Datum unosa: Nedelja 19.08.2007, 06:03, Naslov:
Kvasac je namirnica koju najčešće koristimo kao dodatak različitim vrstama hleba, peciva i kolača.
Međutim svež pekarski kvasac ima i lekovito dejstvo, tako da ga može koristiti i samog u prehrani. Njegova lekovita svojstva deluju na više načina zbog toga što obiluje mnogim zaštitinim i lekovitim elementima, naročito vitaminima B grupe (B1, B2, B5, B6, B12 i dr.), zatim esencijalnim aminokiselinama, gvožđem, selenom, cinkom, magnezijumom, kalcijumom...
Delujući blago alkalno, kvasac neutrališe kiseline u krvi i tkivima, kao što čine voće i povrće, a za razliku od mesa, jaja, sireva, i druge hrane od žitarice, ribe, kikirikija, koji stvaraju kiselost u krvi i tkivima.
Doze i način uzimanja: pekarski kvasac se uzima na prazan želudac ili između dva obroka rastopljen u malo vode ili mleka, ili rastopljen u ustima, 1-3 puta u toku dana, po 1-2 kašičice svežeg kvasca. Ne sme se uzimati zajedno sa voćnim sokovima ili sokovima od povrća (došlo bi do fermentacije u želucu i crevima, uz stvaranje alkohola). U slučaju čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu uzima se 5-6 puta na dan.
Mleko je prirodna i idealno komponovana hrana, u kojem su svi sastojci sa najboljim osobinama za varenje i iskorišćavanje.
Pocetkom XX veka nobelovac I.I. Mecikov,objavio je da je pronasao nacin za produzenje ljudskog veka pomocu kiselomlecnih proizvoda. Iako se njegova teorija nije potvrdila, veliki broj mlecnih proizvoda se upotrebljava siroko i u dijetologiji i u medicini i u kozmetologiji.
Istorija lecenja mlekom pocinje jos u vreme Hipokrata, ali naucnu potvrdu dobili smo tek sa radom cuvenog ruskog fiziologa I.P. Pavlova, koji je mleko nazvao “ idealnom hranom, stvorenom od same prirode”. Prema savremenim podacima u mleku se nalazi vise od 200 komponenti: 20 izbalansiranih aminokiselina, mlecni secer – laktoza, vise od 40 masnih kiselina, mineralne materije, vitamini, pigmenti, sterini, hormoni i drugi sastojci.
U mlecnoj zlezdi se iz hemijskih sastojaka dobijenih iz krvi stvaraju jedinstveni proizvodi koje ne nalazimo nigde drugde osim u mleku. Poredjenje hemijskog sastava krvne plazme i mleka, pokazalo je razlike i po kolicinskom i kvalitativnom sastavu skoro svih komponenti. Na pr.u plazmi krvi nalazi se prosti secer – glukoza, a u mleku slozeni secer – disaharid laktoza. Sadrzaj ovog ugljovodonika u mleku je 90 puta veci. Osnovni proteini u krvi su albumin i globulin, a u mleku – kazein. U mleku je dva puta manje proteina i devet puta vise masti nego u plazmi. Kolicina mineralnih materija u plazmi i mleku je takodje razlicita. Mleko sadrzi sedam puta manje natrijuma, i pet puta vise kalijuma, trinaest puta vise kalcijuma, i deset puta vise fosfora nego krv. Mineralne materije prelaze iz krvi u mleko kroz celijske zidove, ali njihov prelaz je strogo selektivan i odredjen prema potrebama organizma u razvoju i rastu. Zato se elementi koji su najvazniji za obrazovanje kostanog tkiva ( kalcijum i fosfor) tako mnogo zastupljeni u mleku.
U prirodi nema proteina slicnih proteinima mleka. Pri tome se razlikuju dve grupe mlecnih proteina : kazein i nekazeinski proteini ( surutka) Prema savremenim istrazivanjima zna se da je kazein kravljeg mleka – raznorodna grupa fosfopeptida. Njega organizam usvaja teze nego proteine surutke. U procesu varenja iz kazeina se obrazuju fizioloski aktivni peptidi od kojih jedan ( kazeinski glikomakropeptid) smanjuje sekreciju zlezda i aktivnost zeludca. Prilikom varenja kravljeg mleka mogu se osloboditi i peptidi sa narkotickom funkcijom – betakazomorfini, koji smanjuju stres i poboljsavaju krvotok mozga.
Odnos masti i proteina u mleku je blizu optimalnog i iznosi 1:1. masti mleka se bolje usvajaju u poredjenju sa drugim mastima, i njihovo varenje pocinje jos u zeludcu pod dejstvom zeludcane lipaze. Masti mleka sadrze relativno malo esencijalnih poli- nezasicenih masnih kiselina, a prisustvo fosfolipida i vitamina A i D povecava njegovu biolosku vrednost. Masti usporavaju prolazak hrane kroz zeludac i izazivaju osecaj sitosti, i imaju odredjena lekovita svojstva kod bolesti zeludca i dvanaestopalacnog creva.
Ugljovodonici u mleku su predstavljeni laktozom koje ima 4,5 – 5%. Ona je slabo rastvorljiva u vodi, sporo se usvaja u crevu i stimulise razvoj mlecnokiselinskih bakterija u njemu a one obrazuju mlecnu kiselinu odgovornu za razvoj odredjene mikroflore i za bolje usvajanje kalcijuma i fosfora. Laktoza je 5-6 puta manje slatka od saharoze, i zato mleko nije preslatko. U mleku jos ima i slobodnih monosaharida i azotnih ugljovodonika.
Pod dejstvom enzima laktaze, laktoza se razlaze na glikozu i galaktozu, koja se usvajaju u krv i predstavljaju izvor energije. Kod nekih ljudi ne postoji enzim laktaza i to dovodi do odredjenih problema. Laktoza i produkti njenog razlaganja igraju osnovnu ulogu u formiranju i razvoju mozga i nervnog tkiva. Pri izrazenom deficitu laktaze, galaktoza se u organizmu ne transformise, vec se skuplja u krvi. Deca rodjena sa ovim nedostatkom, vec prvih dana po rodjenju imaju ozbiljne poremecaje sistema za varenje pa se primenjuje dijeta bez mleka i drugih izvora galaktoze.
Drugi problem je kada organizam stvara previse laktaze i tada mlecni secer se ne razlaze u tankom crevu, vec prelazi u debelo crevo i podleze dejstvu anaerobnih bakterija, i stetni produkti tog razlaganja dospevaju u krv. Istovremeno mlecni secer vezuje vodu u tankom crevu i sve to dovodi do dijareje. Ovo je ozbiljana bolest koja osim tegoba u sistemu za varenje dovodi i do raznih smetnji na nivou organizma i mora se pazljivo leciti.
Mleko i mlecni proizvodi su izvor prakticno svih vitamina, narocito su bogati retkim B2-riboflavinom, vitaminima A i D, visi sadrzaj mineralnih elemenata kalcijuma i fosfora. U mleku ima i mnogo hormona, pre svega tu je prolaktin, zatim somatotropin, tierotropin. Takodje u mleku se nalazi bebmezin – peptid koji se nalazi u mozgu, sluzokozi zeludca i dvanaestopalacnog creva i vazan je za obrazovanje gastrina i holicistokinina. U mleku se nalazi i insulin, tireoidni hormoni, kortikosteroidi i prostaglandini.
Mleka razlicitih zivotinja razlikuju se po hemijskom sastavu, samim tim i po svojim svojstvima. Sva mleka sadrze proteine, masti ugljene hidrate, vitamine i minerale i druge komponente, ali sastav tih jedinjenja i njihov odnos je razlicit.
Mleko kao hranljiv proizvod ocenjuje se pre svega po sadrzaju suve mase i sa tog aspekta na prvom mestu je ovcije mleko sa 21,3 %, zatim bivolje 17,5% a najmanje suve mase ima u kobiljem mleku 9,4%. U kravljem mleku ima ga 12,7 %.
Kod nas je u upotrebi najvise kravlje mleko, ali u mnogim regijama konzumiraju se i druge vrste mleka.
Kozje mleko- po hemijskom sastavu je blisko kravljem mleku, ali ga daleko prevazilazi po bioloskim svojstvima, lako je svarljivo, koristi se u dijetskoj ishrani bolesnika, onih koji pate od viska zeludcane kiseline. Ljudi koji su alergicni na kravlje mleko mogu upotrebljavati kozije bez straha. Za dojencad, kozije mleko moze biti zamena za majcino.
Ovcije mleko – je hranljivi koncentrat proteina i masti, uglavnom sluzi za pravljenje sira, kao i kod kozjeg ima mnogo vitamina a, pa su oba mleka kao i njihovi proizvodi izrazito bele boje.
Kobilje mleko - ima malo suve materije, ali je po bioloskim svojstvima jedinstveno. Slicnije je po sastavu mleku zene nego kravljem mleku, ima manje proteina i masti a vise secera. U kravljem mleku dominira kazein a u kobiljem albumini. Masti su manje tezine i zato se lakse usvaja od kravljeg mleka a takodje ima i baktericidna svojstva.
Kamilje mleko – po hemijskom sastavu podseca na kravlje, beduini ga dnevno piju oko 1-2 l i ne osecaju ni glad ni zedj. Ono se dugo odrzava u svezem stanju, ima baktericidna svojstva a u arapskim zemljama smatra se da povoljno deluje i na nervni sistem.
Izvor:Moj autorski rad
jer zdrav nacin ishrane je vazan segment zdravlja
