im "omakne". Kada sam bila mala vazilo je ako izustim neku psovku ispred tate, njegova ruka ce to uraditi isto ali preko mojih usta. Ali to je bila pretnja koja se nikada nije dogodila. Ne znam koliko je praviljna za vaspitavanje dece, ali kod mene je delovala.
Sada psujem i to onako samo krenem, npr kada radim nesto pa mi ne ide, sama za sebe opsujem, kada mi se pokvari kompjuter
...
Cak me kod decka nerviralo kada opsuje nesto ispred mene, da li je u pitanju utakmica ili sl, ne daj Boze da mu izmakne kada se svadjamo. On nije mogao da veruje u pocetku da je to mene izludjivalo, ali polako se navikao i on smanjio psovke.
Psovke su nekako postale sastavni deo svakodnevnog govora. Cujemo na ulici, televiziji, cak su nam neke simpaticne pa im se smejemo, a onda deca od nas vide pa i ona pomisle kako su ruzne reci u stvari smesne i bezazlene. Nista mi se to ne svidja ali protiv toga ne mogu. Jedino mogu ja sama da kontrolisem svoje psovke i svoju decu jednog dana da vaspitam da ne psuju.