Da li znate kakvo meso jedete?
Da li znate šta se stavlja u prerađevine od mesa?
Da potrošači znaju šta se sve nalazi u onom što se kod nas naziva mesnim prerađevinama, čak i da su napravljene po propisu, verovatno bismo postali vegetarijanska nacija.
Citat:"Ni psi se više ne raduju klanicama i ne možete da ih nađete tamo jer im ništa ne ostaje. Sve ono što je nekad bacano, loj, žile, kosti... sada se stavlja u prerađevine. Čak i meso koje se ne proda, umesto da pošalju u kafilerije, klaničari melju i prave prerađevine", kaže za "Alo" Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije - NOPS.
On kaže da meso kojem je prošao rok trajanja završi uglavnom u ćevapima, pljeskavicama, roštiljskim kobasicama, jeftinim salamama... Posebna priča su viršle i paštete, koje, sve i da su napravljene po propisu, imaju sve manje mesa, a sve više masti, soje, emulgatora i drugih aditiva. Zato Papović savetuje kupovinu samo svežeg mesa u komadu.
U salamama, barenim kobasicama, paštetama i drugim prerađevinama završava većina životinje. Na primer, kada na salami piše da je od svinjskog mesa, ne misli se samo na meso, već i na masno i vezivno tkivo, krvne i limfne sudove, limfne čvorove, živce i pljuvačne žlezde.
Od unutrašnjih organa u prerađevinama jedemo i jezik, jednjak, pluća, mozak, kičmenu moždinu, pubertetnu žlezdu mladih goveda, slezinu, bubrege, testise, svinjske želuce, preželuce preživara. U konzerve se stavlja meso slabije kategorije - meso sa glava sa masnim i vezivnim tkivom i meso sa mesta razdvajanja glave i vrata. Dozvoljeno je stavljati i krv, krvnu plazmu i krvni serum.
U proizvodnji dimljenih i suhomesnatih proizvoda od svinjskog i živinskog mesa, pod mesom se podrazumevaju i kosti sa hrskavicama, kao i koža sa potkožnim masnim tkivom. Uz to, redovni sastojci su soja i bar pet aditiva (E120, E250, E300, E407, E450...), kao i začini, ekstrakti začina, so, zamena za so...
Papović tvrdi da veterinarski inspektori ne rade svoj posao kako treba jer ne kontrolišu da li mesari staro meso šalju u kafileriju i da li ono zaista tamo biva uništeno ili završi u ćevapima.
"Mi smo javno pitali gde završava životinjski škart i šta mi to jedemo. U Srbiji ima oko hiljadu klanica, a svega nekoliko zadovoljava evropske standarde", kaže Papović.
U mesnim industrijama ne žele da govore o sastavu mesnih proizvoda jer recepturu smatraju poslovnom tajnom, ali tvrde da se pridržavaju propisa.
Podaci Veterinarske inspekcije delimično potvrđuju sumnje NOPS-a. Veterinarski inspektor Jovan Ćirković kaže da je inspekcija podnela veliki broj prijava protiv mesnica i klanica za privredni prestup. Među njima ima i mesara koji su u salame stavljali mlevene kosti, žile, staro meso i zadržavale sveže meso u prodaji duže nego što je dozvoljeno.
"Za svaku vrstu mesa postoji tačno određen rok trajanja i posle toga obavezno mora da se šalje u kafileriju. Za piletinu to je tri dana, za svinjetinu do sedam, juneće meso može da stoji u prodaji do 14 dana, a mleveno dva, pod uslovom da se čuva kako treba", kaže Ćirković.
Predsednik Udruženja klaničara Momir Jovanović kaže da ne zna ni za jedan slučaj prerade kvarnog mesa, ali da je to teorijski moguće.
Znam da se meso posle dva-tri dana, ako se ne proda, prerađuje. Ako neko i koristi staro sumnjivo meso, onda on to radi pre svega na svoju štetu", kaže Jovanović.
U klanici "Nedeljković“ tvrde da je u mesarskom poslu običaj da se, ako se ne proda, meso preradi već posle dva dana i da je mala verovatnoća da će mesar sedam dana držati svinjsko meso u vitrini. U mesnoj industriji "Agrimes“ kažu da je sveže meso posle isteka navedenih rokova uglavnom pokvareno i da nije za dalju upotrebu. Takvo meso oni, kako kažu, šalju u kafileriju.
Izvor: mtsMONDO