Detinjstvo moje...

Citat:
Isti slucaj Andemona.I stalno sam se ljutila na njega sto nas stalno ucutkuje!!!
Detinjstvo cu pamtiti po najlepsim raspustima koje sam provodila sa bracom od tetke u selu.Svakog leta smo provodili zajedno dva meseca u selu,mesec dana zimi...i naravno nije moglo proci bez nestasluka,posle kojih je baka htela da nas prebije.Naravno nikada nismo dobili batine od nje... ...igranje rata dok smo cuvali krave...kao krave su nasi neprijatelji,sakrijemo se u kukuruze pa bacamo "bombe"(busene zemlje) na njih...naravno one se istraumiraju pa ih ne mozes posle savatati...pesacenje 7,5 km po najvecoj vrucini da bi proveli sat-dva na bazenu... ...klizanje na zaledjenom potoku u koji smo redovno propadali jer nismo shvatali da to nije led za klizanje,pa smo ulazili kroz prozor da bi se presvukli da nas ne bi baba i deda prebili sto smo mokri....jao sto me uhvatila neka nostalgija sad!!!!!!!!!!Aaaaaaaaaaaaaaaa......... ........sto bi se vratila u to vreme samo na par sati!!!!!!!!!

...Ah,Sanjakis,dok sam citala...samo bih sada da se vratim u to vreme...

...u vreme...prvi polazak u skolu,prvi dan-prvi neopravdani...gospodjica Tini.ti svratila u prodavnicu pa zakasnila na prvi cas citavih pola sata...
...drugi dan skole,umesto 5 ocena manje ,gospodjica Tini.ti doruckovala na domacem zadatku

Kad se samo setim...imala bih da pisem danima...plakala bih i smejala bih se sada nad ovom tastaturom...

Detinjstvo mi je bilo,i pored teskog tate,prelepo!
U selu,u razredu,bilo nas je samo petoro...cuvali smo svi od drugarice Marine ovce,jelte ona nije mogla sama,i te dane kraj reke zauvek cu da pamtim...pusili smo listove oraha,pravili torte od (sad ne znam cija su jaja bila) jaja i zemlje,krali od jednog starog dede visibabe...bilo nas je samo 4 devojcice i jedan Braca,i Braca ukrade ocu 5 cigare,joj neka uzasna Formula,pa smo pusili ko Indijanci,pa batine posle necu nikada da ih zaboravim! Upadanje u govanca,pa opet batine ,pa brijanje obrva da budu ko onoj pevacici-tanke -pa opet batine

Ahhh...toliko toga ima,toliko prelepih secanja,uspomena...kao da je to bio neki drugi zivot...gde je sve nestalo? Zasto je moralo sve da prodje,da se ona prelepa livada zameni ovim sivim asfaltom?!?!?!

Odrasla sam sa bakom i dedom jer me je majka ostavila kao malu bebu i otisla u svet a otac se ozenio tako da ceo moj svet je bila baka koja mi je zaista pruzila mnogo ljubavi i naucila mnogim vrednostima u zivotu.....jako sam joj zahvalna iako je vise nema.....uvek imam lepa secanja na moju baku,njena divna jela i divne price

Ja sam odrasla u Mirijevu,sa roditeljima koji su ziveli kao podstanari..Kazu da im je bilo jako teshko,bilo je budji,miseva,bubashvaba,grejanje na ugalj... Meni je detinjstvo bio lep period zivota,roditelji su mi ga uchinili lepim,uprkos njihovoj muci..
Ishla sam u vrtic,ispred te stare kuce je bilo dvorishte gde sam se uvek igrala sa drugom decom..Ne mogu da kazem da sam u bilo chemu oskudevala jer sam imala puno ljubavi i paznje.Imala sam igrachke,a bilo je i puno komshijskih domacih zivotinja,pa s'obzirom da sam sa njima odrasla,odatle vrovatno i velika ljubav prema njima.. Kasnije smo dobili stan od mamine banke na Bezanijskoj kosi,koji su roditelji otkupili vremenom,ali nigde mi nije bilo lepo kao u Mirijevu i dok su se oni voleli..
Kasnije su krenule svadje,brat se odselio i ozenio,mama je dobila rak i umrla,a ja ostala sa tatom... Sinoc sam bash razmishljala o detinjstvu i plakala,nikome nisam rekla koliko mi nedostaje ta bezbriznost i mama.. Jako je teshko kada sve morash sam,kada sam zaradjujesh i uchish od zivota kakav treba da budesh..Teshko je kada nemash nekog da te pomazi kao dok si mali,kada nemash kome da kazesh za prvu ljubav i prvu patnju... Sada imam dobrog dechka i palniramo buducnost,ali jako mi je teshko shto mama nece biti tu da zajedno biramo venchanicu i stavri za bebu .. Izvinjavam se,malo sam odlutala od teme...

Nisi odlutala moja Jekalina. Mozes slobodno da napises sve sto ti je na srcu.
Zao mi je. Sve ovo je vrlo tesko, zapravo, oni koji nisu prosli kroz to mogu da saosecaju sa tobom, ali ne i da potpuno razumeju.
Veoma mi je drago da imas pored sebe nekoga ko te voli i ko je dobar prema tebi. Sasvim sam sigurna da si zasluzila.
Reci utehe ne postoje. Proslost se ne moze promeniti.
Postoje samo oni koji ce ti pokloniti svoju ljubav i paznju i potruditi se da buducnost bude bolja. Evo, bicu jedna od njih.
I pored svega drago mi je da si pozitivna, nasmejana devojka. Tako i treba. Osmeh i pozitivan stav su najjace oruzje kroz zivot.

Marijana,hvala ti na ovim divnim rechima...Iako te ne poznajem lichno,stvarno mi mnogo znache....Hvala ti puno,rasplakala si me...

nemoj plakati jeko
"oni kojih nema zive sve dok u nama zivi ljubav i secanje na njih"

tako je.... nema shanse da je ikada zaboravim,ni lik,ni glas,ni rechi ni detinjstvo koje mi je uchinila lepim...

Jekalina draga moja ne moze ti niko zameniti mamu,ali znaj da ovde ima nas koji te volimo i pruzamo podrsku.........evo ja cu ici da gledam sa tobom vencanicu i dacu ti neke moje stvari za bebu!Sad sam se i ja rasplakala.......

ja vas dve...

A mishuuuuuuuuuuuuuuuuu!!! Nemoj sad i ti
Joj,hvala ti!!!!! Volim te puno,stvarno!!!


Stvarno ste divne,ne znam shta bih vam rekla!!! Nadam se da cemo se skupiti jedan da pa de se isprichamo!!!

Ej mishu,sad sam chitala Ziletu za tvoje skrivanje u kukuruze i gadjanje krava "bombama" i crkosmo od smeha

...e to su bili dani!!!!Mnogo sam bila hiperaktivno dete....i malo caknuto!!....jednom nas je baka cuvala u Beogradu(mene i brata od tetke,posto zivimo svi u istoj kuci,a on je mladji samo godinu dana)....i mi smo se igrali kod mene(na spratu),a baba je sisla da promesa rucak kod tetke u prizemlje....i nas dvoje lepo stavimo stolicu do prozora,popnemo se ko pravi i sednemo na prozor ali tako da nam noge budu napolju....i prepiremo se ko ce prvi da skoci........skupili se prolaznici i komentarisu a moja jadna baka nije skapirala o cemu se radi pa kad je videla sta se u stvari desava...sva se izlomila da nas skine s prozora....ja sam tada imala 4,a moj brat 3 godine....trebala je dobro da nas !!!!Ali nije...

.....e a jednom sam bila u selu i podje moj deda ujutru rano na pijac da proda neku krmacu....imala ja nedelju dana vise raspusta nego jedna moja sestra(koju obozavam) i resim ja da je iznenadim i banem joj u skolu na veliki odmor....i tako ustanem ja regularno kao prava u 4 ujutru da bi se spremila,namunjila(riba iz Beograda...)...i da krenem sa dedom i traktorom u varosicu...posla sa nama i jedna komsinica i zauzela mi mesto na traktoru de sam uvek sedela pored dede,tako da sam ja morala...nigde drugde neko u kavez sa krmacom......ja namunjena,nike dvojka,full riba vozim se sa dragom krmacicom...i jos ko za baksuz moj dobri deka,da ne bi pesacila,istovari me tacno ispred skole...a tamo moooore ljudi!!!

Deda je pravi!!!! Bash ti je uchinio uslugu
E stvarno umesh da me nasmejesh..