Sve moguce i nemoguce situacije u braku

Nikada ih ne mozemo ni zamisliti.
Znam za jedan slucaj, isprican mi je iz prve ruke - i obicno se uvek setim toga kada se prica o braku, pa novcu, pa ljubavi… i nesto ozbiljnijim problemima kao sto je prevara u braku … znate vec same kakve su sve teme na netu. Ali nikada, nikada nisam pronasao na netu nesto slicno.

Ovako ide ta prica pa presudite:

"Nisu se upoznali bas mladi, ipak sve je islo u neke ramove, oboje su bili stari izmedju 20 i 30 godina, a kad su sklopili bracnu vezu oboje su vec i radili...
Poceli su ziveti zajedno kao podstanari… u medjuvremenu njezini roditelji su gradili kucu, mladi su im cak pomogli, podigli kredit… i doslo je do onog cuvenog: preselite kod nas sve je to za vas! Jedina zrtva bi bila u tome da su njeni roditelji ziveli u drugom gradu i oboje bi ostali bez posla. U isto vreme on je imao sansu dobiti stan, podpisao je dokumente i odobrili su mu drugi kredit. Podpisati bi morala i njegova zena (sada su vec imali decu), ali njeni roditelji su na nju izvrsili takav pritisak da to nije napravila. Nije potpisala i njihov buduci stan je otisao u snove… a oni su se opet vratili na isto pitanje, preseliti ili ne? Svejedno se nisu i dolazilo je do ozbiljnih verbalnih sukoba izmedju njega i njezinih roditelja, iskljucivo oca… Ipak su se uvek na kraju nekako pomirili. Svejedno ni jedna poseta medju njima nije bila bas opustena... ali ipak bilo ih je. A u stanu u onoj velikoj kuci u svim tim godinama izredjalo se je uhuhu podstanara, ma da mladi nisu dobili ni dinar za svu pomoc kod izgradnje kuce. Nisu je ni trazili, ali svejedno...
I tako im svima prodju godine, deca rastu, potrebe i obaveze su sve vece i vece… i desi se da covek ostane bez posla. Sta pa sad? Odjednom moraju ziveti od jedne plate i jos uvek su podstanari! Nezadovoljstvo je sve vece… a dobro placenog posla nema pa nema…
Sada je toj zeni obolio tata. Mama joj kaze da na zivcima. Muz je bio odmah spreman da idu u posetu, a zena mu odgovori: Nikada ih nisi voleo, mama mi je rekla da je tata obolio zbog tebe, sikira se jer nemamo nista osim dece i da neka radije dodjem sama… I otisla je sama, nije mu ni rekla kada ce se vratiti."

????????????????????? ????????????????? ?????????????????

Ova prica je potvrda uzrecice da je zivot nesto sto se desava oko nas dok mi sve vreme oklevamo i kujemo planove kako da mu pridjemo...

Moja nena je govorila da kada se zena uda treba da ode sto dalje od svojih roditelja, da se nebi mnogo mesali i savetovali i da majka ne cuje svaki jecaj svoje cerke. Cim majka cuje jecaj ona mora da reaguje.

Uh, strasno mrzim mesanje u brak. Po onome sto mogu da primetim, muskarci nemaju tendenciju da se zale svojima na svoje zene kad imaju problema, ali zene ocigledno imaju. To mi se nimalo ne svidja. Prvo, ako bih imala neki problem sa muzem, bilo bi me sramota da trcim odmah kod mame i da trazim da mi ona resava problem - to je samo dokaz nezrelosti. Ovo nije prva situacija za koju ja cujem da su se roditelji mesali u cerkin brak. To ne moze da funkcionise. Oni koji su u braku savrseno dobro znaju kako bi se osecali da im se sad neko mesa u brak i govori im sta da rade i sta je najbolje za njih.

Svejedno neko, ili cak svi ucesnici ove price, gadno grese.
Fali nam druga strana medalje. Pa i ona treca koja brine o tudjoj (pa makar kcerinoj) sreci.
Mozemo zamisliti i njihov zivot izmedju. Sigurno nisu bile u njihovom odnosu samo brige. Sigurno je bilo i lepih dogadjaja inace ne bi ustrajali u takvoj vezi. Pa ipak, ocito nisu bile povucene neke ostre crte u samom pocetku.
Mozda malo komplikovana tema za ove vruce letne dane. U ovom trokutu ipak postoji ljubav, isprepletena je na vise strana, a sve izgleda da ce na kraju pobediti strana koja im se od samog pocetka uplice u brak u ime neke svoje ljubavi. Oboleti mozemo. A kriviti zbog toga drugoga i pri tome iskoristavati ljubav kcerke do roditelja, znajuci sa kakvim se problemima suocava u braku, ispada mi kao poslednji pokusaj vratiti kcerku sebi. Jer sada su oni stari i sami, ko ce brinuti za njih kad stvarno obole?

Nije mi tesko zamisliti i druge moguce scenarije ove zavrzlame koju su si ipak sami napravili, znate me vec toliko da imam maste za izvoz Ali nesto mi u celoj prici jako smrdi.

Od glave smrdi riba,
Cerke su u principu privrzenije roditeljima, i ko zna zbog cega je to tako, ali najcesce roditelji strepe kad im se zensko celjade uda dalje negde. Strah od samoce u danima starosti, pa jos i staracka sebicnost koja se ispoljava bez iskljucaka, verovatno su razlog, ali ne i jedan jedini.
Kad muz ne uspe da porodici omoguci bolji zivot, uz nekoliko kapi otrova sa strane, lako naraste zenino nezadovoljstvo izborom, zivotom, situcijom i polako nestaju pravi razlozi njihove veze i braka. A deca, pa oni su kolateralna steta u vakvim slucajevima.
Ali uvek, za svadu je potrebno dvoje, tako da ne bih nikome povukla stranu......

Nikada nismo nase roditelje opterecivali nasim problemima u braku!

Znaci maculi ti kao udata zena nama devojkama kazes da vecej moze da bude ukaken i da je to vrlo moguca situacija u braku?

Evo-svaki savet legne na mesto kad postovi polude!
Zvuci zanimljivo!
A kad malo razmislim-u braku ima svasta-i meda i mleka a i onog ukakenog ako na vreme ne stignes do veceja!
Treba nauciti kad stisnuti a kad pustiti....hihihi...

Za mene vazi jedno pravilo koje mi je nametnuto od moje majke: Draga moja ako se svadjas sa muzem, meni nemoj da pricas, dzabe da ispod oka gledam zeta a vi se vec posle dva sata pomirite. A ipak ako dodje do toga da nikako i nikako ne mozes da resis problem nasa vrata su ti uvek otvorena, pamet u glavu. Iz ovoga sledi da nam se moji roditelji nikada ne mesaju. Sto je " uglavnom" slucaj i sa svekrvom( sa kojom zivimo)

Moja parola je ``nikada,bas nikada ne dopustiti ni tvojima,ni njegovima da ti se mesaju u brak.Sami pali,sami se podigli.``

U braku uci sa tvojom pameti i sa tvjim razmisljanjima

Svasta moze da ti se desi u braku samo moras da budes jak i cvrsto se drzati na zemlji,Ne dozvoli da ti se niko mesa u braku pa cak ni njegovi ni tvoji,a kamoli neko drugi.Ja sam dopustila pa sam naj..... ali hvala dragom bogu naucila sam kome treba verovati,a to je samom sebi i nikom vise pa cak ni svom muzu neverujem pa ni kad spava.

Slazem se sa tobom Veco.

a mene moj muzic vec 3 godine novcano iskoriscava. dize moju i njegovu platu, kupi sve za domacinsto, poplaca racune, cigare i sve ostalo ostane njemu. I jos trzim od njega da mi " da" pare za frizera...nikako ne mogu da izadjem na kraj sa njime...