Ah, ta ljubav...

Posveceno sajtu ZenskiSvet.com!

Lukava patka i patak

Setaju patka i patak uz obalu Dunava i pricaju...

- Volis li me? - pita patak
- Volim. - kaze patka

Cute neko vreme i onda predlozi patka patku da promene uloge. Sada je ona patak, a on patka...

- Volis li me? - pita patka dubokim glasom
- Volim. - odgovara patak visokim glasom

i opet pita patka dubokim glasom

- A koliko me ti to volis?
- 100%! - odgovori patak sav sretan visokim glasom

- To nije dovoljno! kaze patka tuzno i dubokim glasom dodaje:

- Ako si pravi onda me moras voleti barem 200%!
- Ma volim ja tebe i 200 i 300 i koliko hoces % siguran sam! kaze patak i zaboravi na visok glas
- To je prava ljubav, 200%! kaze patka, i pri tome i sama zaboravi na dubok glas...
- I ja te volim! A koliko cemo dece imati, jedno ili dvoje? prepusta odluku pravom patku

- Dvoje! kaze patak ko iz topa

- Znas dragi, to je nesto najlepse. Vidis, starci kazu da posle svakog deteta predje 50% nase ljubavi na njega. Sada znam da to nije tako. Mi cemo jos uvek imati 100% ljubavi za sebe! - odlucno poljubi patka, a patak zaboravi na matematiku.

Dark, pre svega hvala ti za priču!
Malo sam u nedoumici kako da je prokomentarišem, a da usput ne razbijem nečiju iluziju. Iluzije su krhke, ali vredi ih imati... One su dnevni snovi... Motivišu nas, iako i sami sumnjamo...
Razgovori zaljubljenih pačića obično su puni nemogućih brojki, pa se patkica može zaneti i reći: rodiću ti desetoro dece, a patak odgovara:i ja, draga, tebi... Tako je i sa ovim procentima... Gili posto, mili posto...
Voli se punim srcem, naravno, ali tu vagama jednostavno nema mesta... Ode sve do vraga, čim počne da se meri...
Ali, u prilog priči, želim ljubav od 1000%, svim članicama i članovima, pa nek je raspoređuju po nahođenju i nek im je uzvraćena... I da neki postotak izdvoje i za ovaj naš forum...

Evo i od mene jedna prica o ljubavi.. nasla sam je na netu i odusevila me...

...........

Priča o ljubavi

Nekada davno postojalo je ostrvo na kome su živeli: Sreća, Tuga, Taština,
Bogatstvo, Znanje i Ljubav. Jednoga dana je objavljeno da će ostrvo potonuti,
tako da su svi, koji su imali, pripremili svoje čamce i otišli. Ljubav je jedina ostala.
Želela je da bude tu do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo skoro potpuno potonulo, Ljubav je odlučila da potraži pomoć.

Bogatstvo je upravo prolazilo pokraj ostrva u velikom čamcu.
Ljubav je rekla: “Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”
Bogatstvo je odgovorilo: “Ne, ne mogu. Imam mnogo zlata i srebra u čamcu
i nema mesta za tebe.”
Tada je Ljubav odlučila da potraži pomoć od Taštine koje je tu prolazila u prelepom čamcu.
“Taštino, pomozi mi!”
“Ne mogu ti pomoći Ljubavi. Pa ti si sva mokra i možeš uništiti moj čamac.”
Posle Taštine naišla je Tuga, pa je Ljubav i od nje zatražila pomoć.
“Tugo, molim te, pusti me da idem sa tobom!”
“O, ja sam tako tužna i treba mi samoća. Ne, ne mogu te povesti sa sobom.”
A onda je Sreća prošla pored Ljubavi, ali je bila toliko srećna da nije ni primetila
da je ostrvo skoro sasvim potonulo i da Ljubav traži pomoć. A Ljubav ju je zvala i zvala!

Odjednom, začuo se glas: “Ljubavi, dođi, ja ću te povesti!”
Ljubav je bila toliko zahvalna i srećna da se nije setila da upita stranca kako mu je ime.
A stranac je, čim je Ljubav iskrcao na obalu, otišao svojim putem.
Tada je Ljubav upitala Znanje ko je bio ovaj stranac.
Znanje je odgovorilo: “Bilo je to Vreme!”
“Vreme?!”, začudila se Ljubav, “ali zašto mi je baš Vreme pomoglo?”
Znanje se nasmejalo i sa dubokom mudrošću odgovorilo:
“Zato, jer je jedino Vreme sposobno da shvati koliko je Ljubav velika!”

Ovo posljednje je bilo stvarno super! Svaka cast, Vunice. :grin:

Gdje si ovaj tekst nashla, Vunice?

Na nekom forumu, ne secam se sad tacno koji je... ali mi se jako svidela prica i mislim da je u zivotu zaista tako. Tek kada prodje neko vreme mozemo da shvatimo velicinu i jacinu nase ljubavi. Neke ljubavi su kratke, zavrse se i pre nego sto pocnu, ali zato neke traju citav zivot

Wuno, neke su ljepse tek kad se prekinu Salim se, ali nekad se covijek zakalkulira u vremenu i prostoru.

Da, tacno
A sta mislis da li je tacno ono da su sve prave ljubavi tuzne?

Prelijepa priča Vuni...a kako sam ja nepopravljivi romantik...umalo da pustim suzu na zadnjem dijelu,kažem UMALO:-D ...ja volim postepeno...ali kada se "navučem" držim se kao Pit bull :-D i ako prođe ta ljubav...ja se teško oporavim...drago mi je da je Vrijeme tu da mi pomogne u svakom slučaju :-D

Ma ne vredi da se pravdas Gagili, poznajem te... plakala si, znam!! Ali razumljivo je stoga ti niko nece zameriti
Bogami.... i ja sam kao ti... ne znam kako bih se oporavila od OVE ljubavi Probala jesam, ali nije islo... zato smo opet zajedno

Ljubav je trebalo da se konsultuje sa Znanjem, pre nego što se uglibila... Dobila bi na Vremenu..

Heheh e Darst svaka cast!!!

Ispricacu vam pricu o ljubavi koju sam davno procitala.

Devojka ili lav

U jednom carstvu zavoleli su se princeza i rob. Njihova ljubav je bila beskrajna , nezna i snazna. Svako vece su se krisom sastajali u carskom vrtu i zavetovali se na ljubav do smrti.
Jednog dana car sazna za njihovu vezu i resi da kazni roba.
Ali , car nije bio tako surov pa je resio da robu pruzi sansu da prezivi.
Zatvorio ga je u tamnicu i rekao da ce ga sutra pustiti u arenu na cijem kraju ce biti dvoja vrata.
Iza jednih vrata ce biti lav koji ce ga odmah rastrgnuti, a iza drugih ce biti najlepsa devojka u carstvu sa kojom ce se odmah ozeniti i dobiti palatu, bogatstvo i slobodu.

Rekao mu je da od njegovog izbora zavisi kakva ce mu biti sudbina ali i da princezu nikada vise nece videti ako prezivi.

Princeza je cele noci plakala i borila se sa slikom rastrgnutog voljenog i slikom najdrazeg u narucju prelepe devojke. Saznala je ko se nalazi iza kojih vrata potkupivsi strazara.
Te noci, uplakana, pod okriljem mraka, otisla je da poslednji put zagrli svog dragog. Ljubili su se i plakali.

Sapnula mu je koja vrata da otvori.....

Sta mislite sta je ona izabrala?

Ne znam šta bi ona... Ja bih ga verovatno poslala devojci. Nek je on meni živ i zdrav... Tako uvek postoji nada da se ljubav nekada i ostvari, makar da je duže bude na ovom svetu...
Ček, samo da te pitam, da li se u priču može uvući i mogućnost da se on posle razvede?
Devojka, definitivno...

To je stara, cini mi se arapska prica. Ne verujem da je tada bio moguc razvod.
Pitanje moze biti i da li je ljubomora jaca od ljubavi?
Da li nekog mozemo toliko voleti da njegova sreca bude na prvom mestu, pa makar mi do smrti patili zbog tog?
Koliko smo spremni da se zrtvujemo za onog koga volimo?
..............................................................
Bezbroj pitanja - zato mi se ova prica i urezala u secanje i zato cesto razmisljam o njoj...

Devojka.

Pre bih rekla da je ova prica filozofska nego ljubavna...
citat Maculi - Koliko smo spremni da se zrtvujemo za onog koga volimo? -Tu se Princeza svojim statusom postavila iznad ljubavi, zivota i srece -sudbine, ne verujem da je odabrala devojku umesto lava - pa zensko je, a zene ne trpe da dele ili da budu druge........... ha, ha, ha
- Ako ga ne mogu imati ja, nece ni ona - zvrc

Auuu sto si ti Kalina surova Mada je istina hehe!
U ovom slucaju ja glasam za devojku (sto neeeee znaaaciiiii da bih i ja isto postupila )

A šta mislite, da li je mladić poslušao devojku? Ona mu zajeca: "Idi, srce moje, kod lava, suviše te volim da bih te delila sa nekim...", a on?

Mozda se iza lava krila ona